Na opelu bivšeg košarkaša Mornara, pionira ovog sporta u Baru i uzornog hrišćanina, jeromonah Rafailo i vladika Pajsije govorili su o njegovoj veri, ljubavi prema porodici i neugasloj svetlosti koju je ostavio u zajednici.
Na praznik Svetog apostola Jakova, na gradskom groblju Gvozden brijeg u Baru, Barska crkvena zajednica i prijatelji oprostili su se od Nikole Nikice Kovačevića, bivšeg košarkaša Mornara i jednog od pionira te igre u gradu, ali pre svega – uzornog hrišćanina. Nikola je Gospodu predan u Sabornom hramu Svetog Jovana Vladimira, u kojem je svoj život ispunio ljubavlju prema Crkvi i bližnjima.
Opelo je služio vladika dioklijski Pajsije, uz sasluženje brojnih sveštenika i monaha Mitropolije crnogorsko-primorske. Sabranima su se obratili vladika Pajsije, sin pokojnog Nemanje u ime porodice, a dirljivim i duboko duhovnim rečima – iguman manastira Podmaine, otac Rafailo.
– Evo, braćo i sestre, i u ovom danu, velika mogućnost da se i sami primaknemo smrti, koja je svakako pred svakim od nas – rekao je otac Rafailo okupljenima. – Jedan od dana koji su pred nama biće i naš dan i naše sretanje sa onom tajnom sa kojom se Nikola sreo u gradu, u kome se ta tajna smrti razotkrila i sila njena uništila – vrlo moćnim dejstvom Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista. Da mi, kada dođe trenutak da je po zakonu okusimo, ne okusimo gorčinu smrti, nego tajnu i dar života, da okusimo slast istinskog života.
Beseda igumana Rafaila osvetlila je život Nikole ne samo kao sportiste, već i kao čoveka duboke vere i ljubavi prema porodici i Crkvi.
– Naš brat Nikola, iako je deo njegove ličnosti ostao pokriven velom tajne, bio je uistinu poseban. Svi smo ga poznavali na svoj način, ali njegovo srce, sakriveno u Hristu, ostalo je svetlo koje nas vodi i nadahnjuje – dodao je otac Rafailo.
Posebno je dirnula priča o Nikolinom blagoslovu ćerki Tamari, koja je odlučila da krene putem Hrista.
– Kada je Tamara saopštila porodici svoju odluku da se zamonaši, Nikola i cela porodica, vrlo mirno, dali su na prvu blagoslov srca – svedoči iguman Rafailo, ističući koliko je Nikola bio čovek vere i razumevanja, spreman da ljubavlju podrži svoje najbliže.
– Verujem da je tu primio veliki blagoslov, koji mu je otvorio dubine srca i uključio ga u ona čudesna strujanja sa njegovom bratijom iz Odigitrije, Majke Božije, koja ga je vodila kroz svetinje našeg kraja i šire – dodao je otac Rafailo, ističući neprekidnu povezanost pokojnika sa duhovnim životom Crkve.
U završnom delu besede, otac Rafailo je sabranima poručio:
– Svi se tajno ponosimo što smo ga poznavali i milo nam je da je tako skončao vremenski život, a tiho i duboko verujemo da je već započeo da živi u Hristu, da diše sa još širom radošću, gledajući bliže Lice koje sija besmrtnom svetlošću. Bogu našem Hristu Vaskrslome sa Ocem i Duhom neka je čast i poklonošenje, a bratu našem Nikoli večan spomen. Daj Bože do susreta na dan opšteg vaskrsenja da i mi zajedno sa njim nasmejani pevamo blagodarstvene himne u nebeskom Carstvu kome neće biti kraja.
Tako je Nikola Kovačević, igrač, otac i hrišćanin, svoj put završio mirno i dostojanstveno, ostavljajući za sobom neizbrisiv trag ljubavi, vere i ponosa u zajednici koju je voleo i poštovao.
Opelo monahu Naumu Petroviću (1962-2025), dugogodišnjem ostroškom sabratu, služeno je u 11.00 časova.
U svetinji kod Budve obavljen redak čin – sedam rasofora primilo je malu shimu na praznik Svetog apostola Matije.
Na praznik Prepodobne Efrosinije i Prepodobnog Sergija Radonješkog u Crkvi Svete Trojice u Donjem Ostrogu služena je zaupokojena liturgija za pokoj duše oca Ilije.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Sveštenici na svojim plećima nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
Dok se srednjovekovni junaci svojataju, život ćerke i unuka Đurađa Kastriotića svedoči o pravoslavnoj veri, srpskoj despotskoj lozi i svetosti koja ne pristaje na savremene interpretacije.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Reči igumana manastira Podmaine o božićnom postu ruše privid sigurnosti i otvaraju pitanje izbora - između praznog života i života koji kroz pokajanje, Crkvu i duhovnu borbu dobija istinski smisao.
Čudotvorna ikona Bogorodice Trojeručice iz Hilandara biće dočekana u Ulcinju i Baru, uz molitvenu pratnju vernog naroda i svečane liturgije povodom velikog praznika.
Dok javnost osuđuje napad na monahe manastira Brčeli, reakcija arhijerejskog namesnika barskog otkriva koliko daleko mogu ići mediji i gde počinje granica poštovanja verskih svetinja.
Projekat ne donosi samo turistički preporod i ekonomski zamah već otvara nove mogućnosti vernicima i hodočasnicima i olakšava uspon do Crkve Svete Trojice, simbola sabornosti i zajedništva.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Pravoslavci proslavljaju svete mučenike Minu, Ermogena i Evgrafa po starom kalendaru, svetih deset mučenika kritskih po novom. Katolici su u Četvrtoj nedelji Adventa, dok Jevreji i muslimani dan posvećuju redovnim molitvama.
Ajeti sure Abese 80:24–32 otkrivajući kako Božja briga i prirodni ciklusi oblikuju naš život i svet oko nas.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
