Čudo u Vitaniji nije samo povratak jednog čoveka u život, već trenutak koji razotkriva snagu vere, dubinu ljudskog otpora istini i nagoveštava ono što će uslediti, ali i pitanje na koje ni najveći bogoslovi nisu dali konačan odgovor.
Bogosluženja u završnici Velikog posta pozivaju nas da uđemo u živu stvarnost jevanđelskih događaja, kako bismo postali istinski učesnici predstojeće Pashe. Nije slučajno što se na jutrenju Lazareve subote poju pesme koje se inače čuju samo na vaskrsnom svenoćnom bdeniju – „Angelski sabor udivi se“ i „Vaskrsenje Hristovo videvši“.
Apostol Pavle govori: Ako nema vaskrsenja mrtvih, onda ni Hristos nije vaskrsao; a ako Hristos nije vaskrsao, onda je uzaludna propoved naša, uzaludna je i vera vaša. Tada bismo bili i lažni svedoci Božji, jer bismo svedočili da je Bog vaskrsao Hrista, Koga nije vaskrsao, ako, dakle, mrtvi ne vaskrsavaju. Jer ako mrtvi ne vaskrsavaju, ni Hristos nije vaskrsao. A ako Hristos nije vaskrsao, uzaludna je vera vaša – još ste u gresima svojim (1 Kor 15, 13–17).
Vaskrsenje Lazara zato nije samo događaj iz prošlosti, već obrazac i nagoveštaj vaskrsenja svakog čoveka u Hristu, svedočanstvo da za Boga nema ničeg nemogućeg.
Lazar je jedini čovek koga Hristos u Pismu naziva svojim prijateljem. Bili su gotovo vršnjaci: Lazar je imao oko trideset godina, a Isus nešto više. Hristos je često dolazio u dom njega i njegovih sestara, Marte i Marije, u Vitaniji, selu na jugoistočnom obronku Maslinske gore, nedaleko od Jerusalima. I onda, iznenada, Lazar se razboleo i bio na samrti. Sestre se obraćaju Učitelju, znajući da On može isceliti svaku bolest. Ali Hristos ne žuri da dođe. Dopušta da njegov prijatelj umre i bude sahranjen…
Zašto ga vaskrsava tek četvrtog dana? Prema tadašnjem judejskom verovanju, duša je tri dana boravila u blizini tela, a posle toga više nije bilo nade da se čovek vrati u život. Zato Hristos ne čeka slučajno upravo četvrti dan, i upravo zato ovo čudo ostavlja tako snažan utisak na sve koji su mu prisustvovali.
Međutim, vaskrsenje Lazara i svečani doček Hrista u Jerusalimu postaju i povod za odluku Sinedriona. Upravo nakon tih događaja, u sredu pred Pashu, judejske starešine donose odluku da Hrista osude na smrt. Bila je to odluka doneta u potpunoj svesti o tome šta čine. Uverivši se da je Mesija došao, oni ga ipak odbacuju da bi sačuvali vlast, ugled i materijalnu sigurnost.
Spremni su bili da uklone i Lazara, kao živo svedočanstvo čuda.
Neverje Sinedriona, koje nije pokleklo ni pred tako očiglednim čudom učinjenim pred mnoštvom ljudi, predstavlja, kako piše mitropolit Antonije (Hrapovicki), pojavu bez presedana: od tog trenutka ono prestaje da bude obično neverje i postaje svesno protivljenje jasnoj istini.
Na sličan motiv podseća i priča o Velikom inkvizitoru iz „Braće Karamazovih“ Dostojevskog. Samo što tamo više nisu starozavetni Judeji, već hrišćani koji, prepoznavši Hrista, ipak odlučuju da Ga odbace.
„Mi smo ispravili podvig Tvoj i zasnovali ga na čudu, tajni i autoritetu (…) Zašto si sada došao da nam smetaš? (…) Rasrdi se, ja ne želim ljubav Tvoju, jer Te ni sam ne ljubim. (…) Kod Tebe su samo izabrani, a mi ćemo umiriti sve. (…) Ubedićemo ih da će biti slobodni tek kada se odreknu svoje slobode i pokore nam se (…) I svi će biti srećni (…) Sutra ćeš videti to poslušno stado koje će pohrliti da potpali lomaču na kojoj ću Te spaliti zato što si došao da nam smetaš.“
Zato, po rečima mitropolita Antonija, istorijski Lazar postaje i moralni simbol, a borba vere i neverja, uoči Strasne sedmice, ne odvija se negde daleko ili u apstraktnim mislima, već u samom čoveku, u njegovoj duši.
Ipak, osnovna poruka Lazareve subote ostaje jasna: ona nas uverava u sveopšte vaskrsenje pre Hristovih stradanja.
I tu ostaje jedno pitanje koje prodire dublje od svakog tumačenja: zašto Hristos plače pred Lazarevim grobom?
Da li plače iz sažaljenja prema čoveku koji je pao u smrt, nemoć i trulež? Ili zbog nečeg što prevazilazi naše razumevanje?
Mnogi bogoslovi pokušavali su da daju odgovor na to pitanje, ali nijedno tumačenje nije potpuno. Jevanđelje i ovde ostavlja prostor, tih ali dubok, da svaki čovek u njemu potraži sopstveni odgovor.
Pouka čuvara kivota Svetog Vasilija Ostroškog slikovito pokazuje zašto selektivni post vodi duhovnom “utapanju” i podseća da vera zahteva doslednost od početka do kraja. Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje. Predavanje u crkvi Svetog Spasa u Toploj pokazuje kako post, molitva i smirenje osnažuju dušu i pripremaju vernika za Veliku nedelju. Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Shutterstock/hramikona
Trenutak kada čudo pokreće osudu
Šta Veliki inkvizitor govori Hristu?
Suze koje ostavljaju pitanje bez odgovora
Duhovna riznica
20:40 | 23.02.2026
OPASNO JE POSTITI SAMO PRVU I POSLEDNJU NEDELJU VELIKOG POSTA - ČOVEK MOŽE DA SE “UDAVI”: Oštro upozorenje oca Joila Bulatovića
Aktuelno iz SPC
09:56 | 14.03.2026
KOME DANAS SMETA KRST? Sveštenik Jovica Vukasović izneo snažnu opomenu koja je pokrenula raspravu
Aktuelno iz SPC
17:15 | 23.03.2026
KAKO VASKRŠNJI POST POMAŽE DA POBEDIMO SVAKODNEVNA ISKUŠENJA I PRONAĐEMO UNUTRAŠNJI MIR: Poruke mitropolita Joanikija privukle veliku pažnju vernika
Duhovna riznica
23:19 | 31.03.2026
KONAČNO ODLUČENO KAKO ĆE OVE GODINE IZGLEDATI BOGOSLUŽENJE UOČI SILASKA BLAGODATNOG OGNJA: Ovo su ograničenja i plan vaskršnjih službi u Jerusalimu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Tokom susreta u Patrijaršijskom dvoru istaknuta je spremnost za nastavak saradnje i jačanje veza između pravoslavlja i američkih hrišćanskih zajednica.
U svom teološkom osvrtu arhijerej Grčke pravoslavne crkve upozorava na širenje praksi koje, prema pravoslavnom učenju, mogu dovesti do duhovne obmane i udaljavanja od Crkve.
Kada je tokom progona hrišćana u vreme cara Dioklecijana izveden pred sud, imao je svega osamnaest godina.
U subotu, 4. jula, vernici će se sabrati na svetoj Liturgiji, litiji i pomenu za nevino postradale Srbe Birča i Srednjeg Podrinja, čuvajući kroz zajedničku molitvu uspomenu koja traje više od tri decenije.
Pirinač, luk i peršun umotani u vinovo lišće čine jednostavno posno jelo iz manastirske tradicije, uz neobično jasan ukus koji dolazi iz potpune svedenosti sastojaka.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Lazarovo vaskrsenje nosi duboko teološko značenje, kao predokus trijumfa života nad smrću, a Lazareva subota nas podseća na snagu Božje ljubavi i nade.
Vrba simbolizuje palmine grane kojima su hrišćani, među kojima je bilo i dosta dece, pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.
Obeležavanje Vrbice počinje odlaskom u hram, gde se okupljaju porodice sa decom.
Kada je tokom progona hrišćana u vreme cara Dioklecijana izveden pred sud, imao je svega osamnaest godina.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Metodija po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Jankit. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Tome apostola, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pored duhovnog rada, ostavio je dubok trag u hrišćanskoj književnosti.
Svetitelj 4. veka pretvorio je običnu prodaju u nenametljivu propoved koja je razoružala tvrdoglavo jeretičko uverenje i dovela do neočekivanog obrta.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Ako nekome Bog ne podari decu, to ne znači da je taj nedostojan, naglašava otac Ananije.
Između Brankovića i Dositeja, između fresaka i moštiju svetitelja, Novo Hopovo čuva priču o vekovima u kojima su se vera, umetnost i istorija ispisivale na istom mestu i još uvek traju u tišini fruškogorskih padina.
Islam se temelji na verovanje u anđele, od kojih su mnogi zajednički sa judaizmom i hrišćanstvom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
