Obeležavanje Vrbice počinje odlaskom u hram, gde se okupljaju porodice sa decom.
Danas se obeležava Lazareva subota, u narodu poznata kao Vrbica, praznik koji zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji, a koji se, između ostalog, smatra i dečjim praznikom - danom radosti, smeha i okupljanja najmlađih oko crkve.
Ovaj praznik posvećen je uspomeni na vaskrsenje Lazara, prijatelja Isusa Hrista, ali u narodnoj svesti Vrbica je pre svega dan ispunjen dečjom radošću.
- Vrbica je praznik koji se uvek slavi subotom, u šestoj nedelji posta, a posvećen je sećanju na vaskrsenje Lazara i ulazak Hrista u Jerusalim kojeg su dočekala deca. Zato se ovaj praznik zove još i Lazareva subota, i smatra se radosnim, dečijim praznikom - navedeno je na sajtu Eparhije šumadijske.
Još od najranijih vremena, upravo su deca u središtu ovog praznika, pa se i čitav način obeležavanja prilagođava njima i njihovoj nevinosti i radosti.
Obeležavanje Vrbice počinje odlaskom u hram, gde se okupljaju porodice sa decom. Dvorišta crkava tada postaju mesta posebne živosti - čuje se graja, smeh i zvonki zvuci malih zvončića koje deca nose oko vrata.
Upravo ti zvončići predstavljaju jedan od glavnih simbola praznika i znak su radosti, zbog čega se Vrbica i naziva dečjim praznikom.
Roditelji toga dana kupuju deci zvončiće, najčešće vezane za trobojnu traku, koje mališani sa ponosom nose. Njihovo zvonjenje daje prazniku poseban ton i simbolizuje radost zbog dolaska Hrista i pobede života nad smrću.
Pored zvončića, važan običaj jeste i branje vrbovih grančica. Od tih grančica prave se venčići koji se stavljaju na glavu ili oko vrata. Oni simbolizuju palmine grane kojima je narod dočekao Isusa Hrista prilikom ulaska u Jerusalim.
U nedostatku palmi, vrba je u našim krajevima preuzela tu simboliku, kao biljka koja među prvima oživljava u proleće i time svedoči o obnovi života.
Deca, sa venčićima na glavi i zvončićima oko vrata, postaju slika praznične radosti i živog sećanja na događaje koje Crkva tog dana proslavlja.
Ipak, mnogi se svake godine pitaju šta učiniti sa zvončićima nakon praznika, kao i sa onima koji su ostali od prethodnih godina. Da li ih treba čuvati ili jednostavno odložiti?
Odgovor na to daje veroučitelj Aleksandar Đurđević, koji kaže:
- Vrbica ili Lazareva subota je dan dečje radosti i kao simbol radosti upravo se koriste zvončići. Oni nisu sveti sami po sebi, a i nisu osvećeni, tako da ne pridajte neki preveliki značaj zvončićima. Na vama je šta ćete uraditi s njima, da li ćete ih sačuvati ili baciti. Govorio bih i o reciklaži, ali ne znam koliko je to zastupljeno. Jednostavno, ne opterećujte se...
Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, slavi se uvek u subotu neposredno pre Cveti, što znači da datum varira iz godine u godinu, zavisno od datuma Vaskrsa. Uoči praznika Cveti, veruje se da devojke u narodnim nošnjama i venčićima na glavama donose sreću i zdravlje domaćinstvima, čuvajući simboliku plodnosti, prirode i duhovne obnove. Lazarovo vaskrsenje nosi duboko teološko značenje, kao predokus trijumfa života nad smrću, a Lazareva subota nas podseća na snagu Božje ljubavi i nade. Sa zvončićima oko vrata i vrbovim grančicama u rukama, stotine dece i vernika prošle su u molitvenom hodu do hrama Svetog Save, gde je vladika Petar služio bdenije uoči praznika Cveti — ulaska Gospodnjeg u Jerusalim.
Printscreen/Instagram/verska.nastava
Praznici i sveci
07:00 | 12.04.2025
DANAS JE LAZAREVA SUBOTA! Slavimo pobedu života nad smrći i poslednje Isusovo čudo!
Duhovna riznica
18:14 | 12.04.2025
KO SU DEVOJKE LAZARICE? Običaj na Lazarevu subotu koji spaja veru, plodnost i narodnu duhovnost
Praznici i sveci
12:48 | 12.04.2025
KO JE BIO LAZAR ČETVORODNEVNI, KOME JE POSVEĆEN DANAŠNJI PRAZNIK? Tajne Isusovog prijatelja čija mošti i danas isceljuju vernike
Aktuelno iz SPC
23:26 | 12.04.2025
BEOGRAD OBASJAN DEČJOM RADOŠĆU I MOLITVAMA: Uz veličanstvenu litiju na Vrbicu, prestonica pretvorena u reku vere i ljubavi (FOTO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Jevstatija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita. Katolička crkva obeležava Svetog Dionizija Areopagita, Jevreji obeležavaju Šmini aceret, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Vrba simbolizuje palmine grane kojima su hrišćani, među kojima je bilo i dosta dece, pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.
Vaskrsenje Lazarevo simbolizuje pobedu života nad smrću i predskazuje Vaskrsenje Isusa Hrista.
Lazareva subota zato predstavlja uvod u stradanja, ali i u konačnu pobedu - vaskrsenje.
Čudo u Vitaniji nije samo povratak jednog čoveka u život, već trenutak koji razotkriva snagu vere, dubinu ljudskog otpora istini i nagoveštava ono što će uslediti, ali i pitanje na koje ni najveći bogoslovi nisu dali konačan odgovor.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
Bojovićima je stigla pomoć vredna oko milion dinara, dok radovi na novom domu napreduju kako bi zimu dočekali pod svojim krovom.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Oštećeni su fasada, lim na zvoniku i bakarni oluk, dok policija utvrđuje okolnosti događaja i traga za počiniocem.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
