Čudo u Vitaniji nije samo povratak jednog čoveka u život, već trenutak koji razotkriva snagu vere, dubinu ljudskog otpora istini i nagoveštava ono što će uslediti, ali i pitanje na koje ni najveći bogoslovi nisu dali konačan odgovor.
Bogosluženja u završnici Velikog posta pozivaju nas da uđemo u živu stvarnost jevanđelskih događaja, kako bismo postali istinski učesnici predstojeće Pashe. Nije slučajno što se na jutrenju Lazareve subote poju pesme koje se inače čuju samo na vaskrsnom svenoćnom bdeniju – „Angelski sabor udivi se“ i „Vaskrsenje Hristovo videvši“.
Apostol Pavle govori: Ako nema vaskrsenja mrtvih, onda ni Hristos nije vaskrsao; a ako Hristos nije vaskrsao, onda je uzaludna propoved naša, uzaludna je i vera vaša. Tada bismo bili i lažni svedoci Božji, jer bismo svedočili da je Bog vaskrsao Hrista, Koga nije vaskrsao, ako, dakle, mrtvi ne vaskrsavaju. Jer ako mrtvi ne vaskrsavaju, ni Hristos nije vaskrsao. A ako Hristos nije vaskrsao, uzaludna je vera vaša – još ste u gresima svojim (1 Kor 15, 13–17).
Vaskrsenje Lazara zato nije samo događaj iz prošlosti, već obrazac i nagoveštaj vaskrsenja svakog čoveka u Hristu, svedočanstvo da za Boga nema ničeg nemogućeg.
Lazar je jedini čovek koga Hristos u Pismu naziva svojim prijateljem. Bili su gotovo vršnjaci: Lazar je imao oko trideset godina, a Isus nešto više. Hristos je često dolazio u dom njega i njegovih sestara, Marte i Marije, u Vitaniji, selu na jugoistočnom obronku Maslinske gore, nedaleko od Jerusalima. I onda, iznenada, Lazar se razboleo i bio na samrti. Sestre se obraćaju Učitelju, znajući da On može isceliti svaku bolest. Ali Hristos ne žuri da dođe. Dopušta da njegov prijatelj umre i bude sahranjen…
Zašto ga vaskrsava tek četvrtog dana? Prema tadašnjem judejskom verovanju, duša je tri dana boravila u blizini tela, a posle toga više nije bilo nade da se čovek vrati u život. Zato Hristos ne čeka slučajno upravo četvrti dan, i upravo zato ovo čudo ostavlja tako snažan utisak na sve koji su mu prisustvovali.
Međutim, vaskrsenje Lazara i svečani doček Hrista u Jerusalimu postaju i povod za odluku Sinedriona. Upravo nakon tih događaja, u sredu pred Pashu, judejske starešine donose odluku da Hrista osude na smrt. Bila je to odluka doneta u potpunoj svesti o tome šta čine. Uverivši se da je Mesija došao, oni ga ipak odbacuju da bi sačuvali vlast, ugled i materijalnu sigurnost.
Spremni su bili da uklone i Lazara, kao živo svedočanstvo čuda.
Neverje Sinedriona, koje nije pokleklo ni pred tako očiglednim čudom učinjenim pred mnoštvom ljudi, predstavlja, kako piše mitropolit Antonije (Hrapovicki), pojavu bez presedana: od tog trenutka ono prestaje da bude obično neverje i postaje svesno protivljenje jasnoj istini.
Na sličan motiv podseća i priča o Velikom inkvizitoru iz „Braće Karamazovih“ Dostojevskog. Samo što tamo više nisu starozavetni Judeji, već hrišćani koji, prepoznavši Hrista, ipak odlučuju da Ga odbace.
„Mi smo ispravili podvig Tvoj i zasnovali ga na čudu, tajni i autoritetu (…) Zašto si sada došao da nam smetaš? (…) Rasrdi se, ja ne želim ljubav Tvoju, jer Te ni sam ne ljubim. (…) Kod Tebe su samo izabrani, a mi ćemo umiriti sve. (…) Ubedićemo ih da će biti slobodni tek kada se odreknu svoje slobode i pokore nam se (…) I svi će biti srećni (…) Sutra ćeš videti to poslušno stado koje će pohrliti da potpali lomaču na kojoj ću Te spaliti zato što si došao da nam smetaš.“
Zato, po rečima mitropolita Antonija, istorijski Lazar postaje i moralni simbol, a borba vere i neverja, uoči Strasne sedmice, ne odvija se negde daleko ili u apstraktnim mislima, već u samom čoveku, u njegovoj duši.
Ipak, osnovna poruka Lazareve subote ostaje jasna: ona nas uverava u sveopšte vaskrsenje pre Hristovih stradanja.
I tu ostaje jedno pitanje koje prodire dublje od svakog tumačenja: zašto Hristos plače pred Lazarevim grobom?
Da li plače iz sažaljenja prema čoveku koji je pao u smrt, nemoć i trulež? Ili zbog nečeg što prevazilazi naše razumevanje?
Mnogi bogoslovi pokušavali su da daju odgovor na to pitanje, ali nijedno tumačenje nije potpuno. Jevanđelje i ovde ostavlja prostor, tih ali dubok, da svaki čovek u njemu potraži sopstveni odgovor.
Pouka čuvara kivota Svetog Vasilija Ostroškog slikovito pokazuje zašto selektivni post vodi duhovnom “utapanju” i podseća da vera zahteva doslednost od početka do kraja. Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje. Predavanje u crkvi Svetog Spasa u Toploj pokazuje kako post, molitva i smirenje osnažuju dušu i pripremaju vernika za Veliku nedelju. Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Shutterstock/hramikona
Trenutak kada čudo pokreće osudu
Šta Veliki inkvizitor govori Hristu?
Suze koje ostavljaju pitanje bez odgovora
Duhovna riznica
20:40 | 23.02.2026
OPASNO JE POSTITI SAMO PRVU I POSLEDNJU NEDELJU VELIKOG POSTA - ČOVEK MOŽE DA SE “UDAVI”: Oštro upozorenje oca Joila Bulatovića
Aktuelno iz SPC
09:56 | 14.03.2026
KOME DANAS SMETA KRST? Sveštenik Jovica Vukasović izneo snažnu opomenu koja je pokrenula raspravu
Aktuelno iz SPC
17:15 | 23.03.2026
KAKO VASKRŠNJI POST POMAŽE DA POBEDIMO SVAKODNEVNA ISKUŠENJA I PRONAĐEMO UNUTRAŠNJI MIR: Poruke mitropolita Joanikija privukle veliku pažnju vernika
Duhovna riznica
23:19 | 31.03.2026
KONAČNO ODLUČENO KAKO ĆE OVE GODINE IZGLEDATI BOGOSLUŽENJE UOČI SILASKA BLAGODATNOG OGNJA: Ovo su ograničenja i plan vaskršnjih službi u Jerusalimu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U pravoslavnom učenju porodica se smatra malom crkvom, mestom gde dete prvi put uči šta su ljubav, praštanje, vera i poverenje u Boga.
Od jednostavnih namirnica nastaje brzo i zasitno jelo koje ne traži iskustvo, a idealno je za porodični obrok kada treba nešto toplo, pouzdano i lako za pripremu.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Više od sedam vekova traje sećanje na povratak prvog srpskog arhiepiskopa u Mileševu, događaj koji je postao simbol duhovnog jedinstva i istorijskog pamćenja srpskog naroda.
Svaki pojam predstavlja jednu osobinu, od milosti do apsolutne moći, stvarajući jedinstven sistem razumevanja Boga u islamskoj tradiciji.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Lazarovo vaskrsenje nosi duboko teološko značenje, kao predokus trijumfa života nad smrću, a Lazareva subota nas podseća na snagu Božje ljubavi i nade.
Vrba simbolizuje palmine grane kojima su hrišćani, među kojima je bilo i dosta dece, pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.
Obeležavanje Vrbice počinje odlaskom u hram, gde se okupljaju porodice sa decom.
Više od sedam vekova traje sećanje na povratak prvog srpskog arhiepiskopa u Mileševu, događaj koji je postao simbol duhovnog jedinstva i istorijskog pamćenja srpskog naroda.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog pravednog Jova po starom i Svetog mučenika Patrikija po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog pape Celestina V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Njegov život je obeležen teškim iskušenjima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Irinu po starom i Svetog mučenika Teodota i sedam mučenica po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Ivana I, pape, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U trenucima kada problemi deluju nepomirljivo, pouka svetogorskog starca pokazuje da se izlaz ne nalazi u sili, već u smirenju i unutrašnjoj postojanosti koja menja ishod.
Iako se često smatraju istim pojmom, u pravoslavnom predanju reč je o dve različite duhovne uloge koje oblikuju vernikov put, a sveti oci posebno naglašavaju važnost poverenja, poslušnosti i duhovnog rukovođenja.
Dok priče o NLO pojavama i vanzemaljcima preplavljuju internet, arhimandrit Hrizostom poručuje da odgovor nije u senzacijama, već u molitvi i veri u Boga.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
