Svaka kuća trebalo bi da ima tri ikone - ikonu krsne slave, Bogorodice i Isusa Hrista.
Glavna odlika svakog pravoslavnog doma upravo je ikona – kao stalno prisustvo vere, molitve i Božje blagodati u svakodnevnom životu.
Ikona se uvek postavlja na istočni zid trpezarije ili dnevne sobe, u prostoru gde se porodica najčešće okuplja. To mesto se ne sme deliti sa drugim slikama, goblenima ili dekoracijama – ono je odvojeno i posvećeno molitvi i tišini.
Svaka kuća trebalo bi da ima tri ikone - ikonu krsne slave, Bogorodice i Isusa Hrista.
One se mogu postaviti na sva načina i oba su ispravna.
Prvi način je da se ikona krsne slave postavi u sredinu, a sa njene leve strane postaviti ikonu Presvete Bogorodice, a desne strane ikonu Gospoda Isusa Hrista.
shutterstock.com/j Thomas Salas
Ikone u domu se postavljaju prema jasnim pravilima
Drugi način je da ikonu Gospoda Isusa Hrista treba postaviti u sredinu, levo treba postaviti ikonu Presvete Bogorodice, a desno porodičnu ikonu Krsne slave.
Ikone se ne kupuju na pijacama, vašarima ili u prodavnicama koje nemaju veze s Crkvom. Prava ikona se izrađuje u crkvenim ili manastirskim radionicama i mora biti osveštana u hramu pre nego što se postavi na svoje mesto u domu. Time se pokazuje poštovanje prema svetinji i potvrđuje njeno duhovno značenje.
Mnogi vernci, pak, postavljaju pitanje mogu li fotografije svetaca zameniti ikone i kako ih osveštati.
Pdgovor na ovo pitanje jednom verniku dao je otac Strahinja na sajtu "Svetosavlje" i to više nego jasan.
- Možete držati u kući fotografije svetih, ali nikako kao ikone. Naravno te fotografije ne možete osveštati. U svakom slučaju, fotografija nije ikona i ona ne pokazuje preobraženog čovjeka, tj. nije ikona njegovog preobraženog izgleda u Carstvu Nebeskom. I još jednom da naglasim, fotografija je lepa stvar, ali ni u kom slučaju ne može zameniti ikonu - objasnio je otac Strahinja.
Legenda kaže da je Raka Milošević, dvorjanin despota Jovana Brankovića, krajem 15. veka na mestu današnjeg manastira ubio jelena, simbola monaške čistote, posle čega je, da bi se iskupio, odlučio da podigne manastir.
Sveti apostol Karp je bio jedan od Sedamdesetorice apostola, dok je Sveti apostol Alfej bio otac dvojice apostola iz Dvanaestorice i to Jakova Alfejeva i Mateja Jevanđelista.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Ovaj spomenik čuva sećanje na Markovdansku litiju i susrete ispred kuće Đečevića, koji godinama povezuju vernike i potvrđuju tradiciju međusobnog poštovanja u gradu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Ovaj spomenik čuva sećanje na Markovdansku litiju i susrete ispred kuće Đečevića, koji godinama povezuju vernike i potvrđuju tradiciju međusobnog poštovanja u gradu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
