Svaka kuća trebalo bi da ima tri ikone - ikonu krsne slave, Bogorodice i Isusa Hrista.
Glavna odlika svakog pravoslavnog doma upravo je ikona – kao stalno prisustvo vere, molitve i Božje blagodati u svakodnevnom životu.
Ikona se uvek postavlja na istočni zid trpezarije ili dnevne sobe, u prostoru gde se porodica najčešće okuplja. To mesto se ne sme deliti sa drugim slikama, goblenima ili dekoracijama – ono je odvojeno i posvećeno molitvi i tišini.
Svaka kuća trebalo bi da ima tri ikone - ikonu krsne slave, Bogorodice i Isusa Hrista.
One se mogu postaviti na sva načina i oba su ispravna.
Prvi način je da se ikona krsne slave postavi u sredinu, a sa njene leve strane postaviti ikonu Presvete Bogorodice, a desne strane ikonu Gospoda Isusa Hrista.
shutterstock.com/j Thomas Salas
Ikone u domu se postavljaju prema jasnim pravilima
Drugi način je da ikonu Gospoda Isusa Hrista treba postaviti u sredinu, levo treba postaviti ikonu Presvete Bogorodice, a desno porodičnu ikonu Krsne slave.
Ikone se ne kupuju na pijacama, vašarima ili u prodavnicama koje nemaju veze s Crkvom. Prava ikona se izrađuje u crkvenim ili manastirskim radionicama i mora biti osveštana u hramu pre nego što se postavi na svoje mesto u domu. Time se pokazuje poštovanje prema svetinji i potvrđuje njeno duhovno značenje.
Mnogi vernci, pak, postavljaju pitanje mogu li fotografije svetaca zameniti ikone i kako ih osveštati.
Pdgovor na ovo pitanje jednom verniku dao je otac Strahinja na sajtu "Svetosavlje" i to više nego jasan.
- Možete držati u kući fotografije svetih, ali nikako kao ikone. Naravno te fotografije ne možete osveštati. U svakom slučaju, fotografija nije ikona i ona ne pokazuje preobraženog čovjeka, tj. nije ikona njegovog preobraženog izgleda u Carstvu Nebeskom. I još jednom da naglasim, fotografija je lepa stvar, ali ni u kom slučaju ne može zameniti ikonu - objasnio je otac Strahinja.
Legenda kaže da je Raka Milošević, dvorjanin despota Jovana Brankovića, krajem 15. veka na mestu današnjeg manastira ubio jelena, simbola monaške čistote, posle čega je, da bi se iskupio, odlučio da podigne manastir.
Sveti apostol Karp je bio jedan od Sedamdesetorice apostola, dok je Sveti apostol Alfej bio otac dvojice apostola iz Dvanaestorice i to Jakova Alfejeva i Mateja Jevanđelista.
Ovaj rukopis nastao je samo nekoliko decenija nakon originalnog pisanja Jevanđelja, što ga čini jednim od najznačajnijih novozavetnih otkrića do danas.
Otac Onufrije Hilandarac u svojoj knjizi „Svetogorski kuvar s pričama“ otkrio je kako nastaje ovaj skroman hleb s prazilukom koji je vekovima hranio bratstvo.
U iskrenom i nenametljivom promišljanju, otac Hrizostom Filipesku razotkriva kako se iz gomile protivrečnih sudova rađa i pritisak koji svaki sveštenik nosi, pokazujući koliko su brzopleti utisci često daleko od istine o njegovom pozivu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 27. četvrtak po Duhovima pokazuje kako istina i ljubav oslobađaju od lažnih uticaja i vode ka unutrašnjem miru i duhovnom rastu.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Ovaj rukopis nastao je samo nekoliko decenija nakon originalnog pisanja Jevanđelja, što ga čini jednim od najznačajnijih novozavetnih otkrića do danas.
U iskrenom i nenametljivom promišljanju, otac Hrizostom Filipesku razotkriva kako se iz gomile protivrečnih sudova rađa i pritisak koji svaki sveštenik nosi, pokazujući koliko su brzopleti utisci često daleko od istine o njegovom pozivu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 27. četvrtak po Duhovima pokazuje kako istina i ljubav oslobađaju od lažnih uticaja i vode ka unutrašnjem miru i duhovnom rastu.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
U vremenima kad tuga i haos vladaju svakodnevnicom, pouka velikog duhovnika 20. veka pokazuje kako umna molitva postaje nevidljivi štit duše i vodi ka unutrašnjoj slobodi.
Duhovna deca i poklonici govore o susretima sa Svetim Jakovom Kalikisom, koji su ostavljali trag u savesti, telu i životu – o molitvi pred kojom su padali strahovi, a ustajale duše.
