Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 5. sedmice po Vaskrsu otvara pitanje zašto se Božje lice nekome otkriva kao dugotrajna čežnja, a nekome kao neposredan susret.
U vapaju cara Davida "Tražim lice tvoje, Gospode" otvara se jedna od onih duhovnih napetosti koja ne zastareva: čežnja čoveka da u mraku sopstvenih nedoumica prepozna svetlost Božjeg prisustva. Upravo na tom raskršću starozavetne slutnje i novozavetnog ispunjenja, vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi razotkriva razliku između traženja i susreta, između daleke želje cara Davida i neposrednog viđenja Hrista od strane apostola. U tom kontrastu, lice Gospodnje prestaje da bude apstraktna slika i postaje središte svakog duhovnog pogleda, mera svake reči i svake nade.
"Tražim lice tvoje, Gospode! Pokaži svijetlo lice tvoje slugi svojemu!" (Ps. 4,7; 31,16)
Car David tražaše ono što prosti ribari dobiše netraženo. Car se previjaše u mraku, čeznući da vidi svetlo lice Gospodnje, koje se pokaza prostim ribarima u svom sjaju svome. Car David pripadaše vremenu čekanja, a učenici vremenu ispunjenja. Tamo je samo nagoveštaj dolaska Gospodnjeg, ovde dolazak. Tamo slutnja i maštanja o licu Gospodnjem, ovde sjaj i krasota samoga toga lica.
Sjajno beše lice Gospodnje i pre vaskrsenja, a koliko tek sjajnije po Vaskrsenju! Neugasivi plamen Božanstva skrivaše se iza ikone tela Njegovog i sijaše kroz tu telesnu ikonu. I učenici Ga gledahu netremice i radovahu se srcem. Četrdeset dana gledahu proslavljeno telo Njegovo i radovahu se srcem!
O braćo moja, potražimo i mi sjajno lice Gospodnje, da bismo osetili nasladu kojom se anđeli nebeski opijaju. Ako ga budemo s čežnjom tražili u ovome životu, videćemo ga bar u onom; no ako ga ne tražimo u ovom životu, nećemo ga videti ni u ovom ni u onom. Čeznimo, braćo, za licem Hristovim! Svaka Njegova reč pokazuje nam jednu crtu lica Njegovog. Svaki Njegov apostol pokazuje nam poneku osobinu lica Njegovog. Svako Njegovo delo pokazuje nam neku crtu lica Njegovog.
Svaki Njegov svetitelj pokazuje nam poneki zrak svetlog lica Njegovog. Sa čežnjom, braćo, ispitujmo lice Gospodnje. Sastavljajmo zrak sa zrakom, dok se ne pokaže celo sunce. Ugnezdimo to Sunce u dubinu srca svoga, da iznutra obasja dvore naše telesne. Taj neiskazano slatki vinograd usadimo u srce svoje, da bismo okusili ono besmrtno piće kojim se anđeli opijaju.
O Gospode svetlonosni, pokaži svetlo lice Tvoje slugama Tvojim. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
U besedi za četvrtak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na razliku između onoga što prolazi i onoga što ostaje, otvarajući pitanje koje čovek retko postavlja sebi dok ne ostane bez svega.
U besedi za sredu 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Žički i Ohridski objašnjava kako se čovekov unutrašnji pogled može neprimetno zamutiti i zašto to utiče na njegovu sposobnost da prepozna istinu.
U besedi za subotu 4. sedmice po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovek ne stoji između svetlosti i tame, već pred jasnim izborom koji ne ostavlja prostor za kolebanje.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 5. sedmice po Vaskrsu otvara pitanje zašto se Božje lice nekome otkriva kao dugotrajna čežnja, a nekome kao neposredan susret.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Jasona i Sosipatera po starom i Svete Kirila i Metodija po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Franje de Geronima, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok ljudi danas burno reaguju na uvrede, otkrivaju tuđe mane i ulaze u bespotrebne sukobe, ruski svetitelj ostavio je jednostavne savete o ćutanju, smirenju i molitvi kao putu ka unutrašnjem miru i duhovnoj snazi.
Putujući i propovedajući Jevanđelje, ova dva apostola stigla su na ostrvo Krf, gde su sagradili crkvu u ime Svetog Stefana prvomučenika.
Sveštenik koji služi i pod Ostrogom poručuje da se mir i blagoslov ne traže u onome što nedostaje, već u zahvalnosti za ono što već postoji.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
U besedi o apostolskom trudoljublju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o lenjosti kao o mestu na kome se gase volja, red i duhovna snaga, dok apostolski trud opisuje kao zaštitu od poroka i unutrašnjeg rasula.
Tumačeći reči apostola Pavla, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za utorak 4. sedmice po Vaskrsu ruši uobičajeno shvatanje moći.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički jasno povlači granicu između spoljašnje pobožnosti i unutrašnjeg preobražaja koji menja srce, misao i čitav pravac čovekovog života.
Dok ljudi danas burno reaguju na uvrede, otkrivaju tuđe mane i ulaze u bespotrebne sukobe, ruski svetitelj ostavio je jednostavne savete o ćutanju, smirenju i molitvi kao putu ka unutrašnjem miru i duhovnoj snazi.
Sveštenik koji služi i pod Ostrogom poručuje da se mir i blagoslov ne traže u onome što nedostaje, već u zahvalnosti za ono što već postoji.
Pravoslavna vera uči da nijedno stradanje nije bez smisla i da se i kroz bolest čovek može približiti Gospodu.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Svečana akademija u hramu na Vračaru okupila je brojne vernike i zvanice, a kroz duhovnu muziku i izložbu obeleženo je 190 godina rada Bogoslovije Svetog Save.
Nekada obavezan na trpezama posle nedeljne liturgije i prazničnih ručkova, ovaj jednostavan kolač vraća miris starinskih kuhinja – sočan, mekan i neodoljivo domaći desert koji osvaja na prvi zalogaj.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
