U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Hodajući hercegovačkim kršom, prema selu Mrkonjići nadomak Trebinja, ekipa portala religija.rs stigla je u jutarnjim satima, obasjana mekom hercegovačkom svetlošću. Tu, u tišini zavičaja Svetog Vasilija Ostroškog, nalazi se ono što mnogi zovu – živa svedočanstva vere i pamćenja: manastir sa crkvom posvećenom ovom Čudotvorcu, manastirski konak, stare kuće i - nekoliko metara od ulaza u hram - čudnovato drvo, stablo koje meštani nazivaju košćela.
Rodno mesto koje pamti svetitelja
Sveti Vasilije Ostroški rođen je 28. decembra 1610. godine u Mrkonjićima, kao Stojan Jovanović, iz porodice Petra i Anastasije Jovanović. Nakon njegove smrti i kanonizacije, rodno selo dugo je ostalo u tišini, sve dok nije postalo važno duhovno mesto, sa obnovljenim manastirom i hramom posvećenim svetitelju. Danas, kada kročite ispred crkve, oseća se težina istorije i nežna tišina vekova koji su prošli.
Susret sa monahinjom
Dok smo razgledali portu manastira, zatekli smo monahinju iz Petropavlovskog manastira, koji se takođe nalazi u trebinjskom kraju, a čiji je metoh manastir Mrkonjići. Ljubazno nas je pozdravila i rekla da nismo prvi gosti tog jutra, jer su pre nas ovde boravili tridesetak đaka u okviru ekskurzije. Njihova poseta potvrđuje da ovo sveto mesto, i više od četiri veka nakon rođenja svetitelja, i dalje privlači radoznale i verujuće generacije.
Drvo koje pamti
Posebnu pažnju posetioca privlači košćela, stablo koje stoji na mestu gde je nekada bila rodna kuća Svetog Vasilija. Prema narodnom predanju i svedočenju meštana, košćela je stara više od četiri veka. Debela je oko tri i po metra i šuplja je u sredini. Meštani ovo stablo smatraju čudom, jer i posle tolikih vekova ostaje zeleno i rađa plodove.
Na ulazu u manastir, stoji uramljena stranica dnevnog lista Politika iz 1939. godine, na kojoj je zapisano:
„Košćela stara četiri stotine godina nalazi se u selu Mrkonjići, z Srezu trebinjskom. Ona je debela tri i po metra, šuplja je i u njoj se roje pčele. Po narodnom predanju, pod ovom košćelom rodio se Sveti Vasilije Ostroški.“
Religija.rs
Košćela stara više od 4 veka, ispod koje se rodio Sveti Vasilije Ostroški
U senci košćele - sećanje i vera
Voće košćela, poznato i kao „koprivić“, karakteristično je za mediteranski i jadranski deo Balkana. Njeni tamnozeleni, nazubljeni listovi podsećaju na koprivu, dok su mali crni plodovi slatkastog ukusa. Iako se retko koriste u ljudskoj ishrani, plodovi su hranljivi i često služe pticama. U starim pričama, meštani ponekad beru plodove i čuvaju ih kao simbol plodnosti i trajnosti vere.
Dok stojite pod gustim krošnjama, teško je ne osetiti da ovo stablo nije samo drvo. Za meštane, hodočasnike i sve vernike koji stignu ovamo, košćela je živi most prema detinjstvu svetitelja, njegovom poreklu i neugasloj snazi vere. Čak i kada je drvo šuplje ili puklo, i dalje je vitalno i daje plodove.
Dok sunce polako tone iza hercegovačkih vrleti, shvatate da predanja ne traže pisane dokaze da bi bila sveta. Košćela u Mrkonjićima čuva sećanje na rođenje svetitelja, na generacije koje su prošle i na one koje dolaze da se pomole. Pod njenim granama oseća se tihi šapat vekova, snaga vere i trajanja koja nadilazi vreme i reči.
Pre dve godine, neposredno pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, u selu nadomak Trebinja obretene su mošti njegove majke Ane Jovanović. Njena svetost potvrđena je na nedavnom Saboru SPC.
Na Preobraženje Gospodnje, iz Mrkonjića stižu mošti Svete Ane – majke Čudotvorca Ostroškog. Verni će imati priliku da prvi put u svom gradu celivaju i dodirnu svetinju.
Arheolozi potvrđuju da svetinja nije benediktinski samostan, već prostor sa antičkim korenima i tajanstvenim grobovima koji vekovima čuvaju duhovnu snagu Hercegovine.
Bratstvo čuva posebnu recepturu vaskršnje pogače koja spaja bogate mirise pomorandže, začina i putera, dok način pripreme otkriva zašto ovaj hleb zauzima važno mesto na monaškoj prazničnoj trpezi.
Dok vernici u hramove donose jaja i prazničnu hranu na osvećenje, Crkva čuva neobičan ritam ovog dana – između groba i vaskrsenja odvija se tihi događaj sa snažnom porukom hrišćanstva
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku subotu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Džeme Galgani, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Jeroshimonah Mihail (Pitkevič) iz Pskovopečerskog manastira razotkriva nevidljivu borbu u čoveku koja se ne vidi spolja, ali odlučuje da li mir postoji ili je samo privid.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Patrijarh ukazuje da se Vaskrsli Hristos ne prepoznaje spoljašnjim pogledom, već u ličnom susretu, evharistijskoj zajednici i delatnoj ljubavi prema bližnjem, naročito prema stradalima i vernom narodu na Kosovu i Metohiji.
Poglavar SPC doputovao u drevnu lavru, gde će s vernim narodom dočekati Vaskrs, poklonio se svetinjama i nastavlja bogosluženja u danima koji sabiraju stradanje, nadu i trajanje osmovekovne duhovne tradicije.
Uz blagoslov patrijarha Porfirija, Oganj iz Jerusalima biće donet u Srbiju, a u 23 časa, na početku Vaskršnjeg jutrenja, biće upaljena prva sveća u zavetnom hramu na Vračaru.
