U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Hodajući hercegovačkim kršom, prema selu Mrkonjići nadomak Trebinja, ekipa portala religija.rs stigla je u jutarnjim satima, obasjana mekom hercegovačkom svetlošću. Tu, u tišini zavičaja Svetog Vasilija Ostroškog, nalazi se ono što mnogi zovu – živa svedočanstva vere i pamćenja: manastir sa crkvom posvećenom ovom Čudotvorcu, manastirski konak, stare kuće i - nekoliko metara od ulaza u hram - čudnovato drvo, stablo koje meštani nazivaju košćela.
Rodno mesto koje pamti svetitelja
Sveti Vasilije Ostroški rođen je 28. decembra 1610. godine u Mrkonjićima, kao Stojan Jovanović, iz porodice Petra i Anastasije Jovanović. Nakon njegove smrti i kanonizacije, rodno selo dugo je ostalo u tišini, sve dok nije postalo važno duhovno mesto, sa obnovljenim manastirom i hramom posvećenim svetitelju. Danas, kada kročite ispred crkve, oseća se težina istorije i nežna tišina vekova koji su prošli.
Susret sa monahinjom
Dok smo razgledali portu manastira, zatekli smo monahinju iz Petropavlovskog manastira, koji se takođe nalazi u trebinjskom kraju, a čiji je metoh manastir Mrkonjići. Ljubazno nas je pozdravila i rekla da nismo prvi gosti tog jutra, jer su pre nas ovde boravili tridesetak đaka u okviru ekskurzije. Njihova poseta potvrđuje da ovo sveto mesto, i više od četiri veka nakon rođenja svetitelja, i dalje privlači radoznale i verujuće generacije.
Drvo koje pamti
Posebnu pažnju posetioca privlači košćela, stablo koje stoji na mestu gde je nekada bila rodna kuća Svetog Vasilija. Prema narodnom predanju i svedočenju meštana, košćela je stara više od četiri veka. Debela je oko tri i po metra i šuplja je u sredini. Meštani ovo stablo smatraju čudom, jer i posle tolikih vekova ostaje zeleno i rađa plodove.
Na ulazu u manastir, stoji uramljena stranica dnevnog lista Politika iz 1939. godine, na kojoj je zapisano:
„Košćela stara četiri stotine godina nalazi se u selu Mrkonjići, z Srezu trebinjskom. Ona je debela tri i po metra, šuplja je i u njoj se roje pčele. Po narodnom predanju, pod ovom košćelom rodio se Sveti Vasilije Ostroški.“
Religija.rs
Košćela stara više od 4 veka, ispod koje se rodio Sveti Vasilije Ostroški
U senci košćele - sećanje i vera
Voće košćela, poznato i kao „koprivić“, karakteristično je za mediteranski i jadranski deo Balkana. Njeni tamnozeleni, nazubljeni listovi podsećaju na koprivu, dok su mali crni plodovi slatkastog ukusa. Iako se retko koriste u ljudskoj ishrani, plodovi su hranljivi i često služe pticama. U starim pričama, meštani ponekad beru plodove i čuvaju ih kao simbol plodnosti i trajnosti vere.
Dok stojite pod gustim krošnjama, teško je ne osetiti da ovo stablo nije samo drvo. Za meštane, hodočasnike i sve vernike koji stignu ovamo, košćela je živi most prema detinjstvu svetitelja, njegovom poreklu i neugasloj snazi vere. Čak i kada je drvo šuplje ili puklo, i dalje je vitalno i daje plodove.
Dok sunce polako tone iza hercegovačkih vrleti, shvatate da predanja ne traže pisane dokaze da bi bila sveta. Košćela u Mrkonjićima čuva sećanje na rođenje svetitelja, na generacije koje su prošle i na one koje dolaze da se pomole. Pod njenim granama oseća se tihi šapat vekova, snaga vere i trajanja koja nadilazi vreme i reči.
Pre dve godine, neposredno pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, u selu nadomak Trebinja obretene su mošti njegove majke Ane Jovanović. Njena svetost potvrđena je na nedavnom Saboru SPC.
Na Preobraženje Gospodnje, iz Mrkonjića stižu mošti Svete Ane – majke Čudotvorca Ostroškog. Verni će imati priliku da prvi put u svom gradu celivaju i dodirnu svetinju.
Arheolozi potvrđuju da svetinja nije benediktinski samostan, već prostor sa antičkim korenima i tajanstvenim grobovima koji vekovima čuvaju duhovnu snagu Hercegovine.
Dok se muslimanski vernici pripremaju za četiri dana molitve, okupljanja i pomaganja siromašnima, verske vođe Islamske zajednice Srbije pozvale su na međusobno poštovanje, razumevanje i slogu muslimana i hrišćana u Srbiji.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da će jedna od najvećih svetinja pravoslavnog sveta, na molbu patrijarha Porfirija i uz blagoslov igumana manastira Vatoped, u Hramu Svetog Save ostati duže nego što je planirano.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Od kamenitih Mrkonjića i priča koje su vekovima čuvane u Hercegovini, do otkopavanja groba i kanonizacije u 21. veku - život Svete blažene Ane otkriva gotovo nepoznatu stranu porodice jednog od najvećih pravoslavnih svetitelja Balkana.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Jevanđelja ga pominju samo u tragovima, a predanje mu pripisuje više identiteta, ko je bio Juda Jakovljev i zašto i dalje izaziva nedoumice među tumačima
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Jevanđelja ga pominju samo u tragovima, a predanje mu pripisuje više identiteta, ko je bio Juda Jakovljev i zašto i dalje izaziva nedoumice među tumačima
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se neobična poruka: čak i onaj ko ne veruje može postati deo Božjeg plana, dok se vera vernih meri njihovim padom i odstupanjem.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
