Dok se muslimanski vernici pripremaju za četiri dana molitve, okupljanja i pomaganja siromašnima, verske vođe Islamske zajednice Srbije pozvale su na međusobno poštovanje, razumevanje i slogu muslimana i hrišćana u Srbiji.
Muslimanski vernici dočekuju Kurban-bajram, jedan od dva najveća islamska praznika. Dani praznika tradicionalno su posvećeni molitvi, porodici, prijateljima i pomaganju onima kojima je pomoć najpotrebnija. Posebno mesto ima podela kurbanskog mesa siromašnima i gladnima, kao simbol solidarnosti i brige za zajednicu.
Kurban-bajram počinje u sredu, 27. maja, i traje četiri dana, a za vernike islamske veroispovesti to će biti neradni dani. Praznik počinje bajramskom molitvom u džamijama širom zemlje, dok će centralna molitva u Beogradu biti održana u Bajrakli džamiji. Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije Muhamed Jusufspahić pozvao je vernike da prisustvuju molitvi i podsetio da će sabah-namaz biti klanjan u 4.20, a bajramska molitva u 5.45 časova.
Uoči praznika Jusufspahić je uputio čestitku vernicima i poželeo mir, blagostanje i međusobnu slogu muslimana i hrišćana u Srbiji. Govoreći na predbajramskoj konferenciji za novinare, naglasio je značaj duhovnog mira i zajedništva.
- U ovom danu Arefata, koji provodimo u postu i tihovanju, srcem, jezikom i svakim činom, delom i namerom slavimo Boga i molimo mu se za slobodarsku, slobodnu i nezavisnu Srbiju, kao i za slogu muslimana i hrišćana u Srbiji i svetu - rekao je Jusufspahić.
Dodao je i da čovek u danima Bajrama treba da se podseti da je Bog iznad svega i da upravo vera treba da vodi ljude ka razumevanju, poštovanju i miru.
Kurban-bajram zato za mnoge vernike nije samo verski praznik, već i vreme kada se posebna pažnja posvećuje porodici, komšijama i ljudima kojima je potrebna pomoć. Okupljanje za zajedničkom trpezom, obilazak rodbine i prijatelja, kao i darivanje, deo su običaja koji se prenose generacijama.
Poruke mira i međusobnog razumevanja poslao je i predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji Mevlud Dudić. U bajramskoj čestitki Dudić je istakao da praznični dani treba da budu ispunjeni toplinom, pažnjom i podrškom među ljudima.
- Dragog Alaha molim da dolazeći mubarek dani Bajrama budu dani mira i duševnog zadovoljstva, ispunjeni radošću, bratskom pažnjom, istinskom ljubavlju, iskrenim međusobnim razumevanjem, pomaganjem i podržavanjem - poručio je Dudić.
On je podsetio i na suštinu kurbana, koji u islamskoj tradiciji predstavlja simbol odanosti Bogu, ali i spremnosti da se pomogne drugima i podeli sa onima koji imaju manje.
- Neka naša bajramska žrtva bude ispunjena iskrenom bogobojaznošću i nadom da će naši kurbani i svi drugi ibadeti biti primljeni kod Gospodara svetova - naveo je Dudić.
U atmosferi praznične radosti, poruke verskih lidera ove godine posebno su usmerene na mir, međusobno poštovanje i očuvanje zajedništva. Upravo te vrednosti, kako poručuju iz Islamske zajednice, predstavljaju suštinu Bajrama i poruku koju ovaj praznik nosi za celo društvo.
Svaki pojam predstavlja jednu osobinu, od milosti do apsolutne moći, stvarajući jedinstven sistem razumevanja Boga u islamskoj tradiciji. Najveće muslimansko hodočašće ove godine odvija se uz ratne tenzije, upozorenja zapadnih vlada i pojačane bezbednosne mere u Saudijskoj Arabiji.
Foto: Religija.rs
Poruke mira i sloge iz Islamske zajednice Srbije
Islam
10:15 | 19.05.2026
ZAŠTO MUSLIMANI ZA ALAHA KORISTE 99 RAZLIČITIH IMENA: Ovo je spisak koji milioni vernika znaju napamet
Islam
10:56 | 24.05.2026
HODOČAŠĆE POD SENKOM BOMBI: Milion i po vernika kreće ka Meki dok iznad Bliskog istoka lebdi strah od novog udara
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
Prijave se podnose isključivo elektronski, uz obaveznu dokumentaciju i preporuku parohijskog sveštenika, a rezultati konkursa biće objavljeni krajem novembra 2026. godine.
Reči Svetog apostola Pavla otkrivaju zašto pravoslavne hrišćanke pokrivaju glavu tokom molitve, ne samo u crkvi već i u svom domu.
Paroh budvanski objašnjava zašto odlazak na groblje nije najvažniji čin, kako molitva povezuje žive i upokojene i zbog čega na ovaj dan nema mesta sujeverju i pravilima koja nemaju uporište u crkvenom učenju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
Jedan od najvažnijih praznika u islamu donosi dane molitve, darivanja i porodičnog okupljanja, a posebnu pažnju privlače tradicionalne čestitke i običaji koji se vekovima prenose među muslimanima.
Od čišćenja doma i odlaska na mezarja do kurbana i porodičnih okupljanja: objašnjenja koja otkrivaju kako se kroz svakodnevne običaje čuva duh praznika i prenosi kroz generacije.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
