U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Hodajući hercegovačkim kršom, prema selu Mrkonjići nadomak Trebinja, ekipa portala religija.rs stigla je u jutarnjim satima, obasjana mekom hercegovačkom svetlošću. Tu, u tišini zavičaja Svetog Vasilija Ostroškog, nalazi se ono što mnogi zovu – živa svedočanstva vere i pamćenja: manastir sa crkvom posvećenom ovom Čudotvorcu, manastirski konak, stare kuće i - nekoliko metara od ulaza u hram - čudnovato drvo, stablo koje meštani nazivaju košćela.
Rodno mesto koje pamti svetitelja
Sveti Vasilije Ostroški rođen je 28. decembra 1610. godine u Mrkonjićima, kao Stojan Jovanović, iz porodice Petra i Anastasije Jovanović. Nakon njegove smrti i kanonizacije, rodno selo dugo je ostalo u tišini, sve dok nije postalo važno duhovno mesto, sa obnovljenim manastirom i hramom posvećenim svetitelju. Danas, kada kročite ispred crkve, oseća se težina istorije i nežna tišina vekova koji su prošli.
Susret sa monahinjom
Dok smo razgledali portu manastira, zatekli smo monahinju iz Petropavlovskog manastira, koji se takođe nalazi u trebinjskom kraju, a čiji je metoh manastir Mrkonjići. Ljubazno nas je pozdravila i rekla da nismo prvi gosti tog jutra, jer su pre nas ovde boravili tridesetak đaka u okviru ekskurzije. Njihova poseta potvrđuje da ovo sveto mesto, i više od četiri veka nakon rođenja svetitelja, i dalje privlači radoznale i verujuće generacije.
Drvo koje pamti
Posebnu pažnju posetioca privlači košćela, stablo koje stoji na mestu gde je nekada bila rodna kuća Svetog Vasilija. Prema narodnom predanju i svedočenju meštana, košćela je stara više od četiri veka. Debela je oko tri i po metra i šuplja je u sredini. Meštani ovo stablo smatraju čudom, jer i posle tolikih vekova ostaje zeleno i rađa plodove.
Na ulazu u manastir, stoji uramljena stranica dnevnog lista Politika iz 1939. godine, na kojoj je zapisano:
„Košćela stara četiri stotine godina nalazi se u selu Mrkonjići, z Srezu trebinjskom. Ona je debela tri i po metra, šuplja je i u njoj se roje pčele. Po narodnom predanju, pod ovom košćelom rodio se Sveti Vasilije Ostroški.“
Religija.rs
Košćela stara više od 4 veka, ispod koje se rodio Sveti Vasilije Ostroški
U senci košćele - sećanje i vera
Voće košćela, poznato i kao „koprivić“, karakteristično je za mediteranski i jadranski deo Balkana. Njeni tamnozeleni, nazubljeni listovi podsećaju na koprivu, dok su mali crni plodovi slatkastog ukusa. Iako se retko koriste u ljudskoj ishrani, plodovi su hranljivi i često služe pticama. U starim pričama, meštani ponekad beru plodove i čuvaju ih kao simbol plodnosti i trajnosti vere.
Dok stojite pod gustim krošnjama, teško je ne osetiti da ovo stablo nije samo drvo. Za meštane, hodočasnike i sve vernike koji stignu ovamo, košćela je živi most prema detinjstvu svetitelja, njegovom poreklu i neugasloj snazi vere. Čak i kada je drvo šuplje ili puklo, i dalje je vitalno i daje plodove.
Dok sunce polako tone iza hercegovačkih vrleti, shvatate da predanja ne traže pisane dokaze da bi bila sveta. Košćela u Mrkonjićima čuva sećanje na rođenje svetitelja, na generacije koje su prošle i na one koje dolaze da se pomole. Pod njenim granama oseća se tihi šapat vekova, snaga vere i trajanja koja nadilazi vreme i reči.
Pre dve godine, neposredno pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, u selu nadomak Trebinja obretene su mošti njegove majke Ane Jovanović. Njena svetost potvrđena je na nedavnom Saboru SPC.
Na Preobraženje Gospodnje, iz Mrkonjića stižu mošti Svete Ane – majke Čudotvorca Ostroškog. Verni će imati priliku da prvi put u svom gradu celivaju i dodirnu svetinju.
Arheolozi potvrđuju da svetinja nije benediktinski samostan, već prostor sa antičkim korenima i tajanstvenim grobovima koji vekovima čuvaju duhovnu snagu Hercegovine.
Blaženopočivši grčki arhijerej upozorio je na sablazan zbog neprikladnog odevanja u crkvi, odgovornost sveštenika i mere za očuvanje bogoslužbenog poretka.
Episkop vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički podsetio na reči Tesline majke Đuke, očevu ljubav prema znanju i vaspitanje koje je budućeg pronalazača usmerilo da darove posveti službi čovečanstvu.
Sveti Kir i Jovan u pravoslavlju se nazivaju besrebrenicima, jer su kao lekari pomagali ljudima bez ikakve nadoknade, služeći bolesnima iz ljubavi prema Bogu i bližnjima.
U vrhu Srpske pravoslavne crkve tvrde da je odluka doneta u kratkom postupku, bez prethodnog obaveštavanja patrijarha, dok pravni stručnjaci ukazuju na pitanja kanonskog ustrojstva i verskih sloboda.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Od kamenitih Mrkonjića i priča koje su vekovima čuvane u Hercegovini, do otkopavanja groba i kanonizacije u 21. veku - život Svete blažene Ane otkriva gotovo nepoznatu stranu porodice jednog od najvećih pravoslavnih svetitelja Balkana.
Blaženopočivši grčki arhijerej upozorio je na sablazan zbog neprikladnog odevanja u crkvi, odgovornost sveštenika i mere za očuvanje bogoslužbenog poretka.
Episkop vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički podsetio na reči Tesline majke Đuke, očevu ljubav prema znanju i vaspitanje koje je budućeg pronalazača usmerilo da darove posveti službi čovečanstvu.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
U molitvenom prisustvu mitropolita Joanikija, ostroške bratije i brojnih vernika, ispraćen je monah čiji je život bio posvećen Bogu, molitvi i ljubavi prema bližnjima, uz poruku da smrt nije kraj, već prelazak u novi život.
Bez ulja, sa nekoliko jednostavnih namirnica i mnogo ljubavi, ovo posno jelo iz knjige "Ko posti dušu gosti" pokazuje kako se u skromnoj trpezi kriju bogat ukus, tradicija i duh pravoslavnih manastira.
Episkop bihaćko-petrovački upozorio je da istorija opominje sve narode u Bosni i Hercegovini i pozvao na dogovor, uvažavanje različitosti i rešavanje važnih pitanja kroz konsenzus.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
