Sveštenik koji služi i pod Ostrogom poručuje da se mir i blagoslov ne traže u onome što nedostaje, već u zahvalnosti za ono što već postoji.
Tišina pod Ostrogom prekida se tek ponekim uzdahom i tihim pitanjem koje bračni parovi izgovaraju gotovo stidljivo: "Oče, nemamo dece." Neki su u braku godinu, neki dve, ali strah i nemir već su ih doveli pred manastirske zidine, u potrazi za odgovorom, utehom i nadom. Upravo o toj nestrpljivosti, ali i o zaboravljenoj zahvalnosti za ono što čovek već ima, govorio je arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski, protojerej-stavrofor Gojko Perović u jednoj od svojih beseda.
- Ko je zadovoljan onim što ima, Bog mu onda dodaje - poručuje otac Gojko, objašnjavajući da čovek često ne vidi darove koje je već dobio, jer je usmeren isključivo na ono što mu nedostaje.
Slikovito poredi ljudsku prirodu sa decom kojoj roditelj donese poklone, ali umesto radosti nastupi poređenje i nezadovoljstvo.
- Sve što smo dobili poklonjeno nam je! Ja imam kod kuće decu, pa kada se vratim sa puta, svakom kupim po nešto različito. Jednom patike, jednom loptu… I svaki put, kakva je reakcija: ne gleda šta je on dobio, nego šta je dobio ovaj drugi.
Upravo tu, smatra sveštenik, počinje čovekova unutrašnja borba, onda kada zaboravi da se raduje sopstvenom životu, gledajući neprestano u tuđe blagoslove.
Posebno se osvrće na mlade bračne parove koji, nakon kratkog vremena u braku, već osećaju strah zbog toga što nisu dobili dete.
- Tu je bilo par bračnih parova, nije prošlo ni dve godine otkako su venčani, a oni traže molitvu za decu. Kažu: "Već smo dve godine u braku, a nemamo dece!" Pa šta! Znam brakove gde ima puno dece, gde su svi zdravi, a po tri–četiri godine se niko nije rađao.
On upozorava i na potrebu da se odmah traže medicinski odgovori i dijagnoze, često pre nego što za to zaista postoji razlog.
- Sad ovi odmah kod doktora! Nije prošlo ni godinu i po, a da nema dece, odmah kod doktora. E, kad kreneš po doktorima, onda ćeš stvarno da se razboliš! Kad krenu da te prevrću, okreću, seciraju, rastežu… više nisi normalan!
Njegova poruka ide dalje od same teme roditeljstva. Otac Gojko podseća da mnogi ljudi ne umeju da prepoznaju vrednost onoga što već imaju, bilo da je to porodica, ljubav ili sam brak.
- Ovi koji se razvode, ja im kažem: "Pa stanite ljudi, imate decu!" A oni meni kažu: "Pa šta! To je normalno da imamo decu!" Oni koji nemaju decu, ja im kažem: "Pa imate jedno drugo!", a oni meni kažu: "Pa normalno je da imamo jedno drugo!"
U tim rečima krije se možda i najvažnija poruka njegove besede, da se sreća ne gradi samo na onome što čovek želi da dobije, već pre svega na sposobnosti da voli i čuva ono što već ima.
- Velika je stvar kad imate jedno drugo. Odatle se može svašta - ističe sveštenik.
Na kraju, otac Gojko zaključuje da čovek koji živi u zahvalnosti i miru otvara prostor i za nove blagoslove.
- Ako je čovek srećan sa onim što ima, ako ne gleda šta je drugi dobio, nego ono svoje razrađuje, onda Bog na to dodaje. Kaže: "Vidi što je ovaj raspoložen i fin, evo mu još!"
Njegove reči mnogi doživljavaju kao podsetnik da ljubav, strpljenje i međusobna podrška nisu sporedne stvari u braku, već njegov temelj, čak i onda kada život ne ide onako kako su supružnici zamišljali.
Kako je objasnila vernica, ono što je videla na Ostrogu u nedelju pamtiće ceo život.
Svečana liturgija, hiljade vernika i snažna beseda pred ćivotom Svetog Vasilija Ostroškog obeležili praznik, uz poruku o veri koja podiže čoveka i onda kada pomisli da više nema snage.
Protojerej Srpske pravoslavne crkve poznat kao Father Vlad, iz sopstvene borbe stvorio je program za roditelje koji se suočavaju sa dijagnozama, iscrpljenošću i strahom, nudeći im oslonac kada deluje da izlaza nema.
Od promocija i predavanja do liturgije i svečane litije, višednevni program donosi bogat sadržaj i centralne događaje koji svake godine okupljaju veliki broj posetilaca.
Od gematrije i mističnih tumačenja do svetih tekstova i običaja, brojevi u jevrejskoj tradiciji nisu samo oznake količine već nose duboku simboliku koja otkriva pogled judaizma na stvaranje, veru, čoveka i zajednicu.
Crkveno učenje podseća da vernici ne bi trebalo olako da pristupaju oltaru. Od naklona i odgovora „Amin“ do duhovne pripreme za primanje Svete evharistije, postoje pravila čije zanemarivanje može imati ozbiljan verski značaj.
U besedi za utorak pete sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika Nikolaj, opisuje trenutak kada izgovor prestaje da pripada govorniku i počinje da se vraća kao posledica.
Probajte sitne barene tikvice po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvu pred početak svakog dobrog dela i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Teofana Zatvornika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Malo poznati detalji iz prošlosti, zajedno sa svedočanstvima vernika o čudima, otkrivaju drugačiju sliku jedne od najvažnijih svetinja na Balkanu.
Mnogi su pešačili do Ostroga kako bi se poklonili moštima Svetog Vasilija, dok su poruke sa liturgije i svedočenja vernika još jednom pokazali zašto je ova svetinja jedno od najvažnijih mesta pravoslavlja.
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
Od siromašnog dečaka iz Hercegovine do ostroškog čudotvorca čije mošti posećuju pravoslavci, katolici i muslimani — život Svetog Vasilija Ostroškog ostao je simbol istrajnosti, vere i nade u najtežim vremenima.
U besedi za utorak pete sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika Nikolaj, opisuje trenutak kada izgovor prestaje da pripada govorniku i počinje da se vraća kao posledica.
Probajte sitne barene tikvice po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvu pred početak svakog dobrog dela i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Teofana Zatvornika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna neobična pouka o kanti punoj vode otkriva zašto veliki broj ljudi dolazi pred Boga sa molbama, ali malo njih sa iskrenim pokajanjem.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Posle velike porodične tragedije, zajednica pokazala brigu za decu sveštenika i popadije, obezbedivši im krov nad glavom kao trajnu podršku.
Eparhija raško-prizrenska zabrinuta zbog privođenja Srba nakon Vidovdana i traži istragu navoda o prekoračenju ovlašćenja i ugrožavanju prava vernika.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da snaga naroda počiva na očuvanju vere i identiteta, podsećajući da Vidovdan i Sveti knez Lazar svedoče o izboru večnih vrednosti koje su kroz vekove čuvale dostojanstvo i slobodu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
