Vrba simbolizuje palmine grane kojima su hrišćani, među kojima je bilo i dosta dece, pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Lazarevu subotu.
Lazareva subota je kod Srba poznata i kao Vrbica i smatra se danom dečje radosti. Na ovaj dan je Isus Hristos vaskrsao Lazara, ali je ušao u Jerusalim, gde su ga dočekala deca sa palminim grančicama sa kojim su ga pozdravljala.
Pravoslavni vernici kao uspomenu na taj događaj proslavljaju Vrbicu, koja za hrišćane predstavlja praznik dečije radosti, jer je Isus Hristos, polazeći u Jerusalim rekao: "Pustite decu k meni, i ne branite im, jer takvih je Carstvo nebesko".
U tom činu je i simbolika vrbe, po kojoj i praznik nosi ime. Ona simbolizuje palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.
Jerej Simon Vasić u crkvi Svetog Ćirila i Metodija u Kačarevu, jednom prilikom je objasnio da na današnji dan bi trebalo deca lepo da se obuku i oko vrata okače mala zvonca na trobojci, koja simbolizuju pobedu života nad smrti, jer je tog dana Isus umrlog prijatelja Lazara oživeo.
- Subota uoči praznika Cveti, posvećena je uspomeni na vaskrsenje Lazara iz Vitnije, kojeg je Isus vaskrsao četiri dana nakon smrti, i na ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim, gde su ga deca i narod svečano dočekali držeći palmine grančice u rukama. Pošto palme ne rastu u ovim predelima, u našem narodu se uzimaju grančice vrbe, pošto vrba među prvima olista, pa otuda nastaje narodni naziv praznika - Vrbica - navodi jerej Simeon Vasić, sveštenik u crkvi Svetog Ćirila i Metodija u Kačarevu.
Na Vrbicu sveštenik osvećuje vrbu u hramu, deli je narodu i deci i kreće u trokratni pohod oko hrama.
- Običaj u našem narodu jeste da se deca dovedu u crkvu, jer je to dečji praznik. Roditelji ih lepo obuku, kupuju im zvončiće vezane za trobijku i stavljaju ih oko vrata. Deca trče po portu i raduju se, a mlade vrbine grančice nose, potom, kućama i stavljaju se pored ikone i kandila - ističe jerej Vasić.
Teolog Aleksandar Đurđević je objasnio da prošlogodišnju vrbicu, s obzirom da je ona uvek osvećena, možete odložiti negde u prirodu, ali na mesto gde se ne gazi.
Zvončići koje deca nose su simbol pobede nad smrti jer je na taj dan Isus oživeo Lazara, a šta sa ovogodišnim i prošlogodišnjim zvončićima, pročitajte ovde.
Jedna od glavnih odlika srpskog pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet, jeste krsna slava. Breber je teško ranjen prilikom rušenja novosadskog mosta, ali tom prilikom je doživeo i neverovatno iskustvo. Uoči praznika Cveti, veruje se da devojke u narodnim nošnjama i venčićima na glavama donose sreću i zdravlje domaćinstvima, čuvajući simboliku plodnosti, prirode i duhovne obnove. Sa zvončićima oko vrata i vrbovim grančicama u rukama, stotine dece i vernika prošle su u molitvenom hodu do hrama Svetog Save, gde je vladika Petar služio bdenije uoči praznika Cveti — ulaska Gospodnjeg u Jerusalim.
Shutterstock/Maria Sbytova
Duhovna riznica
13:10 | 21.01.2025
KOJA JE KRSNA SLAVA POGLAVARA SPC: Šta su slavili patrijarh Pavle i Irinej, a šta proslavlja patrijarh Porfirije
Duhovna riznica
18:20 | 04.04.2025
KAKO JE ZVONIMIRA BREBERA PRONAŠLA KRSNA SLAVA NA MOSTU SLOBODE 1999. GODINE: Neverovatna priča Novosađanina koja tera suze na oči
Duhovna riznica
18:14 | 12.04.2025
KO SU DEVOJKE LAZARICE? Običaj na Lazarevu subotu koji spaja veru, plodnost i narodnu duhovnost
Aktuelno iz SPC
23:26 | 12.04.2025
BEOGRAD OBASJAN DEČJOM RADOŠĆU I MOLITVAMA: Uz veličanstvenu litiju na Vrbicu, prestonica pretvorena u reku vere i ljubavi (FOTO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili "Dan spasa" je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova, i uvek pada u četvrtak.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Nekada su ga bake pravile kada u kući nije bilo mnogo namirnica, a danas se ovaj stari đuveč od punjenog krompira vraća na trpezu kao zasitan ručak koji spaja jednostavne sastojke, domaći ukus i duh pravoslavne porodične kuhinje.
Crkva tradicionalno naglašava značaj duhovnog jedinstva supružnika, ali se o ovoj temi danas govori mnogo otvorenije i s više razumevanja.
U pravoslavnoj tradiciji mnogi podvižnici učili su da nema istinske ljubavi bez spremnosti da se oprosti.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Obeležavanje Vrbice počinje odlaskom u hram, gde se okupljaju porodice sa decom.
Vaskrsenje Lazarevo simbolizuje pobedu života nad smrću i predskazuje Vaskrsenje Isusa Hrista.
Lazareva subota zato predstavlja uvod u stradanja, ali i u konačnu pobedu - vaskrsenje.
Čudo u Vitaniji nije samo povratak jednog čoveka u život, već trenutak koji razotkriva snagu vere, dubinu ljudskog otpora istini i nagoveštava ono što će uslediti, ali i pitanje na koje ni najveći bogoslovi nisu dali konačan odgovor.
Crkva tradicionalno naglašava značaj duhovnog jedinstva supružnika, ali se o ovoj temi danas govori mnogo otvorenije i s više razumevanja.
U pravoslavnoj tradiciji mnogi podvižnici učili su da nema istinske ljubavi bez spremnosti da se oprosti.
U besedi za sredu šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o unutrašnjoj borbi čoveka i tajni zbog koje se, kako upozorava, životne blagodeti povlače pred navikama koje razaraju dušu.
Reči velikog pravoslavnog svetitelja otkrivaju kako izgleda čovek koji ostaje uz bližnjeg i kada nastupe bol, ćutanje i životne oluje.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
U besedi za sredu šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o unutrašnjoj borbi čoveka i tajni zbog koje se, kako upozorava, životne blagodeti povlače pred navikama koje razaraju dušu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Pojavu Časnog Krsta u Jerusalimu po starom i Svetog mučenika Talaleja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Bernardina Sijenskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči velikog pravoslavnog svetitelja otkrivaju kako izgleda čovek koji ostaje uz bližnjeg i kada nastupe bol, ćutanje i životne oluje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
