Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Dvanaest velikih hrišćanskih praznika dele se na nepokretne i pokretne. Nepokretni praznici su oni čiji se dan proslavljanja ne menja. Na primer, Božić i Uspenje Presvete Bogorodice. Pokretni praznici nemaju stalni datum - svake godine je drugačiji (na primer, Spasovdan). Objašnjavamo od čega to zavisi i kako se datum izračunava (mada je jednostavnije pogledati u kalendar).
Pokretni praznik je onaj koji nema stalni datum (to jest, praznovanje se "pomera" sa jednog datuma na drugi). To su jevanđelski događaji koji su se dogodili određenog dana pre ili posle Vaskrsa, zbog čega se njihovi datumi pomeraju (kao i sam Vaskrs, čiji datum zavisi od lunarnog kalendara).
Pošto je Vaskrs najveći hrišćanski praznik, od njega "zavise" i svi ostali pokretni praznici. Po pravilu Prvog vaseljenskog sabora, Vaskrs je prva nedelja posle prvog prolećnog punog meseca.
Od dvanaest velikih praznika (12 glavnih praznika crkvene godine), pokretni su:
Vaskrs - Vaskrenje Gospodnje (prva nedelja posle prvog prolećnog punog meseca)
Cveti - Ulazak Gospodnji u Jerusalim (nedelju dana pre Vaskrsa)
Spasovdan - Vaznesenje Gospodnje (40. dan posle Vaskrsa)
Trojice, odnosno Pedesetnica - Silazak Svetog Duha na apostole (50. dan posle Vaskrsa)
Takođe, od datuma Vaskrsa zavisi početak Velikog posta (48 dana pre Vaskrsa) i Petrovdanskog posta (nedelju dana posle Trojica).
Završetak Petrovdanskog posta je uvek 12. jula, na praznik Svetih apostola Petra i Pavla – Petrovdan, i ne pomera se. Međutim, početak posta je svake godine u različito vreme. Datum početka posta je nedelju dana posle praznika Svete Trojice, koji se praznuje 50. dana posle Vaskrsa.
Ne odgovaraju svi praznici u Crkvi istorijskoj, pa čak ni jevanđelskoj hronologiji. Ustanovljavajući datume praznika, Crkva je ponekad sledila pedagoške ili misionarske ciljeve.
Tako se Preobraženje Gospodnje, koje se prema Svetom pismu dogodilo pre Vaskrsa, praznuje mnogo kasnije, 19. avgusta. Ovaj praznik je namerno premešten na vreme završetka berbe grožđa u mediteranskim krajevima kako bi potisnuo paganska slavlja, odnosno „vahanalije“.
I Božić je počeo da se praznuje na dan paganskog praznika Sunca, a ne na stvarni dan Hristovog rođenja (on nije poznat, jer se na Istoku ranije datumu rođenja nije pridavao veliki značaj).
Datum Blagovesti ustanovljen je kao dan devet meseci pre Božića.
Zato se datumi nepokretnih dvanaest velikih praznika ne mogu smatrati istorijski potpuno tačnim – tako se oblikovalo crkveno predanje iz ovog ili onog razloga.
Rođenje Presvete Bogorodice - Mala Gospojina (21. septembar)
Vozdviženje Časnog krsta - Krstovdan (27. septembar)
Vavedenje Presvete Bogorodice (4. decembar)
Rođenje Hristovo - Božić (7. januar)
Bogojavljenje (19. januar)
Sretenje Gospodnje (15. februar)
Blagovesti (7. april)
Preobraženje Gospodnje (19. avgust)
Uspenje Presvete Bogorodice - Velika Gospojina (28. avgust)
Mnogi duhovnici kroz vekove ukazivali su na opasnost od reči izgovorenih bez ljubavi i smirenja.
Pouka sveštenika objašnjava kako izgovorene reči imaju poseban značaj i zašto ostaju u upotrebi sve do Spasovdana, četrdeset dana nakon Vaskrsa
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evsignija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Jovan Rilski. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Jelene Križarice, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Oštra pouka svetitelja otkriva zašto žaljenje zbog učinjenog samo po sebi nije dovoljno i šta čovek mora da promeni da bi pokajanje zaista imalo smisla.
U vojsci je proveo punih 60 godina, a tokom tog vremena bio je svedok brojnih događaja koji su ostavili dubok trag u njegovom životu.
Tobijas svedoči o mesecima straha i molitve, brojnim pregledima i trenutku kada je, neposredno pred porođaj, prvi put osetio neobičan mir.
Kremast, hladan i jednostavan za pripremu, ovaj recept donosi pravo osveženje kada temperature ne popuštaju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Arhijerejska liturgija, litija oko crkve Svete Trojice i molitveno jedinstvo monaštva, sveštenstva i vernog naroda obeležili su hramovnu slavu Donjeg Ostroga, uz poruku o prisustvu i delovanju Svetog Duha u Crkvi.
Od rada i baštovanstva do venčanja i odlaska na groblje - jeromonah Visokopetrovskog manastira u Moskvi razjašnjava šta Crkva zaista uči o Duhovima, a šta potiče iz narodnih zabluda i sujeverja.
Praznici Vaznesenje Hristovo i Silazak Duha Svetoga pripadaju istom vaskršnjem krugu i njihov datum uvek zavisi od praznika Vaskrsenja Hristovog
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evsignija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Jovan Rilski. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Jelene Križarice, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vojsci je proveo punih 60 godina, a tokom tog vremena bio je svedok brojnih događaja koji su ostavili dubok trag u njegovom životu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetih sedam mučenika u Efesu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Miron. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Hijacinta iz Krakova, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Među onima koji nisu želeli da učestvuju u idolopoklonstvu bilo je i sedam mladih vojnika, sinova uglednih efeskih starešina: Maksimilijan, Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
Fondacija "Porodica" darovala je 20.000 evra za nastavak izgradnje hrama u Lapljem Selu kod Gračanice.
U besedi u Sabornom hramu Svetog Jovana Vladimira sveštenik Igor Vujisić govorio je o Gospojinskom postu, pokajanju i praštanju, pozivajući vernike da najpre sagledaju sopstvene slabosti.
Reči velikog svetitelja otkrivaju zašto je prvi korak u svetinju važniji nego što nam se čini.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
