Čudo u Vitaniji nije samo povratak jednog čoveka u život, već trenutak koji razotkriva snagu vere, dubinu ljudskog otpora istini i nagoveštava ono što će uslediti, ali i pitanje na koje ni najveći bogoslovi nisu dali konačan odgovor.
Bogosluženja u završnici Velikog posta pozivaju nas da uđemo u živu stvarnost jevanđelskih događaja, kako bismo postali istinski učesnici predstojeće Pashe. Nije slučajno što se na jutrenju Lazareve subote poju pesme koje se inače čuju samo na vaskrsnom svenoćnom bdeniju – „Angelski sabor udivi se“ i „Vaskrsenje Hristovo videvši“.
Apostol Pavle govori: Ako nema vaskrsenja mrtvih, onda ni Hristos nije vaskrsao; a ako Hristos nije vaskrsao, onda je uzaludna propoved naša, uzaludna je i vera vaša. Tada bismo bili i lažni svedoci Božji, jer bismo svedočili da je Bog vaskrsao Hrista, Koga nije vaskrsao, ako, dakle, mrtvi ne vaskrsavaju. Jer ako mrtvi ne vaskrsavaju, ni Hristos nije vaskrsao. A ako Hristos nije vaskrsao, uzaludna je vera vaša – još ste u gresima svojim (1 Kor 15, 13–17).
Vaskrsenje Lazara zato nije samo događaj iz prošlosti, već obrazac i nagoveštaj vaskrsenja svakog čoveka u Hristu, svedočanstvo da za Boga nema ničeg nemogućeg.
Lazar je jedini čovek koga Hristos u Pismu naziva svojim prijateljem. Bili su gotovo vršnjaci: Lazar je imao oko trideset godina, a Isus nešto više. Hristos je često dolazio u dom njega i njegovih sestara, Marte i Marije, u Vitaniji, selu na jugoistočnom obronku Maslinske gore, nedaleko od Jerusalima. I onda, iznenada, Lazar se razboleo i bio na samrti. Sestre se obraćaju Učitelju, znajući da On može isceliti svaku bolest. Ali Hristos ne žuri da dođe. Dopušta da njegov prijatelj umre i bude sahranjen…
Zašto ga vaskrsava tek četvrtog dana? Prema tadašnjem judejskom verovanju, duša je tri dana boravila u blizini tela, a posle toga više nije bilo nade da se čovek vrati u život. Zato Hristos ne čeka slučajno upravo četvrti dan, i upravo zato ovo čudo ostavlja tako snažan utisak na sve koji su mu prisustvovali.
Međutim, vaskrsenje Lazara i svečani doček Hrista u Jerusalimu postaju i povod za odluku Sinedriona. Upravo nakon tih događaja, u sredu pred Pashu, judejske starešine donose odluku da Hrista osude na smrt. Bila je to odluka doneta u potpunoj svesti o tome šta čine. Uverivši se da je Mesija došao, oni ga ipak odbacuju da bi sačuvali vlast, ugled i materijalnu sigurnost.
Spremni su bili da uklone i Lazara, kao živo svedočanstvo čuda.
Neverje Sinedriona, koje nije pokleklo ni pred tako očiglednim čudom učinjenim pred mnoštvom ljudi, predstavlja, kako piše mitropolit Antonije (Hrapovicki), pojavu bez presedana: od tog trenutka ono prestaje da bude obično neverje i postaje svesno protivljenje jasnoj istini.
Na sličan motiv podseća i priča o Velikom inkvizitoru iz „Braće Karamazovih“ Dostojevskog. Samo što tamo više nisu starozavetni Judeji, već hrišćani koji, prepoznavši Hrista, ipak odlučuju da Ga odbace.
„Mi smo ispravili podvig Tvoj i zasnovali ga na čudu, tajni i autoritetu (…) Zašto si sada došao da nam smetaš? (…) Rasrdi se, ja ne želim ljubav Tvoju, jer Te ni sam ne ljubim. (…) Kod Tebe su samo izabrani, a mi ćemo umiriti sve. (…) Ubedićemo ih da će biti slobodni tek kada se odreknu svoje slobode i pokore nam se (…) I svi će biti srećni (…) Sutra ćeš videti to poslušno stado koje će pohrliti da potpali lomaču na kojoj ću Te spaliti zato što si došao da nam smetaš.“
Zato, po rečima mitropolita Antonija, istorijski Lazar postaje i moralni simbol, a borba vere i neverja, uoči Strasne sedmice, ne odvija se negde daleko ili u apstraktnim mislima, već u samom čoveku, u njegovoj duši.
Ipak, osnovna poruka Lazareve subote ostaje jasna: ona nas uverava u sveopšte vaskrsenje pre Hristovih stradanja.
I tu ostaje jedno pitanje koje prodire dublje od svakog tumačenja: zašto Hristos plače pred Lazarevim grobom?
Da li plače iz sažaljenja prema čoveku koji je pao u smrt, nemoć i trulež? Ili zbog nečeg što prevazilazi naše razumevanje?
Mnogi bogoslovi pokušavali su da daju odgovor na to pitanje, ali nijedno tumačenje nije potpuno. Jevanđelje i ovde ostavlja prostor, tih ali dubok, da svaki čovek u njemu potraži sopstveni odgovor.
Pouka čuvara kivota Svetog Vasilija Ostroškog slikovito pokazuje zašto selektivni post vodi duhovnom “utapanju” i podseća da vera zahteva doslednost od početka do kraja. Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje. Predavanje u crkvi Svetog Spasa u Toploj pokazuje kako post, molitva i smirenje osnažuju dušu i pripremaju vernika za Veliku nedelju. Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Shutterstock/hramikona
Trenutak kada čudo pokreće osudu
Šta Veliki inkvizitor govori Hristu?
Suze koje ostavljaju pitanje bez odgovora
Duhovna riznica
20:40 | 23.02.2026
OPASNO JE POSTITI SAMO PRVU I POSLEDNJU NEDELJU VELIKOG POSTA - ČOVEK MOŽE DA SE “UDAVI”: Oštro upozorenje oca Joila Bulatovića
Aktuelno iz SPC
09:56 | 14.03.2026
KOME DANAS SMETA KRST? Sveštenik Jovica Vukasović izneo snažnu opomenu koja je pokrenula raspravu
Aktuelno iz SPC
17:15 | 23.03.2026
KAKO VASKRŠNJI POST POMAŽE DA POBEDIMO SVAKODNEVNA ISKUŠENJA I PRONAĐEMO UNUTRAŠNJI MIR: Poruke mitropolita Joanikija privukle veliku pažnju vernika
Duhovna riznica
23:19 | 31.03.2026
KONAČNO ODLUČENO KAKO ĆE OVE GODINE IZGLEDATI BOGOSLUŽENJE UOČI SILASKA BLAGODATNOG OGNJA: Ovo su ograničenja i plan vaskršnjih službi u Jerusalimu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U poruci upućenoj mitropolitu Fotiju, poglavar SPC izražava duboku tugu zbog gubitka sveštenika i njegove supruge, upućuje molitve za njihovu decu i podseća na veru kao oslonac u najtežim trenucima.
Čudo u Vitaniji nije samo povratak jednog čoveka u život, već trenutak koji razotkriva snagu vere, dubinu ljudskog otpora istini i nagoveštava ono što će uslediti, ali i pitanje na koje ni najveći bogoslovi nisu dali konačan odgovor.
U besedi za subotu šeste sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Žestoko mučen, pao je na zemlju, glasno zahvaljujući Bogu što ga uzima k sebi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Lazarevu subotu i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Veliku subotu, dok Jevreji slave dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Lazarovo vaskrsenje nosi duboko teološko značenje, kao predokus trijumfa života nad smrću, a Lazareva subota nas podseća na snagu Božje ljubavi i nade.
Vaskrsenje Lazarevo simbolizuje pobedu života nad smrću i predskazuje Vaskrsenje Isusa Hrista.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, mitropolit zvorničko-tuzlanski objavio je svojevrsnu himnu „Vaskrsenje i život“ – duboko duhovno svedočanstvo koje kroz vaskrsenja Lazara, Jairove kćeri i sina nainske udovice pesnički i bogoslovski propoveda pobedu života nad smrću.
Žestoko mučen, pao je na zemlju, glasno zahvaljujući Bogu što ga uzima k sebi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Lazarevu subotu i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Veliku subotu, dok Jevreji slave dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Vaskrsenje Lazarevo simbolizuje pobedu života nad smrću i predskazuje Vaskrsenje Isusa Hrista.
U Kopronimovo vreme, ikonoborci su ga primoravali da se odrekne molitvenog poštovanja svetih ikona, ali on je to kategorički odbio.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Eparhija u saopštenju poziva vernike na razboritost i poštovanje crkvenog poretka, dok pojedinačni istupi ne odražavaju stav Crkve u celini i mogu narušiti jedinstvo među vernicima.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve posetio Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, razgovarao sa lekarima i zastajao kraj kreveta najmlađih pacijenata, pokazujući koliko pažnja, reč i prisustvo znače tamo gde se vode najteže borbe.
Kada se misli umnože, a srce izgubi mir, tada i najmanji teret postaje težak, a svakodnevica mučna.
