U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Hodajući hercegovačkim kršom, prema selu Mrkonjići nadomak Trebinja, ekipa portala religija.rs stigla je u jutarnjim satima, obasjana mekom hercegovačkom svetlošću. Tu, u tišini zavičaja Svetog Vasilija Ostroškog, nalazi se ono što mnogi zovu – živa svedočanstva vere i pamćenja: manastir sa crkvom posvećenom ovom Čudotvorcu, manastirski konak, stare kuće i - nekoliko metara od ulaza u hram - čudnovato drvo, stablo koje meštani nazivaju košćela.
Rodno mesto koje pamti svetitelja
Sveti Vasilije Ostroški rođen je 28. decembra 1610. godine u Mrkonjićima, kao Stojan Jovanović, iz porodice Petra i Anastasije Jovanović. Nakon njegove smrti i kanonizacije, rodno selo dugo je ostalo u tišini, sve dok nije postalo važno duhovno mesto, sa obnovljenim manastirom i hramom posvećenim svetitelju. Danas, kada kročite ispred crkve, oseća se težina istorije i nežna tišina vekova koji su prošli.
Susret sa monahinjom
Dok smo razgledali portu manastira, zatekli smo monahinju iz Petropavlovskog manastira, koji se takođe nalazi u trebinjskom kraju, a čiji je metoh manastir Mrkonjići. Ljubazno nas je pozdravila i rekla da nismo prvi gosti tog jutra, jer su pre nas ovde boravili tridesetak đaka u okviru ekskurzije. Njihova poseta potvrđuje da ovo sveto mesto, i više od četiri veka nakon rođenja svetitelja, i dalje privlači radoznale i verujuće generacije.
Drvo koje pamti
Posebnu pažnju posetioca privlači košćela, stablo koje stoji na mestu gde je nekada bila rodna kuća Svetog Vasilija. Prema narodnom predanju i svedočenju meštana, košćela je stara više od četiri veka. Debela je oko tri i po metra i šuplja je u sredini. Meštani ovo stablo smatraju čudom, jer i posle tolikih vekova ostaje zeleno i rađa plodove.
Na ulazu u manastir, stoji uramljena stranica dnevnog lista Politika iz 1939. godine, na kojoj je zapisano:
„Košćela stara četiri stotine godina nalazi se u selu Mrkonjići, z Srezu trebinjskom. Ona je debela tri i po metra, šuplja je i u njoj se roje pčele. Po narodnom predanju, pod ovom košćelom rodio se Sveti Vasilije Ostroški.“
Religija.rs
Košćela stara više od 4 veka, ispod koje se rodio Sveti Vasilije Ostroški
U senci košćele - sećanje i vera
Voće košćela, poznato i kao „koprivić“, karakteristično je za mediteranski i jadranski deo Balkana. Njeni tamnozeleni, nazubljeni listovi podsećaju na koprivu, dok su mali crni plodovi slatkastog ukusa. Iako se retko koriste u ljudskoj ishrani, plodovi su hranljivi i često služe pticama. U starim pričama, meštani ponekad beru plodove i čuvaju ih kao simbol plodnosti i trajnosti vere.
Dok stojite pod gustim krošnjama, teško je ne osetiti da ovo stablo nije samo drvo. Za meštane, hodočasnike i sve vernike koji stignu ovamo, košćela je živi most prema detinjstvu svetitelja, njegovom poreklu i neugasloj snazi vere. Čak i kada je drvo šuplje ili puklo, i dalje je vitalno i daje plodove.
Dok sunce polako tone iza hercegovačkih vrleti, shvatate da predanja ne traže pisane dokaze da bi bila sveta. Košćela u Mrkonjićima čuva sećanje na rođenje svetitelja, na generacije koje su prošle i na one koje dolaze da se pomole. Pod njenim granama oseća se tihi šapat vekova, snaga vere i trajanja koja nadilazi vreme i reči.
Pre dve godine, neposredno pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, u selu nadomak Trebinja obretene su mošti njegove majke Ane Jovanović. Njena svetost potvrđena je na nedavnom Saboru SPC.
Na Preobraženje Gospodnje, iz Mrkonjića stižu mošti Svete Ane – majke Čudotvorca Ostroškog. Verni će imati priliku da prvi put u svom gradu celivaju i dodirnu svetinju.
Arheolozi potvrđuju da svetinja nije benediktinski samostan, već prostor sa antičkim korenima i tajanstvenim grobovima koji vekovima čuvaju duhovnu snagu Hercegovine.
Strah od sopstvene dubine mnoge udaljava od mira, ali duhovno iskustvo pokazuje da se upravo iza unutrašnje borbe krije put ka isceljenju i blagodat koja menja čovekov život.
U razgovoru koji je zapisao Sergej Nilus, optinski starac dao je neobično jednostavno molitveno pravilo i poručio da se vernik ne boji nečistih napada, jer onaj ko se drži psalama i molitve zadobija sigurnost koju strah ne može da slomi.
Nepoznati počinioci razvalili su vrata crkve u Gornjoj Gušterici i odneli priloge vernika, što je među preostalim Srbima na Kosmetu izazvalo novu zabrinutost zbog bezbednosti njihovih mesta molitve.
Vernici prikupljaju 90.000 evra za nekadašnju kapelu kod Korka koja bi postala drugo stalno bogoslužbeno mesto Srpske pravoslavne crkve na irskom ostrvu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Strah od sopstvene dubine mnoge udaljava od mira, ali duhovno iskustvo pokazuje da se upravo iza unutrašnje borbe krije put ka isceljenju i blagodat koja menja čovekov život.
U razgovoru koji je zapisao Sergej Nilus, optinski starac dao je neobično jednostavno molitveno pravilo i poručio da se vernik ne boji nečistih napada, jer onaj ko se drži psalama i molitve zadobija sigurnost koju strah ne može da slomi.
Tokom narednih sedam nedelja, sve do Vaskrsa, verni su pozvani na uzdržanje, molitvu, pokajanje i dobra dela, kako bi u čistoti srca i misli dočekali najveći hrišćanski praznik.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Od krompira, brašna i malo tofua dobija se toplo jelo koje se lako priprema, poštuje pravila uzdržanja i donosi prijatan ukus čak i kada je izbor namirnica sveden na minimum.
