Pouka sveštenika objašnjava kako izgovorene reči imaju poseban značaj i zašto ostaju u upotrebi sve do Spasovdana, četrdeset dana nakon Vaskrsa
U buci svakodnevice, gde se vera često svodi na naviku, a praznici na protokol, čovek lako izgubi osećaj za ono što izgovara i slavi. Reči se ponavljaju, ali bez unutrašnje težine. Upravo na tom mestu, gde se forma odvaja od suštine, jedna pouka sveštenika Andreja Tkačova vraća pogled na snagu izgovorenog i podseća da vera nije tiha stvar, već događaj koji potresa i vidljivo i nevidljivo.
- Kada mi govorimo: "Hristos voskrese!" i odgovaramo: "Vaistinu voskrese!", imajte na umu da naš glas obleće zemlju poput udarnog talasa velike eksplozije. Demoni su ljuti. U strahu i užasu. Oni ne mogu da nas podnesu. Raskinuli bi nas na komade ovog trenutka kada bi mogli, jer drhte i ljuti su... Anđeli se raduju, svete duše na nebesima se raduju. I mi ovde na zemlji se radujemo Vaskrsenju Hristovom - kaže otac Andrej.
Ove reči razbijaju uobičajenu sliku tihe, privatne vere. U pravoslavnom iskustvu, ispovedanje Vaskrsenja nije samo lični osećaj, već čin koji ima kosmičku dimenziju. Ono što čovek izgovara ustima, prema ovoj pouci, odjekuje daleko izvan granica vidljivog sveta. Vaskršnji pozdrav „Hristos vaskrse!“ ne traje samo jedan dan, već čitav liturgijski period koji se naziva vreme Vaskrsa. Verujući se ovim pozdravom pozdravljaju sve do praznika Spasovdan (Vaznesenja Hristovog), koji se obeležava 40 dana nakon Vaskrsa.
Dela svetih apostola, začalo 7 (3,1-8)
1. A Petar i Jovan iđahu zajedno gore u hram u deveti čas molitve. 2. I beše neki čovek hrom od utrobe matere svoje, kojega nošahu i polagahu svaki dan pred vrata hrama koja se zovu Krasna da prosi milostinju od onih koji ulaze u hram. 3. Ovaj videvši Petra i Jovana da hoće da uđu u hram, zatraži milostinju. 4. A Petar pogledavši na njega s Jovanom reče: „Pogledaj na nas!" 5. A on ih pažljivo gledaše očekujući da od njih nešto dobije. 6. A Petar reče: „Srebra i zlata nemam, nego što imam to ti dajem: U ime Isusa Hrista Nazarećanina ustani i hodi." 7. I uze ga za desnicu i podiže. I odmah se utvrdiše njegova stopala i gležnji; 8. I skočivši stade, i hođaše, i uđe s njima u hram hodeći i skačući i hvaleći Boga.
Jevanđelje po Jovanu, 7. zač. (2,12-22)
12. Potom siđe u Kapernaum, On i mati njegova i braća njegova i učenici njegovi, i onde ostadoše ne mnogo dana. 13. I blizu beše Pasha judejska, i otide Isus u Jerusalim. 14. I nađe u hramu one što prodaju goveda i ovce i golubove, i menjače novca gde sede. 15. I načinivši bič od uzica, izagna sve iz hrama, i ovce i goveda: a menjačima prosu novac i stolove ispretura. 16. I reče onima što prodaju golubove: „Nosite to odavde! Ne pravite od doma Oca moga, dom trgovine."
17. A učenici se njegovi setiše da je napisano: „Revnost za dom tvoj izjeda me." 18. Judejci pak odgovoriše i rekoše mu: „Kakav nam znak pokazuješ da to činiš?" 19. Isus odgovori i reče im: „Razvalite ovaj hram i za tri dana ću ga podići." 20. A Judejci rekoše: „Četrdeset i šest godina zidan je ovaj hram, a ti ćeš za tri dana da ga podigneš?" 21. A on govoraše o hramu tela svoga. 22. Kada pak ustade iz mrtvih, setiše se učenici njegovi da ovo govoraše, i verovaše Pismu i reči koju reče Isus.
Dok mnogi teže moći i kontroli, veliki grčki propovednik podseća da sudbine naroda oblikuje samo Božja svetlost i blagodat Vaskrsenja.
Umesto da se fokusiramo na trenutke užitka, prava snaga zajedničkog života leži u nečem drugom - svakodnevnom trudu koji gradi istinsku radost.
Pouka starca Siluana Atonskog otkriva drugačije razumevanje poznatih priča o čudesima i pomera pažnju sa čoveka na ono što se u njima zaista dešava.
U vremenu unutrašnjeg pritiska i nevidljivih lomova, pravoslavno učenje otkriva dve potpuno suprotne duhovne sile koje deluju gotovo isto, ali vode u različitim pravcima.
U pravoslavnom učenju, vrednost čoveka ne meri se spoljnim uspehom, već unutrašnjom borbom i spremnošću da ostane veran istini, čak i kada to znači trpljenje.
Jednostavno testo punjeno mesom, zaliveno pavlakom i puterom, ponovo postaje hit domaće kuhinje jer spaja nostalgiju, sitost i osećaj zajedništva koji ne zastareva.
Lav XIV poziva građane da utiču na odluke Kongresa i osporava ratnu politiku, dok američki predsednik uzvraća bez zadrške - iza oštrih reči krije se borba za uticaj nad milionima vernika i pravac kojim će krenuti američko društvo.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Svetle sedmice razotkriva se smisao stradanja kroz sliku tela koje biva srušeno, ali ustaje snažnije, noseći poruku o neuništivosti vere i pobedi života nad smrću.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Protojerej Andrej Tkačov ukazuje na opasnost koja tiho oblikuje naše misli i odlučuje o sudbini duše.
Reči jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja o apostolu Tomi otkrivaju kako ono što izgleda kao slabost može postati snažan dokaz koji menja pogled na istinu i veru.
Jedna pouka ave Justina Popovića razbija svakodnevnu sumnju i nudi drugačiji pogled na život, strah i večnost.
Jeroshimonah Mihail (Pitkevič) iz Pskovopečerskog manastira razotkriva nevidljivu borbu u čoveku koja se ne vidi spolja, ali odlučuje da li mir postoji ili je samo privid.
U pravoslavnom učenju, vrednost čoveka ne meri se spoljnim uspehom, već unutrašnjom borbom i spremnošću da ostane veran istini, čak i kada to znači trpljenje.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Svetle sedmice razotkriva se smisao stradanja kroz sliku tela koje biva srušeno, ali ustaje snažnije, noseći poruku o neuništivosti vere i pobedi života nad smrću.
Mnogi, u trenucima krize, veruju da plaćaju cenu za ono što nisu učinili, ali jasna poruka iz crkvenog učenja razbija tu dilemu i vraća fokus na ličnu veru, krštenje i odgovornost pred Bogom.
Pravoslavna tradicija uči da čovek svojim delima učestvuje u večnosti.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Pouka sveštenika objašnjava kako izgovorene reči imaju poseban značaj i zašto ostaju u upotrebi sve do Spasovdana, četrdeset dana nakon Vaskrsa
Danas praznujemo sećanje na obnovljenje hrama i izvora životvorne vode u Konstantinopolju, kroz koji je Presveta Bogorodica pokazala milost i moć prema nama grešnim.
Mnogi, u trenucima krize, veruju da plaćaju cenu za ono što nisu učinili, ali jasna poruka iz crkvenog učenja razbija tu dilemu i vraća fokus na ličnu veru, krštenje i odgovornost pred Bogom.
