Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs.
Velika subota nosi posebnu tišinu u kojoj se sabira sve što je prethodilo – post, odricanje, molitva. U toj tišini vernici dolaze u crkvu sa korpama da bi prineli ono što sveštenik treba da osvešti. Upravo u ovom običaju, koji na prvi pogled izgleda jednostavno, sve češće dolazi do nesporazuma.
Blagosiljanje vaskršnjih jaja i hrane na Veliku subotu jedan je od najprepoznatljivijih običaja uoči Vaskrsa. Korpama koje se unose u hram pridaje se gotovo porodična pažnja, jer u njima je ono što će sutradan biti podeljeno na prazničnoj trpezi. Ipak, sveštenici poslednjih godina primećuju neobičan trend, u korpama se pojavljuju predmeti koji nemaju nikakvu vezu sa verom.
- Krstimo se kad vidimo šta sve ljudi stave u korpu, od slatkiša do novca i nakita - priznaje jedan sveštenik, prenosi portal najzena.alo.rs. Nije problem u samim predmetima, već u poruci koju oni nose. Kada se u korpu ubace čokoladne figurice, plišane igračke ili čak novac, običaj prestaje da bude čin vere i postaje nesporazum između tradicije i savremenih navika.
Crkva jasno upozorava šta ne treba unositi u hram na osvećenje: slatkiše poput čokolada i bombona, tečnosti osim vode, čokoladne zeke i slične figurice, igračke, kao i novac i nakit. Verovanje da će osveštani predmeti doneti materijalnu sreću nema uporište u pravoslavnom učenju. Takva praksa, koliko god bila rasprostranjena, udaljava običaj od njegovog izvornog značenja.
S druge strane, ono što se tradicionalno nalazi u vaskršnjoj korpi nije slučajno odabrano. Svaka namirnica ima svoje mesto i svoju simboliku: jaja označavaju novi život, hleb podseća na Hrista, meso simbolizuje radost posle posta, sir je znak zajedništva, ren podseća na stradanje, so simbolizuje trajnost i zaštitu, a voda izražava duhovno očišćenje.
Nekada su domaćice u korpe stavljale gotovo sve što je bilo spremljeno za praznik. Danas se običaj svodi na ono najvažnije, i upravo u toj jednostavnosti leži njegova snaga. Osveštana hrana je produžetak molitve za trpezom, trenutak kada se porodica okuplja ne samo oko prazničnog ručka, već i oko smisla samog praznika.
Suština nije u bogatoj korpi ili njenoj raskoši. Kako poručuju sveštenici, bolje je doneti malo, ali sa verom, nego mnogo, bez svesti o tome šta se zaista prinosi.
U vremenu kada običaji lako gube svoj sadržaj i postaju forma bez poruke, vaskršnja korpa ostaje podsetnik da vera ne traži mnogo, ali traži da ono što donosimo ima smisao i značenje.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Evmenija Gortinskog i Svetu mučenicu Ariadnu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Svetu Tereziju od Dete Isusa, Jevreji obeležavaju Hol ha-Moed, peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
Dok vernici u hramove donose jaja i prazničnu hranu na osvećenje, Crkva čuva neobičan ritam ovog dana – između groba i vaskrsenja odvija se tihi događaj sa snažnom porukom hrišćanstva
Velika subota jedina subota u godini koja se posti.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Ovaj stari slatkiš posebno je prikladan za dane posta na vodi, ali su ga deca rado jela i danima kada je po tipiku dozvoljena mrsna hrana.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
