Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs.
Velika subota nosi posebnu tišinu u kojoj se sabira sve što je prethodilo – post, odricanje, molitva. U toj tišini vernici dolaze u crkvu sa korpama da bi prineli ono što sveštenik treba da osvešti. Upravo u ovom običaju, koji na prvi pogled izgleda jednostavno, sve češće dolazi do nesporazuma.
Blagosiljanje vaskršnjih jaja i hrane na Veliku subotu jedan je od najprepoznatljivijih običaja uoči Vaskrsa. Korpama koje se unose u hram pridaje se gotovo porodična pažnja, jer u njima je ono što će sutradan biti podeljeno na prazničnoj trpezi. Ipak, sveštenici poslednjih godina primećuju neobičan trend, u korpama se pojavljuju predmeti koji nemaju nikakvu vezu sa verom.
- Krstimo se kad vidimo šta sve ljudi stave u korpu, od slatkiša do novca i nakita - priznaje jedan sveštenik, prenosi portal najzena.alo.rs. Nije problem u samim predmetima, već u poruci koju oni nose. Kada se u korpu ubace čokoladne figurice, plišane igračke ili čak novac, običaj prestaje da bude čin vere i postaje nesporazum između tradicije i savremenih navika.
Crkva jasno upozorava šta ne treba unositi u hram na osvećenje: slatkiše poput čokolada i bombona, tečnosti osim vode, čokoladne zeke i slične figurice, igračke, kao i novac i nakit. Verovanje da će osveštani predmeti doneti materijalnu sreću nema uporište u pravoslavnom učenju. Takva praksa, koliko god bila rasprostranjena, udaljava običaj od njegovog izvornog značenja.
S druge strane, ono što se tradicionalno nalazi u vaskršnjoj korpi nije slučajno odabrano. Svaka namirnica ima svoje mesto i svoju simboliku: jaja označavaju novi život, hleb podseća na Hrista, meso simbolizuje radost posle posta, sir je znak zajedništva, ren podseća na stradanje, so simbolizuje trajnost i zaštitu, a voda izražava duhovno očišćenje.
Nekada su domaćice u korpe stavljale gotovo sve što je bilo spremljeno za praznik. Danas se običaj svodi na ono najvažnije, i upravo u toj jednostavnosti leži njegova snaga. Osveštana hrana je produžetak molitve za trpezom, trenutak kada se porodica okuplja ne samo oko prazničnog ručka, već i oko smisla samog praznika.
Suština nije u bogatoj korpi ili njenoj raskoši. Kako poručuju sveštenici, bolje je doneti malo, ali sa verom, nego mnogo, bez svesti o tome šta se zaista prinosi.
U vremenu kada običaji lako gube svoj sadržaj i postaju forma bez poruke, vaskršnja korpa ostaje podsetnik da vera ne traži mnogo, ali traži da ono što donosimo ima smisao i značenje.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs.
Susret u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu otvorio teme pravnog položaja verskih zajednica, zaštite kulturne baštine i unapređenja saradnje Crkve i države.
U Kopronimovo vreme, ikonoborci su ga primoravali da se odrekne molitvenog poštovanja svetih ikona, ali on je to kategorički odbio.
Usred sukoba i nesigurnosti, mali grad na severoistoku Libana dočekao je simbol nade i molitve koji podseća da čak i u najmračnijim vremenima svetlost uvek pobeđuje tamu.
Istorija i svakodnevica svedoče da ono što je nepravedno stečeno ne ostaje trajno.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Jedna činija, buket bosiljka i svetlost sveće – jednostavne stvari otkrivaju duboku duhovnu snagu koju donosi vaskršnja vodica.
Istorija i svakodnevica svedoče da ono što je nepravedno stečeno ne ostaje trajno.
Otkrijte kako simbolika aspide upozorava na greh, iskušenja i snagu vere, ali i kako je u govoru postala metafora za žensku lukavost i oštrinu.
U besedi za četvrtak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotost, blagočešće i vera opstaju usred tame i nasilja, i poziva vernike da postanu učesnici pobede Hrista nad svim silama zla.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ova brza, zdrava poslastica očarava jednostavnošću i prirodnim aromama.
Dragutin Lalatović i Marinko Jovanović zakoračili su putem poslušnosti, molitve i unutrašnjeg preobražaja u jednoj od najznačajnijih pravoslavnih svetinja u Crnoj Gori
Otkrijte kako simbolika aspide upozorava na greh, iskušenja i snagu vere, ali i kako je u govoru postala metafora za žensku lukavost i oštrinu.
