Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Dvanaest velikih hrišćanskih praznika dele se na nepokretne i pokretne. Nepokretni praznici su oni čiji se dan proslavljanja ne menja. Na primer, Božić i Uspenje Presvete Bogorodice. Pokretni praznici nemaju stalni datum - svake godine je drugačiji (na primer, Spasovdan). Objašnjavamo od čega to zavisi i kako se datum izračunava (mada je jednostavnije pogledati u kalendar).
Pokretni praznik je onaj koji nema stalni datum (to jest, praznovanje se "pomera" sa jednog datuma na drugi). To su jevanđelski događaji koji su se dogodili određenog dana pre ili posle Vaskrsa, zbog čega se njihovi datumi pomeraju (kao i sam Vaskrs, čiji datum zavisi od lunarnog kalendara).
Pošto je Vaskrs najveći hrišćanski praznik, od njega "zavise" i svi ostali pokretni praznici. Po pravilu Prvog vaseljenskog sabora, Vaskrs je prva nedelja posle prvog prolećnog punog meseca.
Od dvanaest velikih praznika (12 glavnih praznika crkvene godine), pokretni su:
Vaskrs - Vaskrenje Gospodnje (prva nedelja posle prvog prolećnog punog meseca)
Cveti - Ulazak Gospodnji u Jerusalim (nedelju dana pre Vaskrsa)
Spasovdan - Vaznesenje Gospodnje (40. dan posle Vaskrsa)
Trojice, odnosno Pedesetnica - Silazak Svetog Duha na apostole (50. dan posle Vaskrsa)
Takođe, od datuma Vaskrsa zavisi početak Velikog posta (48 dana pre Vaskrsa) i Petrovdanskog posta (nedelju dana posle Trojica).
Završetak Petrovdanskog posta je uvek 12. jula, na praznik Svetih apostola Petra i Pavla – Petrovdan, i ne pomera se. Međutim, početak posta je svake godine u različito vreme. Datum početka posta je nedelju dana posle praznika Svete Trojice, koji se praznuje 50. dana posle Vaskrsa.
Ne odgovaraju svi praznici u Crkvi istorijskoj, pa čak ni jevanđelskoj hronologiji. Ustanovljavajući datume praznika, Crkva je ponekad sledila pedagoške ili misionarske ciljeve.
Tako se Preobraženje Gospodnje, koje se prema Svetom pismu dogodilo pre Vaskrsa, praznuje mnogo kasnije, 19. avgusta. Ovaj praznik je namerno premešten na vreme završetka berbe grožđa u mediteranskim krajevima kako bi potisnuo paganska slavlja, odnosno „vahanalije“.
I Božić je počeo da se praznuje na dan paganskog praznika Sunca, a ne na stvarni dan Hristovog rođenja (on nije poznat, jer se na Istoku ranije datumu rođenja nije pridavao veliki značaj).
Datum Blagovesti ustanovljen je kao dan devet meseci pre Božića.
Zato se datumi nepokretnih dvanaest velikih praznika ne mogu smatrati istorijski potpuno tačnim – tako se oblikovalo crkveno predanje iz ovog ili onog razloga.
Rođenje Presvete Bogorodice - Mala Gospojina (21. septembar)
Vozdviženje Časnog krsta - Krstovdan (27. septembar)
Vavedenje Presvete Bogorodice (4. decembar)
Rođenje Hristovo - Božić (7. januar)
Bogojavljenje (19. januar)
Sretenje Gospodnje (15. februar)
Blagovesti (7. april)
Preobraženje Gospodnje (19. avgust)
Uspenje Presvete Bogorodice - Velika Gospojina (28. avgust)
Mnogi duhovnici kroz vekove ukazivali su na opasnost od reči izgovorenih bez ljubavi i smirenja.
Pouka sveštenika objašnjava kako izgovorene reči imaju poseban značaj i zašto ostaju u upotrebi sve do Spasovdana, četrdeset dana nakon Vaskrsa
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Car Dioklecijan se tokom jednog putovanja baš zaustavio u Tarsu i tokom te posete njegov sin se smrtno zaljubio u Pelagiju i hteo je da je ženi.
Ovo jelo od jagnjetine, pasulja i suve slanine kuvalo se polako i po tačno utvrđenom običaju - recept sačuvan kroz generacije i danas budi sećanja na pravu domaću kuhinju.
Porodica se ne čuva velikim rečima, već svakodnevnom brigom, ljubavlju i spremnošću da čovek najpre menja sebe, a ne druge.
Dete koje ne nauči šta su čast, zahvalnost, trpljenje i dobrota, teško će pronaći mir čak i ako poseduje sve ovozemaljsko.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Praznici Vaznesenje Hristovo i Silazak Duha Svetoga pripadaju istom vaskršnjem krugu i njihov datum uvek zavisi od praznika Vaskrsenja Hristovog
Car Dioklecijan se tokom jednog putovanja baš zaustavio u Tarsu i tokom te posete njegov sin se smrtno zaljubio u Pelagiju i hteo je da je ženi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Timoteja i Mavru po starom i Prepodobnog Teodora Osveštanog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Ivana Nepomuka, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Punih devet dana su lagano umirali na krstu, hrabreći jedno drugo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Atanasija Velikog po novom i Prepodobnog Pahomija Velikog po starom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Izidora, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
U besedi za subotu 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o ljudima koji veruju samo sili, razumu i materiji, ali se u času najveće nevolje vraćaju pred lice Boga od koga su se udaljili.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
