Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs.
Velika subota nosi posebnu tišinu u kojoj se sabira sve što je prethodilo – post, odricanje, molitva. U toj tišini vernici dolaze u crkvu sa korpama da bi prineli ono što sveštenik treba da osvešti. Upravo u ovom običaju, koji na prvi pogled izgleda jednostavno, sve češće dolazi do nesporazuma.
Blagosiljanje vaskršnjih jaja i hrane na Veliku subotu jedan je od najprepoznatljivijih običaja uoči Vaskrsa. Korpama koje se unose u hram pridaje se gotovo porodična pažnja, jer u njima je ono što će sutradan biti podeljeno na prazničnoj trpezi. Ipak, sveštenici poslednjih godina primećuju neobičan trend, u korpama se pojavljuju predmeti koji nemaju nikakvu vezu sa verom.
- Krstimo se kad vidimo šta sve ljudi stave u korpu, od slatkiša do novca i nakita - priznaje jedan sveštenik, prenosi portal najzena.alo.rs. Nije problem u samim predmetima, već u poruci koju oni nose. Kada se u korpu ubace čokoladne figurice, plišane igračke ili čak novac, običaj prestaje da bude čin vere i postaje nesporazum između tradicije i savremenih navika.
Crkva jasno upozorava šta ne treba unositi u hram na osvećenje: slatkiše poput čokolada i bombona, tečnosti osim vode, čokoladne zeke i slične figurice, igračke, kao i novac i nakit. Verovanje da će osveštani predmeti doneti materijalnu sreću nema uporište u pravoslavnom učenju. Takva praksa, koliko god bila rasprostranjena, udaljava običaj od njegovog izvornog značenja.
S druge strane, ono što se tradicionalno nalazi u vaskršnjoj korpi nije slučajno odabrano. Svaka namirnica ima svoje mesto i svoju simboliku: jaja označavaju novi život, hleb podseća na Hrista, meso simbolizuje radost posle posta, sir je znak zajedništva, ren podseća na stradanje, so simbolizuje trajnost i zaštitu, a voda izražava duhovno očišćenje.
Nekada su domaćice u korpe stavljale gotovo sve što je bilo spremljeno za praznik. Danas se običaj svodi na ono najvažnije, i upravo u toj jednostavnosti leži njegova snaga. Osveštana hrana je produžetak molitve za trpezom, trenutak kada se porodica okuplja ne samo oko prazničnog ručka, već i oko smisla samog praznika.
Suština nije u bogatoj korpi ili njenoj raskoši. Kako poručuju sveštenici, bolje je doneti malo, ali sa verom, nego mnogo, bez svesti o tome šta se zaista prinosi.
U vremenu kada običaji lako gube svoj sadržaj i postaju forma bez poruke, vaskršnja korpa ostaje podsetnik da vera ne traži mnogo, ali traži da ono što donosimo ima smisao i značenje.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
Budi deo Religija.rs zajednice.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Hrišćansko učenje poziva čoveka da se čuva mržnje i osvete, jer zlopamćenje ne donosi mir duši, već je još više opterećuje.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Poznati kao besrebrenici i čudotvorci, lečili su bolesne ne tražeći zauzvrat novac niti bilo kakvu nagradu, zbog čega su dobili ime bezmezdni lekari.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
Dok vernici u hramove donose jaja i prazničnu hranu na osvećenje, Crkva čuva neobičan ritam ovog dana – između groba i vaskrsenja odvija se tihi događaj sa snažnom porukom hrišćanstva
Velika subota jedina subota u godini koja se posti.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News