INCIDENT U ZEMUNSKOJ DŽAMIJI PODIGAO NA NOGE CEO REGION: Muftija Muhamed Jusufspahić otkriva šta je prethodilo sukobu

Snimci incidenta u zemunskoj džamiji proširili su se društvenim mrežama i izazvali burne reakcije u Srbiji i regionu. Događaj je ponovo otvorio pitanje pripadnosti džemata i odnosa dve islamske zajednice u Srbiji. Muftija Muhamed Hamdi Jusufspahić, predsednik Sabora Islamske zajednice Srbije, izneo je svoje viđenje spora i objasnio zašto smatra da glasanje o pripadnosti džemata nije bilo ovlašćeno. Govorio je i o razlozima zbog kojih su nadležni organi unapred obavešteni o mogućnosti sukoba. Posebno je naglasio da nikome nije osporeno pravo na molitvu, ali i upozorio da sporovi oko verskog organizovanja produbljuju podele među ljudima koji su do juče zajedno stajali u molitvenom redu.

Šta se dogodilo u zemunskoj džamiji?

Prema navodima Islamske zajednice Srbije, povod za spor bilo je okupljanje vernika u zemunskoj džamiji na kojem se glasalo o tome kojoj će verskoj zajednici džemat pripadati. Muftija Jusufspahić tvrdi da je okupljanje organizovalo lice koje više nije verski službenik te zajednice i da skup nije sazvao niko ko je za to bio ovlašćen.

- Lice koje više nije verski službenik Islamske zajednice Srbije pozvalo je džematlije da u džamiji, koja je imovina Islamske zajednice Srbije, glasaju o tome kome džemat pripada. Takav skup nije sazvao niko ko je za to ovlašćen - naveo je muftija Jusufspahić u saopštenju.

Prema njegovim rečima, Vakufska direkcija je, kao vlasnik objekta, unapred obavestila nadležne organe o mogućim posledicama okupljanja kako bi se sprečili eventualni sukobi.

Muftija je naglasio da cilj takvog postupanja, kako tvrdi, nije bio da se vernicima zabrani molitva.

- Niko od nas nije tražio da se bilo kome zabrani molitva. Mi nikome nismo zatvorili vrata džamije, niti ćemo. Svako je slobodan da pripada kome želi, to je pravo svakog čoveka i mi ga poštujemo - poručio je muftija  Jusufspahić.

On smatra da glasanje u džamiji ne može da promeni njeno vlasništvo niti pravila po kojima džemat funkcioniše u okviru zajednice. Ipak, kako je istakao, posebno ga zabrinjavaju posledice spora po odnose među vernicima.

- To glasanje nas ne ljuti. Ono nas rastužuje, jer je podelilo ljude koji su do juče zajedno stajali u istom redu -  naveo je muftija.

 

 

Novi incident tokom džuma-namaza

Spor je dodatno privukao pažnju javnosti 16. oktobra, kada su se na društvenim mrežama pojavili snimci incidenta tokom džuma-namaza, zajedničke molitve petkom. Prema medijskim izveštajima, tokom događaja došlo je do sukoba na minberu, sa kojeg imam drži hutbu, odnosno versko obraćanje vernicima. U izveštajima se navodi da je Muhamed Jusufspahić ometao imama Senada ef. Hajrovića dok je držao hutbu.

Mešihat Islamske zajednice u Srbiji osudio je ovaj događaj 17. oktobra, tvrdeći da je Jusufspahić zauzeo minber i sprečavao imama da održi hutbu. U saopštenju je navedeno da je incidentu prethodila odluka većine džematlija da verski život nastave u okviru Muftijstva beogradskog, koje deluje u sastavu Mešihata Islamske zajednice u Srbiji.

Mešihat je ocenio da je time sprečeno sprovođenje volje većine vernika i pozvao nadležne organe da reaguju. U saopštenju je izneo i kritike na račun Jusufspahića i drugih osoba koje smatra odgovornim za produbljivanje spora.

Ranije saopštenje muftije Jusufspahića, međutim, prvenstveno se odnosi na pitanje ovlašćenja za organizovanje glasanja i upravljanje džamijom. Njegove navode zato treba razlikovati od pitanja odgovornosti za incident tokom džuma-namaza. Za potpuniju sliku događaja važno je uzeti u obzir svedočenja učesnika i eventualne nalaze nadležnih organa.

Zašto spor prevazilazi granice jednog džemata?

Muftija Jusufspahić smatra da događaji u Zemunu nisu izolovan slučaj, već deo dugogodišnjih nesuglasica oko organizovanja muslimana u Srbiji. Podsetio je na slične sporove iz 2011. godine i na događaje iz avgusta ove godine. Prema njegovoj oceni, pokušaji promene pripadnosti džemata predstavljaju se kao zalaganje za jedinstvo, ali u praksi mogu da oslabe Islamsku zajednicu Srbije.

- Jedinstvo se ne gradi tako što se jedna zajednica ugasi da bi njome upravljao neko drugi. Jedinstvo se gradi poštovanjem - poručio je muftija Muhamed Jusufspahić.

Obrazlažući svoj stav, podsetio je i na istorijsko prisustvo muslimana u Srbiji. Istakao je da oni na ovim prostorima žive vekovima, da Bajrakli džamija u Beogradu potiče iz osmanskog perioda i da je Kneževina Srbija priznala islam 1868. godine.

- Ovo je naša domovina. Ovde su mezari, grobovi naših predaka, i ovde rastu naša deca. Mi smo tradicionalna muslimanska verska zajednica Srbije - naveo je muftija.

Njegove reči pokazuju da ovaj spor vidi i kao pitanje očuvanja institucionalnog identiteta muslimana u Srbiji. U središtu neslaganja dve islamske zajednice nalazi se pitanje ko ima pravo da predstavlja vernike i odlučuje o verskom životu i pripadnosti pojedinih džemata.

Foto: Religija.rs

 

Šta poručuje druga islamska zajednica?

Mešihat Islamske zajednice u Srbiji izneo je drugačije viđenje događaja. U saopštenju od 13. oktobra izrazio je zabrinutost zbog informacija da policija poziva imama i vernike na informativne razgovore. Prema oceni Mešihata, takvi postupci izazvali su uznemirenost među džematlijama.

Predstavnici Mešihata poručili su da imam i vernici žele da budu deo jedinstvene Islamske zajednice u Srbiji i naglasili da se njihovo pravo na versko organizovanje mora poštovati.

U saopštenju od 17. oktobra ponovili su da, prema njihovim navodima, većina džematlija u Zemunu podržava nastavak verskog života u okviru njihovog institucionalnog sistema. Pozvali su i medije da o ovom pitanju izveštavaju profesionalno i nepristrasno.

Stavovi dve strane razlikuju se u pogledu toga ko ima legitimitet da predstavlja vernike i odlučuje o pripadnosti džemata. Dok Jusufspahić insistira na vlasništvu nad džamijom i pravilima Islamske zajednice Srbije, Mešihat se poziva na volju većine džematlija i njihovo pravo da izaberu verski okvir kojem žele da pripadaju.

Zbog toga je važno razdvojiti tvrdnje obe strane od činjenica koje su nezavisno potvrđene.

Snimci izazvali raspravu širom regiona

Video-snimci iz zemunske džamije dodatno su rasplamsali raspravu na društvenim mrežama. O incidentu su izveštavali i mediji u regionu, uključujući portale iz Bosne i Hercegovine, koji su preneli snimke i navode o sukobu tokom hutbe.

Događaj je tako prevazišao lokalne okvire i postao deo šire rasprave o položaju i organizovanju muslimana u Srbiji. Ipak, komentari na društvenim mrežama ne predstavljaju pouzdan pokazatelj stavova svih vernika, niti sami po sebi mogu da potvrde šta se tačno dogodilo.

Snimci pružaju uvid u pojedine trenutke incidenta, ali za potpunu sliku neophodni su dodatni kontekst, izjave svih učesnika i informacije o eventualnom postupanju nadležnih organa.

Muftija Jusufspahić poziva na razgovor i pomirenje

Uprkos oštrim kritikama pokušaja koje smatra štetnim po Islamsku zajednicu Srbije, Jusufspahić je poručio da ne želi da prekine veze sa vernicima koji su se drugačije opredelili.

- Islamska zajednica Srbije nastavlja da brine o džamiji u Zemunu i o verskim potrebama svih koji u nju dolaze. Naša vrata ostaju otvorena za svakog džematliju Zemuna, i za razgovor i za pomirenje. Niko nije izgubljen za ovu zajednicu i nikoga ne isključujemo - naveo je muftija.

Ovom porukom muftija Jusufspahić je naglasio da institucionalni spor ne bi trebalo da dovede do isključivanja vernika niti do prekida odnosa među ljudima koji su godinama zajedno odlazili u džamiju.

Dok se polemika nastavlja, važno je da se nesuglasice rešavaju bez novih sukoba i pritisaka na vernike. Bez obzira na to kojoj zajednici pripadaju, vernici koji dolaze u zemunsku džamiju imaju zajednički interes da se verski život nastavi u miru, uz poštovanje njihovih prava i dostojanstva.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara