Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
Ako ste nekada razgovarali sa muslimanom o tome šta će uraditi sutra, gde će putovati, kada će se vratiti ili da li će se nešto dogoditi, velika je verovatnoća da ste čuli jednu kratku reč: "inšalah". Na Balkanu je toliko poznata da je mnogi koriste ili razumeju i kada nisu muslimani, dok se u arapskom, turskom i drugim jezicima svakodnevno čuje u najrazličitijim situacijama.
Može da označi nadu, očekivanje ili plan, ali njeno osnovno značenje mnogo je određenije: „ako Alah hoće“, odnosno „ako Bog da“. I upravo u toj kratkoj reči krije se jedno važno shvatanje budućnosti, prema kojem čovek može da planira, želi i radi, ali ne može sa potpunom sigurnošću da zna šta će se dogoditi.
Arapski izraz „in šā’ Allāh“ sastoji se od reči koje u osnovi znače "ako", "hoće, želi" i "Alah". U prevodu se zato najčešće prenosi kao "ako Alah da", "ako Bog da" ili "Božjom voljom". U pisanju na jezicima koji koriste latinično pismo izraz se često transkribuje kao jedna reč, "inšalah". Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini navodi da spajanje tih reči u transkripciji ne menja njihovo značenje.
Međutim, važnije od samog prevoda jeste pitanje zašto se ta reč govori baš kada se nešto tek očekuje. Odgovor se nalazi u Kuranu, u suri El-Kehf, gde se u ajetima 23. i 24. govori o budućem događaju i kaže da čovek ne treba da tvrdi: „Sutra ću to sigurno uraditi“, a da ne doda: „ako Alah hoće“. U istom odlomku čovek se podseća i da se obrati Bogu kada zaboravi.
To znači da „inšalah" nije samo poštapalica kojom se završava rečenica. U svom osnovnom religijskom smislu ona podseća da između čovekove namere i onoga što će se zaista dogoditi postoji nešto što čovek ne može potpuno da kontroliše.
Tu se krije razlog zbog kojeg je ovaj izraz zanimljiv čak i nekome ko nije musliman. Svi pravimo planove za budućnost. Kažemo da ćemo sutra otići negde, da ćemo završiti posao, da ćemo nekoga posetiti, da ćemo se vratiti u određeno vreme. Podrazumevamo da će se ono što smo zamislili zaista dogoditi jer smo tako odlučili.
"Inšalah" u islamskom govoru uvodi jednu drugačiju vrstu opreza: namera postoji, ali ishod nije potpuno u ljudskim rukama. To ne znači da čovek treba da odustane od planiranja. Tumačenja ajeta naglašavaju upravo suprotno: čovek preduzima ono što može i priprema se za budućnost, ali svoju nameru ne smatra apsolutnom garancijom da će se događaj zaista ostvariti.
Zato se "inšalah" može čuti i kada neko govori o vrlo konkretnom planu: "Vidimo se sutra, inšalah", "Doći ću, inšalah", "Završićemo to, inšalah". Poruka nije nužno "možda ću doći" niti "nisam siguran da želim da dođem". Pre je reč o tome da čovek svoju nameru potvrđuje, ali istovremeno priznaje da budući događaj ne zavisi samo od njegove želje i plana.
Upravo zato "inšalah" danas ima mnogo nijansi. U jednom razgovoru može biti izrečeno veoma ozbiljno i predstavljati iskren izraz vere i pouzdanja u Boga. U drugom može jednostavno značiti „nadam se“, „ako sve bude kako treba“ ili „ako Bog da“. Značenje u svakodnevnom govoru zavisi od situacije, odnosa među sagovornicima i načina na koji je izgovoreno. Rečnici engleskog jezika izraz definišu upravo kao islamski izraz "ako Alah hoće", uz napomenu da se koristi kada se govori o nečemu čemu se osoba nada u budućnosti.
Zbog toga bi bilo pogrešno svaku upotrebu "inšalah" automatski prevoditi kao "možda". Kada neko kaže: "Vidimo se sutra, inšalah", to u zavisnosti od konteksta može biti sasvim ozbiljna namera da će doći. Ono što izraz dodaje toj rečenici jeste svest da čovek ne može unapred da garantuje budući događaj.
Zanimljivo je da ideja iza ovog izraza nije potpuno strana ni srpskom jeziku. U našem govoru odavno postoje izrazi poput "ako Bog da", "daće Bog" i "daj Bože". Oni mogu biti izgovoreni kada se čovek nada nečemu što tek treba da se dogodi: "Ako Bog da, videćemo se", "Daće Bog, biće bolje", "Daj Bože da sve prođe kako treba".
Zato "inšalah" ljudima sa ovog podneblja nije potpuno nepoznata ideja, čak i kada ne poznaju arapski jezik niti islamsku teologiju. Razlika je u jeziku i verskom kontekstu, dok je osnovna misao bliska: čovek može da želi i planira, ali budućnost nije nešto što može potpuno da drži u svojim rukama.
Možda je upravo zato "inšalah" mnogo zanimljivija reč nego što na prvi pogled izgleda. Ona može da stane na kraj jedne kratke rečenice, ali iza nje stoji čitav odnos prema vremenu, ljudskoj volji i budućnosti. Čovek pravi plan, ali ne zna šta će doneti sutrašnji dan; ima nameru, ali ne raspolaže svim okolnostima; nada se, ali ne tvrdi da može da kontroliše ono što tek dolazi.
U islamskom razumevanju, "inšalah" zato nije samo izraz nade. To je i podsećanje na Božju volju i na granice ljudskog znanja. A možda upravo zbog toga ova reč, i kada je čujemo u sasvim običnom razgovoru, nosi mnogo više značenja nego što bi se moglo zaključiti iz njenog kratkog izgovora.
BONUS VIDEO
Svaki pojam predstavlja jednu osobinu, od milosti do apsolutne moći, stvarajući jedinstven sistem razumevanja Boga u islamskoj tradiciji. U islamskoj tradiciji Isus Hristos poznat je kao Isa, alejhi selam, jedan od najvećih Božijih poslanika, a Kuran govori o njegovom čudesnom rođenju, majci Merjemi i posebnoj ulozi koju će imati pred kraj vremena. Pojam koji se često vezuje za sukobe i nasilje vekovima izaziva rasprave, ali islamska tradicija o njemu govori mnogo složenije nego što se često prikazuje. Snimak iz Altun-alem džamije prikazuje muškarca koji se priključio namazu, a potom prišao mestu na kojem se nalazio mobilni telefon; za sada nema potvrde policije da je identifikovan.
Foto: Pexels / Ebahir
Od ozbiljnog verskog izraza do svakodnevnog govora
Slična misao postoji i u jezicima drugih naroda
Jedna mala reč koja podseća na veliku granicu ljudske sigurnosti
Islam
10:15 | 19.05.2026
ZAŠTO MUSLIMANI ZA ALAHA KORISTE 99 RAZLIČITIH IMENA: Ovo je spisak koji milioni vernika znaju napamet
Islam
23:51 | 24.07.2026
ŠTA MUSLIMANI MISLE O ISUSU? Evo zbog čega Njegovo ime izgovaraju s velikim poštovanjem i šta piše u Kuranu
Islam
17:40 | 05.08.2026
ŠTA ISLAMSKO UČENJE ZAISTA KAŽE O RATU: Evo kada je borba dozvoljena, a kada postaje greh
Islam
23:42 | 26.08.2026
DOK SU SE SVI MOLILI, ON JE URADIO NEŠTO ŠTO VERA STROGO ZABRANJUJE: Kamera u džamiji u Novom Pazaru snimila krađu, a snimak pokrenuo lavinu (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
Amin nije uzrečica niti zamena za običan lajk na Fejsbuku ili Instagramu, naglasio je otac Bane.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Tuga i čamotinja muče sve veći broj ljudi.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Ispod površine akumulacije ponovo su se pojavili ostaci starog Karakurta, sela koje je potopljeno, a čiji verski objekti svedoče o zajedničkom životu muslimana i hrišćana.
Iz dva verska objekta prijavljene krađe novca, dok se za počiniocem krađe u Uroševcu još traga.
Vozilo će biti uvakufljeno i koristiće se za potrebe Mešihata i službena putovanja njegovih predstavnika, a poznati humanista objasnio je i šta ga je podstaklo na ovakav potez.
Praznik rođenja poslanika Muhameda obeležava se uz mevludske spjevove, salavate, ilahije i kaside, a ovogodišnja okupljanja dolaze nakon dogovora o obnovi jedinstva Islamske zajednice posle gotovo dve decenije podele.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Vladika mileševski sa sveštenstvom obišao je završne radove na objektu, a prethodno je u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla služio svetu liturgiju.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Tomu. Katolička crkva obeležava Svetog Bruna, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
