Sveštenik koji služi i pod Ostrogom poručuje da se mir i blagoslov ne traže u onome što nedostaje, već u zahvalnosti za ono što već postoji.
Tišina pod Ostrogom prekida se tek ponekim uzdahom i tihim pitanjem koje bračni parovi izgovaraju gotovo stidljivo: "Oče, nemamo dece." Neki su u braku godinu, neki dve, ali strah i nemir već su ih doveli pred manastirske zidine, u potrazi za odgovorom, utehom i nadom. Upravo o toj nestrpljivosti, ali i o zaboravljenoj zahvalnosti za ono što čovek već ima, govorio je arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski, protojerej-stavrofor Gojko Perović u jednoj od svojih beseda.
- Ko je zadovoljan onim što ima, Bog mu onda dodaje - poručuje otac Gojko, objašnjavajući da čovek često ne vidi darove koje je već dobio, jer je usmeren isključivo na ono što mu nedostaje.
Slikovito poredi ljudsku prirodu sa decom kojoj roditelj donese poklone, ali umesto radosti nastupi poređenje i nezadovoljstvo.
- Sve što smo dobili poklonjeno nam je! Ja imam kod kuće decu, pa kada se vratim sa puta, svakom kupim po nešto različito. Jednom patike, jednom loptu… I svaki put, kakva je reakcija: ne gleda šta je on dobio, nego šta je dobio ovaj drugi.
Upravo tu, smatra sveštenik, počinje čovekova unutrašnja borba, onda kada zaboravi da se raduje sopstvenom životu, gledajući neprestano u tuđe blagoslove.
Posebno se osvrće na mlade bračne parove koji, nakon kratkog vremena u braku, već osećaju strah zbog toga što nisu dobili dete.
- Tu je bilo par bračnih parova, nije prošlo ni dve godine otkako su venčani, a oni traže molitvu za decu. Kažu: "Već smo dve godine u braku, a nemamo dece!" Pa šta! Znam brakove gde ima puno dece, gde su svi zdravi, a po tri–četiri godine se niko nije rađao.
On upozorava i na potrebu da se odmah traže medicinski odgovori i dijagnoze, često pre nego što za to zaista postoji razlog.
- Sad ovi odmah kod doktora! Nije prošlo ni godinu i po, a da nema dece, odmah kod doktora. E, kad kreneš po doktorima, onda ćeš stvarno da se razboliš! Kad krenu da te prevrću, okreću, seciraju, rastežu… više nisi normalan!
Njegova poruka ide dalje od same teme roditeljstva. Otac Gojko podseća da mnogi ljudi ne umeju da prepoznaju vrednost onoga što već imaju, bilo da je to porodica, ljubav ili sam brak.
- Ovi koji se razvode, ja im kažem: "Pa stanite ljudi, imate decu!" A oni meni kažu: "Pa šta! To je normalno da imamo decu!" Oni koji nemaju decu, ja im kažem: "Pa imate jedno drugo!", a oni meni kažu: "Pa normalno je da imamo jedno drugo!"
U tim rečima krije se možda i najvažnija poruka njegove besede, da se sreća ne gradi samo na onome što čovek želi da dobije, već pre svega na sposobnosti da voli i čuva ono što već ima.
- Velika je stvar kad imate jedno drugo. Odatle se može svašta - ističe sveštenik.
Na kraju, otac Gojko zaključuje da čovek koji živi u zahvalnosti i miru otvara prostor i za nove blagoslove.
- Ako je čovek srećan sa onim što ima, ako ne gleda šta je drugi dobio, nego ono svoje razrađuje, onda Bog na to dodaje. Kaže: "Vidi što je ovaj raspoložen i fin, evo mu još!"
Njegove reči mnogi doživljavaju kao podsetnik da ljubav, strpljenje i međusobna podrška nisu sporedne stvari u braku, već njegov temelj, čak i onda kada život ne ide onako kako su supružnici zamišljali.
Kako je objasnila vernica, ono što je videla na Ostrogu u nedelju pamtiće ceo život.
Svečana liturgija, hiljade vernika i snažna beseda pred ćivotom Svetog Vasilija Ostroškog obeležili praznik, uz poruku o veri koja podiže čoveka i onda kada pomisli da više nema snage.
Protojerej Srpske pravoslavne crkve poznat kao Father Vlad, iz sopstvene borbe stvorio je program za roditelje koji se suočavaju sa dijagnozama, iscrpljenošću i strahom, nudeći im oslonac kada deluje da izlaza nema.
Od promocija i predavanja do liturgije i svečane litije, višednevni program donosi bogat sadržaj i centralne događaje koji svake godine okupljaju veliki broj posetilaca.
Sveštenik koji služi i pod Ostrogom poručuje da se mir i blagoslov ne traže u onome što nedostaje, već u zahvalnosti za ono što već postoji.
Putujući i propovedajući Jevanđelje, ova dva apostola stigla su na ostrvo Krf, gde su sagradili crkvu u ime Svetog Stefana prvomučenika.
Patrijarh Porfirije i episkop Irinej govorili su o nadi, vaskrsenju i pobedi vere na praznik Spaljivanja moštiju Svetog Save pred hiljadama vernika okupljenih u Hramu na Vračaru.
Pravoslavna vera uči da nijedno stradanje nije bez smisla i da se i kroz bolest čovek može približiti Gospodu.
Nekada obavezan na trpezama posle nedeljne liturgije i prazničnih ručkova, ovaj jednostavan kolač vraća miris starinskih kuhinja – sočan, mekan i neodoljivo domaći desert koji osvaja na prvi zalogaj.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Vernici dolaze na Ostrog upravo zbog čuda koja se, kako tvrde, i danas tamo dešavaju – isceljenja, unutrašnjeg mira, duhovnih preokreta.
Ikonopisac Mijalko Đunisijević lik Svetog Vasilija prenеo je sa crkvenih fresaka na javni zid u Nikšiću, stvarajući prostor gde se vera i umetnost susreću i gde prolaznici svakodnevno pronalaze duhovnu inspiraciju.
Ostrog privlači hiljade vernika svakog dana, pa nije čudo što neki požele da prime svetu tajnu braka upravo u ovoj svetinji.
Sanja i Srđan svakodnevno se bore za tuđe živote na intenzivnoj nezi, a sada su u svetinji pod Ostrogom odlučili da jedno drugome poklone dušu i srce za večnost.
Pravoslavna vera uči da nijedno stradanje nije bez smisla i da se i kroz bolest čovek može približiti Gospodu.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Simeona po starom i Svetog apostola Simona Zilota po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Gospu Trsatsku, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Iza spoljašnje urednosti krije se gubitak radosti, koji prema svetogorskom starcu otkriva dublju duhovnu krizu savremenog čoveka.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
Iza spoljašnje urednosti krije se gubitak radosti, koji prema svetogorskom starcu otkriva dublju duhovnu krizu savremenog čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Simeona po starom i Svetog apostola Simona Zilota po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Gospu Trsatsku, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
