Jedan od načina iskazivanja poštovanja prema ikoni jeste i njeno celivanje.
Međutim, dosta vernika pravi grešku pri njihovom celivanju, jer liku na njoj ljubi lice.
Na to je ukazivao i patrijarh Pavle, ističući da to nije prikladno.
Tanjug/VLADIMIR DIMITRIJEVIC
Patrijarh Pavle
- Na pitanje šta treba celivati na ikonama Gospoda, Svete Bogorodice i svetih, koji deo tela, smatram da je doličnije celivati njihovu ruku nego lice. Jeste, zbog ljubavi prema nama Gospod je sišao na zemlju i postao čovek, podneo razne muke i smrt, u pričešću nam dao telo i krv svoju, u Evanđelju nauku svoju, usinio nas Bogu i dao pravo da mu se obraćamo rečima: "Ava, Oče!“, da budemo "sugrađani saa svetima i domaći Božji“. Zbog ljubavi prema Bogu i bližnjima, i sveti su nam bliski i svoji - objasnio je patrijarh Pavle.
No ipak, dodao je, svagda treba imati na umu koliko su sveti i Sveta Bogorodica duhovno iznad nas, a pogotovo Gospod Isus Hristos.
TANJUG / SAVA RADOVANOVIC
Svecima nikad ne bi trebalo celivati lice
- Stoga i u pogledu pokazivanja poštovanja i ljubavi prema njima moramo ih odvajati od bliskih nam i dragih ličnosti na zemlji. Takav stav smirenosti reći će nam onda da je bolje i prikladnije celivati njihovu ruku ili nogu, nego lice. S pravom se u Kalendaru "Crkva“ za 1934. godinu preporučuje vernima: "Celivanje Sv. Jevanđelja, krsta, moštiju i svetih ikona treba propratiti s tri pobožna (mala) poklona; dva dolaze pred celivanjem, a jedan posle celivanja. Pri celivanju ikone Hrista Spasitelja treba celivati noge, Božje Matere i svetitelja ruku, a na nerukotvorenom snimku Spasiteljevom i Glavi Jovana Preteče vlasi - zaključio je patrijarh.
U kratkim poukama blaženopočivšeg patrijarha srpskog sabrana je cela jevanđelska mera života, koja jasno razdvaja istinsko svedočenje od praznog izgovaranja i podseća šta će na kraju zaista biti važno.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Ruski svetitelj, oslanjajući se na reči Svetog Vasilija Velikog, otkriva zašto nam je Bog dao slobodu da biramo između dobra i onoga što nas udaljava od Njega.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Ruski svetitelj, oslanjajući se na reči Svetog Vasilija Velikog, otkriva zašto nam je Bog dao slobodu da biramo između dobra i onoga što nas udaljava od Njega.
U besedi za petak 21. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, kroz muke cara Davida i Hristovo stradanje, govori o borbi sa zlom i otkriva zbog čega ono što izgleda kao poraz može postati put ka pobedi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
