Obeležavanje Vrbice počinje odlaskom u hram, gde se okupljaju porodice sa decom.
Danas se obeležava Lazareva subota, u narodu poznata kao Vrbica, praznik koji zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji, a koji se, između ostalog, smatra i dečjim praznikom - danom radosti, smeha i okupljanja najmlađih oko crkve.
Ovaj praznik posvećen je uspomeni na vaskrsenje Lazara, prijatelja Isusa Hrista, ali u narodnoj svesti Vrbica je pre svega dan ispunjen dečjom radošću.
- Vrbica je praznik koji se uvek slavi subotom, u šestoj nedelji posta, a posvećen je sećanju na vaskrsenje Lazara i ulazak Hrista u Jerusalim kojeg su dočekala deca. Zato se ovaj praznik zove još i Lazareva subota, i smatra se radosnim, dečijim praznikom - navedeno je na sajtu Eparhije šumadijske.
Još od najranijih vremena, upravo su deca u središtu ovog praznika, pa se i čitav način obeležavanja prilagođava njima i njihovoj nevinosti i radosti.
Obeležavanje Vrbice počinje odlaskom u hram, gde se okupljaju porodice sa decom. Dvorišta crkava tada postaju mesta posebne živosti - čuje se graja, smeh i zvonki zvuci malih zvončića koje deca nose oko vrata.
Upravo ti zvončići predstavljaju jedan od glavnih simbola praznika i znak su radosti, zbog čega se Vrbica i naziva dečjim praznikom.
Roditelji toga dana kupuju deci zvončiće, najčešće vezane za trobojnu traku, koje mališani sa ponosom nose. Njihovo zvonjenje daje prazniku poseban ton i simbolizuje radost zbog dolaska Hrista i pobede života nad smrću.
Pored zvončića, važan običaj jeste i branje vrbovih grančica. Od tih grančica prave se venčići koji se stavljaju na glavu ili oko vrata. Oni simbolizuju palmine grane kojima je narod dočekao Isusa Hrista prilikom ulaska u Jerusalim.
U nedostatku palmi, vrba je u našim krajevima preuzela tu simboliku, kao biljka koja među prvima oživljava u proleće i time svedoči o obnovi života.
Deca, sa venčićima na glavi i zvončićima oko vrata, postaju slika praznične radosti i živog sećanja na događaje koje Crkva tog dana proslavlja.
Ipak, mnogi se svake godine pitaju šta učiniti sa zvončićima nakon praznika, kao i sa onima koji su ostali od prethodnih godina. Da li ih treba čuvati ili jednostavno odložiti?
Odgovor na to daje veroučitelj Aleksandar Đurđević, koji kaže:
- Vrbica ili Lazareva subota je dan dečje radosti i kao simbol radosti upravo se koriste zvončići. Oni nisu sveti sami po sebi, a i nisu osvećeni, tako da ne pridajte neki preveliki značaj zvončićima. Na vama je šta ćete uraditi s njima, da li ćete ih sačuvati ili baciti. Govorio bih i o reciklaži, ali ne znam koliko je to zastupljeno. Jednostavno, ne opterećujte se...
Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, slavi se uvek u subotu neposredno pre Cveti, što znači da datum varira iz godine u godinu, zavisno od datuma Vaskrsa. Uoči praznika Cveti, veruje se da devojke u narodnim nošnjama i venčićima na glavama donose sreću i zdravlje domaćinstvima, čuvajući simboliku plodnosti, prirode i duhovne obnove. Lazarovo vaskrsenje nosi duboko teološko značenje, kao predokus trijumfa života nad smrću, a Lazareva subota nas podseća na snagu Božje ljubavi i nade. Sa zvončićima oko vrata i vrbovim grančicama u rukama, stotine dece i vernika prošle su u molitvenom hodu do hrama Svetog Save, gde je vladika Petar služio bdenije uoči praznika Cveti — ulaska Gospodnjeg u Jerusalim.
Printscreen/Instagram/verska.nastava
Praznici i sveci
07:00 | 12.04.2025
DANAS JE LAZAREVA SUBOTA! Slavimo pobedu života nad smrći i poslednje Isusovo čudo!
Duhovna riznica
18:14 | 12.04.2025
KO SU DEVOJKE LAZARICE? Običaj na Lazarevu subotu koji spaja veru, plodnost i narodnu duhovnost
Praznici i sveci
12:48 | 12.04.2025
KO JE BIO LAZAR ČETVORODNEVNI, KOME JE POSVEĆEN DANAŠNJI PRAZNIK? Tajne Isusovog prijatelja čija mošti i danas isceljuju vernike
Aktuelno iz SPC
23:26 | 12.04.2025
BEOGRAD OBASJAN DEČJOM RADOŠĆU I MOLITVAMA: Uz veličanstvenu litiju na Vrbicu, prestonica pretvorena u reku vere i ljubavi (FOTO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Na ovaj dan hramovi su puni vernika i grožđa, ali iza ovog praznika krije se mnogo dublja poruka: događaj na gori Tavor otkriva tajnu Hristove slave i nosi snažnu pouku za život svakog hrišćanina.
U besedi za sredu 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni filosofija, ni umetnost, ni kultura, niti bilo koje zemaljsko dostignuće ne mogu dosegnuti visinu Crkve Hristove.
Probajte riblji paprikaš po receptu iz „Srbskog kuvara“, jeromonaha Jeroteja Draganovića, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za sredu i duhovno se nadahnite poukom Svetog Porfirija Kavsokalivita.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Preobraženje Gospodnje po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti velikomučenik Andrej Stratilat i 2.593 mučenika s njim. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ivana Eudesa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetogorski starac govorio je o nemiru koji nastaje kada čovek pokušava da upravlja svakim ishodom i ukazao na put koji vodi ka drugačijem odnosu prema onome što mu život donosi.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Vrba simbolizuje palmine grane kojima su hrišćani, među kojima je bilo i dosta dece, pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.
Vaskrsenje Lazarevo simbolizuje pobedu života nad smrću i predskazuje Vaskrsenje Isusa Hrista.
Lazareva subota zato predstavlja uvod u stradanja, ali i u konačnu pobedu - vaskrsenje.
Čudo u Vitaniji nije samo povratak jednog čoveka u život, već trenutak koji razotkriva snagu vere, dubinu ljudskog otpora istini i nagoveštava ono što će uslediti, ali i pitanje na koje ni najveći bogoslovi nisu dali konačan odgovor.
U besedi za sredu 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni filosofija, ni umetnost, ni kultura, niti bilo koje zemaljsko dostignuće ne mogu dosegnuti visinu Crkve Hristove.
Probajte riblji paprikaš po receptu iz „Srbskog kuvara“, jeromonaha Jeroteja Draganovića, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za sredu i duhovno se nadahnite poukom Svetog Porfirija Kavsokalivita.
Svetogorski starac govorio je o nemiru koji nastaje kada čovek pokušava da upravlja svakim ishodom i ukazao na put koji vodi ka drugačijem odnosu prema onome što mu život donosi.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
Dugogodišnji iguman Manastira Rače poslednji dan života proveo je u metohu na Tari.
Iz manastira odbacuju tvrdnje o lošim uslovima, navode da su osnovne potrebe obezbeđene i objašnjavaju šta se zapravo dešava sa novim priključkom za pumpu i reorganizacijom parohije.
Loptice od kuvanog krompira, praziluka i brašna najpre se kuvaju, zatim uvaljaju u prezle i peršun, pa zapeku do zlatne korice, a uz domaći kuvani paradajz postaju jednostavan i zasitan obrok.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
