Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Reči koje ne nastaju iz ljudske veštine nego iz dubljeg nadahnuća otvaraju besedu vladike Nikolaja Velimirovića za ponedeljak prve sedmice po Duhovima, u kojoj se pogled vraća na sam izvor crkvenog govora. Apostol Petar ovde nije samo svedok vere, već i onaj koji razotkriva kako su sveti ljudi govorili – ne oslanjajući se na sopstvenu mudrost, već na delovanje Duha Svetoga.
U tom predanju nema prostora za ličnu rečitost kao cilj, jer se sve pretvara u prenos božanske istine koja nadilazi ljudsko iskustvo. Sveti spisi, kako se ovde podseća, nisu nastajali iz zanata, već iz unutrašnje nužnosti koja je proroke i apostole pokretala da izgovore i zapišu ono što im je bilo povereno. Iz takvog razumevanja rađa se i pitanje savremenom čitaocu koliko još uopšte prepoznaje glas koji ne dolazi iz čoveka, nego kroz čoveka.
"Naučeni od Svetoga Duha govorite sveti Božiji ljudi." (II Petr. 1, 21)
Ovo svedoči onaj koji je i sam bio sveti Božji čovek, apostol Petar, kamen vere i vitez krsta. Kao sveti Božji čovek on, po sopstvenom iskustvu, objašnjava kako su govorili i kako govore sveti Božji ljudi, i kaže: naučeni od Svetoga Duha govorahu oni. Ne govorahu, dakle, oni po svome umovanju, ni po svom pamćenju, ni po svom slućenju, ni po svom učenju, ni po svojoj rečitosti, nego govorahu od Duha i po Duhu Svetome. Mudrost Božja izlivaše se kroz njih i istina Božja otkrivaše se kroz njih.
Ne napisa Sveto Pismo lažljiva pisaljka književnička (Jerem. 8, 8), nego ga napisaše sluge i izbranici Duha Božjega Svetoga. Niti Sveto pismo pisahu ljudi kojima pisanje beše zanat, nego ga pisahu sveci Božji, upućeni i nagnani Duhom Božjim da pišu. Često i ne hoteći, pa čak i protiveći se, oni su morali da pišu, kao što svedoči sveti prorok Jeremija govoreći: „I rekoh, neću Ga više pominjati, niti ću više govoriti u ime Njegovo; ali bi u srcu mom kao oganj razgoreo, zatvoren u kostima mojim, i umorih se zadržavajući ga, i ne mogoh više.“ (Jer. 20, 9)
O braćo moja, braćo, nije Sveto Pismo od čoveka nego od Boga, nije od zemlje nego od neba, niti je od tela nego od duha, nego od Duha Božjega Svetoga. Nadahnuti mudrošću i istinom od Duha Svetoga pisahu sveti Božji ljudi: proroci, jevanđelisti, apostoli, oci, učitelji, jerarsi i pastiri.
O Bože Duše Sveti, Duše Mudrosti i Istine, nadahni nas dahom Tvojim životvornim, da bismo poznali Mudrost i Istinu i ispunili ih, uz pomoć Tvoju. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za subotu 4. sedmice po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovek ne stoji između svetlosti i tame, već pred jasnim izborom koji ne ostavlja prostor za kolebanje.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 5. sedmice po Vaskrsu otvara pitanje zašto se Božje lice nekome otkriva kao dugotrajna čežnja, a nekome kao neposredan susret.
U besedi za subotu 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako svet često odbacuje one koji upozoravaju, opominju i pozivaju na duhovnu promenu, ali i zašto upravo takvi ostavljaju najdublji trag kroz vreme.
U tumačenju proročanstva proroka Jeremije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega se zlo ne može pobediti silom i šta je potrebno da bi se čovek zaista promenio.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Ovaj praznik nas podseća na silazak Svetog duha na apostole i na trenutak kada je, prema predanju, započeto širenje vere koje je oblikovalo temelje Crkve i njeno učenje o Svetoj Trojici.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski ponedeljak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Justina, mučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok se globalni odnosi lome na ekonomiji i sili, pouka Starca Pajsija Svetogorca otvara tvrdnju koja menja ugao posmatranja: istoriju ne određuju oni koji izgledaju najmoćnije, već poredak koji ostaje izvan njihove kontrole.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U besedi za nedelju 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje delovanje Duha istine kao unutrašnje svedočenje koje ne objašnjava samo veru, već je čini živom, prisutnom i lično doživljenom.
Tumačeći Hristove reči o Utešitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 7. sedmice po Vaskrsu otkriva zašto se unutrašnja snaga ne zadržava sama od sebe.
U besedi za petak 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na stvarnost u kojoj se ljudske osude preobražavaju, a ono što je poniženo dobija novo, uzvišenije značenje.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 7. sedmice po Vaskrsu, tumače se reči proroka Jeremije o pravednom potomku Davidovog roda.
Dok se globalni odnosi lome na ekonomiji i sili, pouka Starca Pajsija Svetogorca otvara tvrdnju koja menja ugao posmatranja: istoriju ne određuju oni koji izgledaju najmoćnije, već poredak koji ostaje izvan njihove kontrole.
Tokom obeležavanja godišnjice pada Carigrada, turski predsednik poručio je da čežnja za osvajanjem nikada neće nestati iz srca nacije i pred hiljadama okupljenih recitovao stihove iz Kurana u Aja Sofiji.
Sveto pričešće nije nagrada za besprekorne, nego lek i sila za one koji se bore, istakao je otac Dejan.
Prema rečima moskovskog mitropolita iz 19. veka, čovek pred putirom ne stoji kao pred simbolom, već pred ognjem koji preobražava greh, leči unutrašnje rane i otvara perspektivu večnog života.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Arhijerejska liturgija, litija oko crkve Svete Trojice i molitveno jedinstvo monaštva, sveštenstva i vernog naroda obeležili su hramovnu slavu Donjeg Ostroga, uz poruku o prisustvu i delovanju Svetog Duha u Crkvi.
Miris jagoda, putera i oraha vraća se u domaćinstva uz jednostavnu pripremu koja je nekada bila rezervisana za dane kada trpeza nije bila posna.
Na sve načine suprostavite se svojoj gnevljivosti i uz Božju pomoć ona će oslabiti, istakao je otac Jovan.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
