Svečana liturgija, hiljade vernika i snažna beseda pred ćivotom Svetog Vasilija Ostroškog obeležili praznik, uz poruku o veri koja podiže čoveka i onda kada pomisli da više nema snage.
Najveći hrišćanski praznik, Vaskrsenje Gospoda našeg Isusa Hrista, proslavljen je svečano i saborno u ostroškoj svetinji. Pashalnim jutrenjem započela je služba Božija u Crkvi Svete Trojice u Donjem manastiru, gde su liturgiju služili iguman ostroški arhimandrit Sergije i sabraća, jeromonasi Roman i Nikolaj.
Pojanje bratije, predvođene jerođakonom Zosimom, ispunilo je hram smirenom snagom vaskršnjih stihova, dok je veliki broj vernika, sabran iz raznih krajeva, učestvovao u molitvi. Posle litije oko crkve, u trenutku koji uvek iznova podseća na prvu vest o praznom grobu, sabranima je objavljena radosna poruka: „Hristos vaskrse!“
Tokom liturgije pročitana je vaskršnja poslanica Srpske pravoslavne crkve, a oni koji su se tokom Časnog posta pripremali pristupili su pričešću. U nastavku bogosluženja, sveštenici su blagosiljali i osveštavali vaskršnja jaja, deleći ih vernicima kao znak nove radosti i nade.
Ipak, ono što je ostalo da odzvanja među sabranima bila je beseda igumana Sergija - izgovorena ne kao puka pouka, već kao svedočanstvo vere koje se živi.
Ispred ćivota Svetoga, slava mu i milost, Sveti Vasilije Ostroški, našega, jednog od najvećih naših svedoka Vaskrsenja Hristovoga, koji svojim svetim moštima, netljenim, blagosilja, osvećuje, podiže i isceljuje naš narod i posle Svetog Save Bog ga je darovao, kao živog svedoka Vaskrsenja Hristovoga, u čijem liku i delu se potvrđuje da je Hristos vaskrsao i da je vaskrsao sve one koji u Njega veruju. Vera Svetog Vasilija je vera u Vaskrsloga Hrista i ona nas isceljuje i mi se, ukrepljeni Njegovim delima, Njegovom verom i Njegovim svedočanstvima, svakodnevno sjedinjujemo sa Vaskrsenjem Hristovim i taman kad pomislimo da više nema u nama, On nam daje i mi vaskrsavamo. I zato neka Gospod Bog daje svoju vaskrsnu blagodat svima vama, da svi zajedno jedni druge u ime Gospoda Isusa Hrista i Presvete Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha zagrlimo vaskrsnom ljubavlju i govorimo: Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse! - rekao je otac Sergije.
Te reči nisu ostale samo u prostoru hrama. One su se, zajedno sa zvonima koja su tokom celog dana odjekivala sa ostroških visina, prenele među ljude - u susrete, u tihe razgovore, u pogled koji prepoznaje bližnjeg.
Proslava Vaskrsa nastavljena je uz trpezu ljubavi, ali je njen pravi smisao, kako su mnogi posvedočili, ostao u onom unutrašnjem pomaku: u osećaju da se, uprkos svemu što čoveka pritiska, život ponovo otvara. U Ostrogu, tog dana, Vaskrs nije bio samo događaj koji se obeležava - bio je stvarnost koja se doživljava.
Bez pompe i velikih reči, u molitvi i sabranosti, Sabor Svetog Jovana Krstitelja u ostroškoj svetinji protekao je kao retka prilika da se vera ne objašnjava - već doživi.
Veruje se da mošti Svetog Vasilija imaju isceliteljsku moć, a postoje i brojne priče ljudi, koje o tome svedoče.
Pripadnici elitnih policijskih jedinica i komandiri Okružnog zatvora 23. marta polaze peške ka svetinji Svetog Vasilija Ostroškog kako bi pomogli u lečenju dvoje mališana.
Na duhovnoj tribini na Krstopoklonu nedelju arhimandrit Sergije govorio je o odricanju, unutrašnjoj slobodi i moći Hristovog krsta da preobrazi naše biće.
U besedi za nedelju 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na grehe, odricanje od vere i mržnju prema bližnjima, koji mogu imati dalekosežne posledice.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Haritona Ispovednika po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Filipa. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana XXIII, Jevreji obeležavaju Roš Hodeš, početak novog meseca, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedan od najvećih svetitelja objasnio je zašto određeni postupak prema bližnjem može da ugrozi sve čemu pravoslavni hrišćanin teži na svom duhovnom putu i upozorio na grešku koju mnogi teško prepoznaju kod sebe.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Nekadašnji učenik Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog proglašen je najboljim diplomiranim studentom teologije u Solunu, a njegov uspeh nadahnjuje mlade da istrajnošću i predanošću ostvare svoje ciljeve.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Mati Nedelja govori kako joj je bolest postala prilika za obraćenje mnogih ljudi i potvrda da Gospod sve preobražava na korist čoveka.
U vremenu kada turizam potiskuje duhovnost, jedan pravoslavni monah postao je stub zajednice – simbol nade i utehe za meštane, turiste i hodočasnike koji svakodnevno dolaze do ove bele svetinje između neba i mora.
Plamen se širi planinskim područjem u blizini jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, dok se sa posebnom pažnjom prati situacija oko manastirskog kompleksa i dalje širenje požara.
Planirana solarna elektrana u okolini manastirskog kompleksa izazvala je zabrinutost zbog mogućeg narušavanja prirodnog ambijenta i duhovnog značaja prostora koji vekovima privlači hodočasnike.
Episkop šabački osveštao je zvona hrama Svetog Kirijaka Otšelnika na tromeđi tri mačvanska sela.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
