Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
U prepunom hramu Hram Svetog Pantelejmona (Beograd), u beogradskom naselju Mirijevo, nedavno je održana duhovna tribina koju je predvodio jedan od najpoznatijih i najvoljenijih besednika današnjice — jeromonah Rafailo, iguman manastir Podmaine. Tribina je nosila snažan i duboko simboličan naziv: „Јedini bez greha“.
Govoreći o sili vere i nadi u Vaskrsenje, iguman Rafailo posebno je istakao primer Svetog Lazara Četvorodnevnog — događaja koji u pravoslavnom predanju svedoči o Hristovoj sili nad smrću.
– Da li ste čuli za Lazarevu subotu? – zapitao je sabrane vernike, objašnjavajući da je reč o danu kada se Crkva seća čuda kojim je Gospod vaskrsao Lazara koji je bio mrtav četiri dana.
Iguman je vernicima približio težinu tog trenutka: Lazar je bio sahranjen, njegovo telo već se raspadalo, a bol njegove sestre bio je nepodnošljiv.
– Sahranjen, sve završeno. Raspada se... i sestri već smrdi. Što bi rekao vladika Nikolaj Velimirović, neće sestra reći za brata da smrdi, ako zaista nije tako. Dakle, nije umro pa smo ga vratili posle pola sata ili sat. Nego je umro, sahranjen, a četvrti dan već je počeo proces raspadanja. Ali Hristos ga rečju podiže: „Lazare, izađi napolje.“ A majku njegovu teši govoreći joj da ne plače. I nije to rekao samo njoj. Rekao je svim majkama – istakao je iguman Rafailo.
Hristos je, kako je podsetio, tada izgovorio reči koje su promenile tok događaja: „Lazare, izađi napolje.“ I mrtvac je ustao.
– On nije samo Lazara podigao. On će da digne sve mrtvace: i mene, i vas, jer i svi mi ćemo sutra u grob. Na dan Hristovog drugog dolaska, svi ćemo da čujemo svoje ime. Čućemo trubu i ustaćemo svi iz grobova. Svi, bez izuzetka, da se sretnemo sa Njim – poručio je jeromonah Rafailo, dok je u hramu vladala duboka tišina.
Njegove reči, prožete snagom vere i nadom u večni život, duboko su odjeknule u srcima prisutnih vernika. Tribina je završena molitvom i sabranjem, a mnogi su nakon predavanja prilazili igumanu kako bi primili blagoslov i postavili lična duhovna pitanja.
Ova večernja duhovna tribina bila je još jedno svedočanstvo koliko živa reč Crkve može da pokrene i ohrabri dušu čoveka — naročito kada je izgovara neko ko, poput igumana Rafaila, govori iz srca i dubokog uverenja u silu Hristovog Vaskrsenja.
Gospod ne kažnjava, već otkriva istinu o nama. Poslednji sud nije proizvoljna presuda, već odraz našeg života – ljubav prema Bogu vodi u večnu radost, a udaljenost od Njega u duhovnu tamu.
U nezaboravnoj duhovnoj tribini u Hramu Svetog Save, pod nazivom „Jeste i biće“, iguman manastira Podmaine govorio je o najvećem susretu koji nas čeka — susretu sa Hristom.
Dok hiljade mladih bezglavo jure za muzičkim senzacijama i spektaklima, iguman manastira Podmaine upozorava da iza tih globalnih manifestacija stoje otvorene demonske poruke.
U svetinji kod Budve obavljen redak čin – sedam rasofora primilo je malu shimu na praznik Svetog apostola Matije.
Tri ajeta iz sure Ghafir (40:7–9) otkrivaju poruku Kurana: meleci posreduju za vernike, nagrađuju dobra dela i vode ka unutrašnjem miru i večnom spasenju.
Veliki pravoslavni duhovnik i svetitelj ostavio je snažnu poruku o nevidljivoj bitki koja odlučuje sudbinu duše — i otkrio zašto pogled može biti naš najveći saveznik ili pad.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana.
Sveti Kiprijan i Justina su zajedno posečeni 258. godine, jer nisu želeli da se odreknu vere u Hrista.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
On objašnjava da, kada imamo poverenje u našeg stvoritelja, naša duša postaje upokojena, a bezbrižnost prirodno stanje uma.
Za ljude na Zapadu kaže da se nalaze pod neprekidnim pritiskom vremena, čiji tempo besomučno pokušavaju da isprate.
Iguman manastira Podmaine odgovara na pitanje "Kako reagovati ako neko iz porodice nije u veri i sa podsmehom gleda na našu pobožnost?", pa je naveo primer kako treba da se postavimo u tom slučaju.
Veliki pravoslavni duhovnik i svetitelj ostavio je snažnu poruku o nevidljivoj bitki koja odlučuje sudbinu duše — i otkrio zašto pogled može biti naš najveći saveznik ili pad.
Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana.
Put do mira vodi kroz smirenje, odricanje od sopstvene volje i prihvatanje Božje promisli, ma koliko ona delovala teško ili nerazumljivo.
U pravoslavlju se veruje da Bog nikada ne dopušta iskušenje koje je jače od čovekove snage.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Put do mira vodi kroz smirenje, odricanje od sopstvene volje i prihvatanje Božje promisli, ma koliko ona delovala teško ili nerazumljivo.
Otkrijte kako da pripremite starinski kolač „na kašike“, sa mirisom kakaa i domaćih jaja, koji spaja generacije, unosi toplinu u vaš dom i postaje nezaobilazna poslastica uz popodnevnu kafu ili prazničnu trpezu.
U vremenu kada sve manje slušamo, a prečesto zaboravljamo na poštovanje, arhimandrit Stefan podseća: pazite kako govorite majci – jer reč upućena majci, ide pravo Bogu.
