Na opelu bivšeg košarkaša Mornara, pionira ovog sporta u Baru i uzornog hrišćanina, jeromonah Rafailo i vladika Pajsije govorili su o njegovoj veri, ljubavi prema porodici i neugasloj svetlosti koju je ostavio u zajednici.
Na praznik Svetog apostola Jakova, na gradskom groblju Gvozden brijeg u Baru, Barska crkvena zajednica i prijatelji oprostili su se od Nikole Nikice Kovačevića, bivšeg košarkaša Mornara i jednog od pionira te igre u gradu, ali pre svega – uzornog hrišćanina. Nikola je Gospodu predan u Sabornom hramu Svetog Jovana Vladimira, u kojem je svoj život ispunio ljubavlju prema Crkvi i bližnjima.
Opelo je služio vladika dioklijski Pajsije, uz sasluženje brojnih sveštenika i monaha Mitropolije crnogorsko-primorske. Sabranima su se obratili vladika Pajsije, sin pokojnog Nemanje u ime porodice, a dirljivim i duboko duhovnim rečima – iguman manastira Podmaine, otac Rafailo.
– Evo, braćo i sestre, i u ovom danu, velika mogućnost da se i sami primaknemo smrti, koja je svakako pred svakim od nas – rekao je otac Rafailo okupljenima. – Jedan od dana koji su pred nama biće i naš dan i naše sretanje sa onom tajnom sa kojom se Nikola sreo u gradu, u kome se ta tajna smrti razotkrila i sila njena uništila – vrlo moćnim dejstvom Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista. Da mi, kada dođe trenutak da je po zakonu okusimo, ne okusimo gorčinu smrti, nego tajnu i dar života, da okusimo slast istinskog života.
Beseda igumana Rafaila osvetlila je život Nikole ne samo kao sportiste, već i kao čoveka duboke vere i ljubavi prema porodici i Crkvi.
– Naš brat Nikola, iako je deo njegove ličnosti ostao pokriven velom tajne, bio je uistinu poseban. Svi smo ga poznavali na svoj način, ali njegovo srce, sakriveno u Hristu, ostalo je svetlo koje nas vodi i nadahnjuje – dodao je otac Rafailo.
Posebno je dirnula priča o Nikolinom blagoslovu ćerki Tamari, koja je odlučila da krene putem Hrista.
– Kada je Tamara saopštila porodici svoju odluku da se zamonaši, Nikola i cela porodica, vrlo mirno, dali su na prvu blagoslov srca – svedoči iguman Rafailo, ističući koliko je Nikola bio čovek vere i razumevanja, spreman da ljubavlju podrži svoje najbliže.
– Verujem da je tu primio veliki blagoslov, koji mu je otvorio dubine srca i uključio ga u ona čudesna strujanja sa njegovom bratijom iz Odigitrije, Majke Božije, koja ga je vodila kroz svetinje našeg kraja i šire – dodao je otac Rafailo, ističući neprekidnu povezanost pokojnika sa duhovnim životom Crkve.
U završnom delu besede, otac Rafailo je sabranima poručio:
– Svi se tajno ponosimo što smo ga poznavali i milo nam je da je tako skončao vremenski život, a tiho i duboko verujemo da je već započeo da živi u Hristu, da diše sa još širom radošću, gledajući bliže Lice koje sija besmrtnom svetlošću. Bogu našem Hristu Vaskrslome sa Ocem i Duhom neka je čast i poklonošenje, a bratu našem Nikoli večan spomen. Daj Bože do susreta na dan opšteg vaskrsenja da i mi zajedno sa njim nasmejani pevamo blagodarstvene himne u nebeskom Carstvu kome neće biti kraja.
Tako je Nikola Kovačević, igrač, otac i hrišćanin, svoj put završio mirno i dostojanstveno, ostavljajući za sobom neizbrisiv trag ljubavi, vere i ponosa u zajednici koju je voleo i poštovao.
Opelo monahu Naumu Petroviću (1962-2025), dugogodišnjem ostroškom sabratu, služeno je u 11.00 časova.
U svetinji kod Budve obavljen redak čin – sedam rasofora primilo je malu shimu na praznik Svetog apostola Matije.
Na praznik Prepodobne Efrosinije i Prepodobnog Sergija Radonješkog u Crkvi Svete Trojice u Donjem Ostrogu služena je zaupokojena liturgija za pokoj duše oca Ilije.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Protojerej Vladimir Dolgih objašnjava da se iza karata, zvezda i proročanstava krije duhovna opasnost koja čoveka vodi dalje nego što misli.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
Učestvovao je na Drugom vaseljenskom saboru 381. godine i napisao i nekoliko knjiga o veri.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Reči igumana manastira Podmaine o božićnom postu ruše privid sigurnosti i otvaraju pitanje izbora - između praznog života i života koji kroz pokajanje, Crkvu i duhovnu borbu dobija istinski smisao.
Čudotvorna ikona Bogorodice Trojeručice iz Hilandara biće dočekana u Ulcinju i Baru, uz molitvenu pratnju vernog naroda i svečane liturgije povodom velikog praznika.
Dok javnost osuđuje napad na monahe manastira Brčeli, reakcija arhijerejskog namesnika barskog otkriva koliko daleko mogu ići mediji i gde počinje granica poštovanja verskih svetinja.
Projekat ne donosi samo turistički preporod i ekonomski zamah već otvara nove mogućnosti vernicima i hodočasnicima i olakšava uspon do Crkve Svete Trojice, simbola sabornosti i zajedništva.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
U svetinji u srcu Beograda, patrijarh srpski Porfirije ispričao dirljivu priču o milosti Majke Božje koja prevazilazi naše slabosti i grehe, podsećajući vernike da je put ka večnom životu uvek otvoren za one koji veruju.
Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Vlada Srbije proglasila Jefimijinu "Pohvalu" kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, čime je vekovni vez pokrov za mošti kneza Lazara iz crkvene tišine prešao u samo središte pažnje cele nacije.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Ispovest oslobađa čoveka od greha za koji se iskreno kaje, ali mnogi i dalje nastavljaju da ga ponavljaju.
