Jednostavan recept koji spaja tradiciju i brzu pripremu, idealan za sve ukućane, uz tajnu dodatne arome koja čini jelo neodoljivim na svakoj pravoslavnoj slavnoj trpezi.
U pravoslavnom domu, slavska trpeza je mesto gde se okuplja porodica i gde tradicija dobija poseban značaj kroz pažnju i ljubav prema svakom jelu. Ovaj recept za slavsku sarmu bez uvijanja donosi spoj domaćih ukusa i moderne, brze pripreme, koji oduševljava i mlađe i starije ukućane.
Umesto klasičnog kiselog kupusa, koristi se mladi, svež kupus koji jelu daje blaži i nežniji ukus – idealan za one kojima tradicionalna sarma zna biti "preteška". Sve dobro poznate sastojke sarme – kupus, mleveno meso, pirinač i paradajz sos – ne motamo u klasične rolnice, već ih jednostavno promešamo i zapečemo u rerni. Rezultat je sočno, mirisno i bogato jelo koje se topi u ustima, štedeći pri tome vreme i živce, a savršeno je za slavsku trpezu i sve praznike.
1 glavica mladog kupusa (oko 800 g), isečena na komade
Počnite tako što ćete kupus staviti u veliki lonac i kuvati ga dok ne omekša i blago postane prozračan, a zatim ga procedite i ostavite sa strane da sačuva svežinu i prirodnu aromu. U tiganju zagrejte ulje i propržite mleveno meso dok ne dobije zlatno-smeđu boju, a zatim dodajte sitno seckani crni luk i dinstajte nekoliko minuta. Posolite, dodajte peršun i biber, pa sve dobro promešajte. Umešajte oprani pirinač i dinstajte još nekoliko minuta, dozvoljavajući mu da upije sve sokove i arome.
U velikoj posudi pomešajte pripremljeni kupus sa smesom od mesa i pirinča, prelijte vodom i pasiranim paradajzom, pa sve dobro sjedinite. Ako želite intenzivniju aromu, ubacite nekoliko komada dimljene slanine ili suvog mesa. Prebacite smesu u vatrostalnu posudu i pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 175 stepeni dok jelo ne postane zlatno-smeđe i sočno, sa bogatom aromom koja će ispuniti kuću i pozvati sve za trpezu.
Kiseli kupus ne morate menjati mladim. Dovoljno je da smanjite količinu paradajza kako jelo ne bi ispalo prekiselo – umesto 500 ml vode i litra pasiranog paradajza, sipajte 1 litar vode i 500 ml paradajza.
Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste.
Dok ketering nudi sjaj i raskoš, ovo starinsko predjelo čuva miris doma, porodičnu tradiciju i jednostavnost koju možete pripremiti sami.
Starinski recept, korak-po-korak, za elegantno dekorisane rolate koji spajaju tradiciju i savremeni ukus, idealni za svaku krsnu slavu.
Slojevi piletine, jaja i šargarepe premazani majonezom čine ovu tortu savršenim predjelom za krsnu slavu, uz kreativni dekor po želji domaćice.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Spoj jednostavnosti i luksuza u jelu koje izgleda kao iz restorana, a pravi se lako kod kuće.
Starinski recept iz vremena kada domaćice pravile đakonije isključivo od prirodnih sastojaka – kremasti sir, mirisna mirođija i nežna šargarepa spajaju se u predjelo koje oduševljava i oči i nepca, idealno za porodicu i goste.
Jednostavna za pripremu, a izgledom očarava — pravo iznenađenje za vaše goste i ponos svake domaćice koja s ljubavlju sprema slavsku trpezu.
Sveštenici na svojim plećima nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
Dok se srednjovekovni junaci svojataju, život ćerke i unuka Đurađa Kastriotića svedoči o pravoslavnoj veri, srpskoj despotskoj lozi i svetosti koja ne pristaje na savremene interpretacije.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Savršen spoj hrskavog susama, nežnog krompira i aromatične tunjevine pretvara svaki zalogaj u mali praznični trenutak.
Jednostavne, zlatne i aromatične – ove pogačice ne samo da osvajaju ukusom, već pričaju priču o zajedništvu, strpljenju i ljubavi prema svakom detalju.
Naučite kako da jednostavnim koracima pripremite čorbu koja čuva porodičnu tradiciju i unosi svečanost u svaki slavski dan.
Flekice sa kupusom, nekada nezaobilazne u mnogim domovima, vraćaju se kao lagana i zdrava alternativa teškim slavskim đakonijama – jednostavno i brzo za pripremu.
Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje.
Recept sa Svetе Gore pokazuje da prava slatka radost ne zahteva raskoš - spoj džema, oraha, suvog grožđa, agruma i posne čokolade stvara kolač koji tihu blagost pretvara u nezaboravan užitak.
Otkrijte kako se u Hilandaru priprema jelo koje spaja monahe i poklonike, i kako ga možete lako spremiti kod kuće u danima posta.
Jednostavan manastirski način pripreme, bez viška sastojaka i bez kulinarskih trikova, pokazuje kako skromna postna trpeza može biti zasitna i iznenađujuće bogata ukusom, čak i dan posle spremanja.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Pravoslavci proslavljaju svete mučenike Minu, Ermogena i Evgrafa po starom kalendaru, svetih deset mučenika kritskih po novom. Katolici su u Četvrtoj nedelji Adventa, dok Jevreji i muslimani dan posvećuju redovnim molitvama.
Ajeti sure Abese 80:24–32 otkrivajući kako Božja briga i prirodni ciklusi oblikuju naš život i svet oko nas.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
