Obeležavanje Vrbice počinje odlaskom u hram, gde se okupljaju porodice sa decom.
Danas se obeležava Lazareva subota, u narodu poznata kao Vrbica, praznik koji zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji, a koji se, između ostalog, smatra i dečjim praznikom - danom radosti, smeha i okupljanja najmlađih oko crkve.
Ovaj praznik posvećen je uspomeni na vaskrsenje Lazara, prijatelja Isusa Hrista, ali u narodnoj svesti Vrbica je pre svega dan ispunjen dečjom radošću.
- Vrbica je praznik koji se uvek slavi subotom, u šestoj nedelji posta, a posvećen je sećanju na vaskrsenje Lazara i ulazak Hrista u Jerusalim kojeg su dočekala deca. Zato se ovaj praznik zove još i Lazareva subota, i smatra se radosnim, dečijim praznikom - navedeno je na sajtu Eparhije šumadijske.
Još od najranijih vremena, upravo su deca u središtu ovog praznika, pa se i čitav način obeležavanja prilagođava njima i njihovoj nevinosti i radosti.
Obeležavanje Vrbice počinje odlaskom u hram, gde se okupljaju porodice sa decom. Dvorišta crkava tada postaju mesta posebne živosti - čuje se graja, smeh i zvonki zvuci malih zvončića koje deca nose oko vrata.
Upravo ti zvončići predstavljaju jedan od glavnih simbola praznika i znak su radosti, zbog čega se Vrbica i naziva dečjim praznikom.
Roditelji toga dana kupuju deci zvončiće, najčešće vezane za trobojnu traku, koje mališani sa ponosom nose. Njihovo zvonjenje daje prazniku poseban ton i simbolizuje radost zbog dolaska Hrista i pobede života nad smrću.
Pored zvončića, važan običaj jeste i branje vrbovih grančica. Od tih grančica prave se venčići koji se stavljaju na glavu ili oko vrata. Oni simbolizuju palmine grane kojima je narod dočekao Isusa Hrista prilikom ulaska u Jerusalim.
U nedostatku palmi, vrba je u našim krajevima preuzela tu simboliku, kao biljka koja među prvima oživljava u proleće i time svedoči o obnovi života.
Deca, sa venčićima na glavi i zvončićima oko vrata, postaju slika praznične radosti i živog sećanja na događaje koje Crkva tog dana proslavlja.
Ipak, mnogi se svake godine pitaju šta učiniti sa zvončićima nakon praznika, kao i sa onima koji su ostali od prethodnih godina. Da li ih treba čuvati ili jednostavno odložiti?
Odgovor na to daje veroučitelj Aleksandar Đurđević, koji kaže:
- Vrbica ili Lazareva subota je dan dečje radosti i kao simbol radosti upravo se koriste zvončići. Oni nisu sveti sami po sebi, a i nisu osvećeni, tako da ne pridajte neki preveliki značaj zvončićima. Na vama je šta ćete uraditi s njima, da li ćete ih sačuvati ili baciti. Govorio bih i o reciklaži, ali ne znam koliko je to zastupljeno. Jednostavno, ne opterećujte se...
Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, slavi se uvek u subotu neposredno pre Cveti, što znači da datum varira iz godine u godinu, zavisno od datuma Vaskrsa. Uoči praznika Cveti, veruje se da devojke u narodnim nošnjama i venčićima na glavama donose sreću i zdravlje domaćinstvima, čuvajući simboliku plodnosti, prirode i duhovne obnove. Lazarovo vaskrsenje nosi duboko teološko značenje, kao predokus trijumfa života nad smrću, a Lazareva subota nas podseća na snagu Božje ljubavi i nade. Sa zvončićima oko vrata i vrbovim grančicama u rukama, stotine dece i vernika prošle su u molitvenom hodu do hrama Svetog Save, gde je vladika Petar služio bdenije uoči praznika Cveti — ulaska Gospodnjeg u Jerusalim.
Printscreen/Instagram/verska.nastava
Praznici i sveci
07:00 | 12.04.2025
DANAS JE LAZAREVA SUBOTA! Slavimo pobedu života nad smrći i poslednje Isusovo čudo!
Duhovna riznica
18:14 | 12.04.2025
KO SU DEVOJKE LAZARICE? Običaj na Lazarevu subotu koji spaja veru, plodnost i narodnu duhovnost
Praznici i sveci
12:48 | 12.04.2025
KO JE BIO LAZAR ČETVORODNEVNI, KOME JE POSVEĆEN DANAŠNJI PRAZNIK? Tajne Isusovog prijatelja čija mošti i danas isceljuju vernike
Aktuelno iz SPC
23:26 | 12.04.2025
BEOGRAD OBASJAN DEČJOM RADOŠĆU I MOLITVAMA: Uz veličanstvenu litiju na Vrbicu, prestonica pretvorena u reku vere i ljubavi (FOTO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Jevsevija po starom i Svetog Atanasija Atonskog po novom kalendaru. Katolička crkva slavi Svete Ćirila i Metodija, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkriva zašto ponekad najveći problem nije u tome što smo u pravu, već u načinu na koji tu „pravdu“ nosimo u odnosu prema drugima.
Sveti Jevsevije ostao je upamćen kao nepokolebljiv episkop koji je čitav život posvetio očuvanju pravoslavlja.
Majka Latinka Šućur veruje da je njena ćerka, posle tri godine tišine, progovorila nakon molitvi Svetim Zosimu i Jakovu.
Osvećeno ulje vekovima izaziva dilemu između vere i očekivanja čuda, dok pravoslavni jerarsi ističu da je suština u molitvi i unutrašnjoj promeni, a ne u samom predmetu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Vrba simbolizuje palmine grane kojima su hrišćani, među kojima je bilo i dosta dece, pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.
Vaskrsenje Lazarevo simbolizuje pobedu života nad smrću i predskazuje Vaskrsenje Isusa Hrista.
Lazareva subota zato predstavlja uvod u stradanja, ali i u konačnu pobedu - vaskrsenje.
Čudo u Vitaniji nije samo povratak jednog čoveka u život, već trenutak koji razotkriva snagu vere, dubinu ljudskog otpora istini i nagoveštava ono što će uslediti, ali i pitanje na koje ni najveći bogoslovi nisu dali konačan odgovor.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkriva zašto ponekad najveći problem nije u tome što smo u pravu, već u načinu na koji tu „pravdu“ nosimo u odnosu prema drugima.
Majka Latinka Šućur veruje da je njena ćerka, posle tri godine tišine, progovorila nakon molitvi Svetim Zosimu i Jakovu.
Osvećeno ulje vekovima izaziva dilemu između vere i očekivanja čuda, dok pravoslavni jerarsi ističu da je suština u molitvi i unutrašnjoj promeni, a ne u samom predmetu.
Nekada jedna od najpraćenijih tiktokerki za tumačenje karata Alex Reads Tarot objavila je da prekida sve i okreće se veri u Hrista.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Vera, molitva, post i življenje po Jevanđelju predstavljaju temelj na kojem se gradi dom ispunjen ljubavlju, slogom i međusobnim poštovanjem.
Crkva ne osuđuje čoveka koji prolazi kroz takva iskušenja, već ga poziva da se protiv njih bori molitvom, verom i zahvalnošću Bogu.
Sveštenici koji pripadaju Bratstvu, kao i vernici koji mu se formalno pridruže, smatraju se da se nalaze u raskolu, zbog čega i oni podležu ekskomunikaciji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
