U islamskoj tradiciji Isus Hristos poznat je kao Isa, alejhi selam, jedan od najvećih Božijih poslanika, a Kuran govori o njegovom čudesnom rođenju, majci Merjemi i posebnoj ulozi koju će imati pred kraj vremena.
Za muslimane Isus Hristos nije običan čovek, već jedan od najznačajnijih Božijih poslanika. U islamu je poznat pod imenom Isa, alejhi selam, što znači „Neka su mir i blagoslov Božiji s njim“. Muslimani njegovo ime izgovaraju s velikim poštovanjem i veruju da će Isa imati posebnu ulogu i u budućnosti, jer očekuju njegov Drugi dolazak.
Iako se islamsko i hrišćansko učenje razlikuju u razumevanju Hristove ličnosti i njegove uloge u spasenju čoveka, Isus Hristos zauzima veoma važno mesto u Kuranu. Muslimani ga smatraju Mesihom, odnosno Pomazanikom, jednim od najvećih Božijih poslanika i znakom Božije milosti prema ljudima.
Posebno mesto u islamskom predanju zauzima Isusovo rođenje. Kuran govori o čudesnom rođenju Isaa bez oca, a njegova majka Merjema, odnosno Presveta Bogorodica Marija, u islamu se smatra jednom od najuzvišenijih žena svih vremena. Čak i jedna kuranska sura nosi naziv „Merjema“, što predstavlja jedinstven slučaj da je po jednoj ženi nazvana cela sura.
Kuran opisuje trenutak kada meleki donose radosnu vest Merjemi:
„I kada meleki rekoše: ‘O Merjema, tebe je Alah odabrao i čistom stvorio i boljom od svih žena učinio.’“
(Kuran, sura Alu Imran, ajet 42)
U nastavku se navodi blagovest o rođenju Isaa:
„O Merjema, Alah ti javlja radosnu vest, od Njega Reč: ime će mu Mesih biti, Isa, sin Merjemin, biće viđen i na ovom i na onom svetu i jedan od Allahu bliskih; on će govoriti ljudima još u kolevci, a i kao odrastao i biće čestit.“
(Kuran, sura Alu Imran, ajeti 45–46)
Prema kazivanju iz Kurana, Merjema je iznenađena ovom vešću i pita kako može imati dete kada je nijedan muškarac nije dotakao. Odgovor koji dobija ukazuje na Božiju svemoć:
„Gospodaru moj, kako ću imati dete kad me nijedan muškarac nije ni dodirnuo?“
„Eto tako“, reče, „Alah stvara što On hoće. Kada nešto odluči, On samo za to kaže: ‘Budi!’ i ono bude.“
(Kuran, sura Alu Imran, ajet 47)
U islamskom shvatanju, Isusovo čudesno rođenje predstavlja znak Božije moći. Kuran pravi poređenje između Isaa i Adema, prvog čoveka, naglašavajući da je Božije stvaranje izvan ljudskih zakonitosti:
„Isaov slučaj u Alaha je isti kao i slučaj Ademov: od zemlje ga je stvorio, a zatim rekao: ‘Budi!’ i ono bi.“
(Kuran, sura Alu Imran, ajet 59)
Ovi ajeti pokazuju da muslimani Isusa Hrista ne posmatraju kao običnog čoveka, već kao izuzetnog Božijeg izabranika. U islamskoj tradiciji Isa je poslanik čije su rođenje, život i buduća uloga povezani s posebnim Božijim znamenjima.
Zbog toga se Isus Hristos u islamu pominje s dubokim poštovanjem. Muslimani veruju da je on Mesih, da je rođen čudesnim putem, da je činio čuda Božijom dozvolom i da će imati važnu ulogu pred kraj vremena. Iako postoje različita teološka tumačenja između hrišćanstva i islama, ime Isusa Hrista predstavlja jednu od najvažnijih tačaka dodira između dve velike monoteističke religije.
Islamski društveni centar Ilinoisa želi da kupi zatvoreni katolički hram iz 1906. godine u Čikagu i pretvori ga u školu, što je izazvalo rasprave zbog istorijskog značaja objekta.
Kratka rečenica kojom muslimani počinju mnoge svakodnevne aktivnosti nosi duboko duhovno značenje i podseća vernike na Božju milost, pomoć i blagoslov.
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Pimen Veliki podvizavao se u 5. veku i svojim životom ostao upamćen kao primer monaha koji je sve podredio molitvi, poslušanju, radu i unutrašnjem miru.
Ikone su vidljivi, opipljivi prozor u duhovni svet i sredstvo komunikacije sa Bogom i svetiteljima.
Udaljavanje od Crkve je veoma opasno po čoveka.
Imam iz Bujanovca, koji gotovo tri decenije predvodi romsku muslimansku zajednicu, biće zadužen za vernike u Srbiji i dijaspori.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Praznik rođenja poslanika Muhameda obeležava se uz mevludske spjevove, salavate, ilahije i kaside, a ovogodišnja okupljanja dolaze nakon dogovora o obnovi jedinstva Islamske zajednice posle gotovo dve decenije podele.
Pojam koji se često vezuje za sukobe i nasilje vekovima izaziva rasprave, ali islamska tradicija o njemu govori mnogo složenije nego što se često prikazuje.
Ispisivanje ustaških simbola na muslimanskom mezarju u Livnu osudili su Međureligijsko veće BiH i Muftijstvo mostarsko, dok policija traga za počiniocima i istražuje okolnosti incidenta.
Islam se temelji na verovanje u anđele, od kojih su mnogi zajednički sa judaizmom i hrišćanstvom.
Imam iz Bujanovca, koji gotovo tri decenije predvodi romsku muslimansku zajednicu, biće zadužen za vernike u Srbiji i dijaspori.
Četvorogodišnja saradnja sa čuvenim londonskim klubom Fabric izazvala je oštre kritike, dok iz hrama poručuju da žele da privuku novu publiku i istorijski prostor približe onima koji ga inače ne posećuju.
Iz dva verska objekta prijavljene krađe novca, dok se za počiniocem krađe u Uroševcu još traga.
Nadbiskup beogradski uputio je saučešće bratstvu Svjatogorske lavre, mitropolitu Arseniju i Ukrajinskoj Pravoslavnoj Crkvi, poručivši da je svaki ljudski život svet jer je stvoren po liku Božjem.
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Pimen Veliki podvizavao se u 5. veku i svojim životom ostao upamćen kao primer monaha koji je sve podredio molitvi, poslušanju, radu i unutrašnjem miru.
Ikone su vidljivi, opipljivi prozor u duhovni svet i sredstvo komunikacije sa Bogom i svetiteljima.
Udaljavanje od Crkve je veoma opasno po čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Adrijana i Nataliju po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Rođenje Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Rođenje Blažene Djevice Marije, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Nema skupih namirnica ni komplikovanih koraka, a višnje mu daju posebnu sočnost i miris.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
