Mnogi ga nose svakodnevno, ali retko ko zna šta Crkva zapravo uči o njegovom značenju.
Pitanje zašto hrišćani poštuju krst, jedno od najstrašnijih oruđa za pogubljenje u drevnom svetu, postavlja se još od samih početaka apostolske propovedi. Odgovarajući na njega, apostol Pavle je pisao da se propoved o Spasitelju raspetom na Krstu neznabošcima na prvi pogled čini kao ludost, dok je za hrišćane ona svedočanstvo sile i premudrosti Božije. Svojom smrću na Krstu Hristos je pobedio smrt i otvorio čoveku put ka spasenju. Zato Krst za hrišćane nije znak sramote, već simbol pobede života nad smrću.
Naprsni krst, čije se nošenje među hrišćanima ustalilo približno u IV veku, podseća na Gospodnji Krst, ali i na Hristove reči: „Ako ko hoće za mnom ići, neka se odreče sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide“ (Mt 16,24). Vernici ga nose na grudima, blizu srca, kao svedočanstvo Božije ljubavi prema čoveku i kao podsetnik da je Hristos dobrovoljno prihvatio stradanje i smrt radi spasenja ljudi. Naprsni krst, koji čovek dobija prilikom Svete tajne Krštenja, ujedno je i znak pripadnosti Crkvi koju je Hristos stekao Svojom Krvlju (Dap 20,28), prolivenom na Krstu.
Važno je naglasiti da Crkva nikada nije posmatrala krst kao amajliju ili talisman. Hrišćanin svoju nadu ne polaže u sam predmet, već u pomoć Božiju koja se daruje kroz veru i molitvu.
Upravo za tu Božiju pomoć čoveku koji nosi krst, za zaštitu i izbavljenje od svakoga zla, sveštenik se moli u činu blagoslova naprsnog krsta:
„Tebi se smireno molimo: pogledaj milostivo na ovo znamenje krsta i pošalji Božanstveni Svoj blagoslov i blagodat, i podaj mu silu i krepost, da svaki koji ga bude nosio na sebi, u spomen spasiteljskog Tvog stradanja i životvorne Tvoje smrti, radi čuvanja i zaštite duše i tela, primi kroz njega Nebeski blagoslov i bude udostojen pomoći.
I kao što si blagoslovio Aronov štap radi odbijanja neverja protivnika i uništenja čarobnjačkih obmana (Br 17), tako blagoslovi i ovo znamenje krsta i ulij u njega pomoć Svoga zastupništva protiv svih đavolskih lukavstava, da svakome ko ga nosi bude spasiteljska zaštita i čuvanje od svakoga zla duše i tela, te da posluži umnoženju Tvojih duhovnih darova i hrišćanskih vrlina u njemu, po blagodati Tvojoj.“
Naprsni krst zato podseća hrišćanina na Hristovu žrtvu, na poziv da živi po Jevanđelju, da strpljivo nosi svoj životni krst i da se sa poverenjem uzda u pomoć i ljubav Božiju.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
Strah, sumnja i lična pobožnost sudaraju se u pitanju koje mnogi nose oko vrata, a ne izgovaraju naglas - protojerej Vladimir Dolgih objašnjava gde prestaje vera, a počinje zabluda.
Mnogi ga nose svakodnevno, ali retko ko zna šta Crkva zapravo uči o njegovom značenju.
Prekretnica u njegovom životu dogodila se kada je, po Božjem promislu, upoznao jednog starca.
Prema Svetom pismu, čovek nije samo telo, nego je i duša.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Pravoslavno učenje podseća da nijedna nevolja koja nas zadesi nije lišena smisla i da Gospod, čak i kada ćuti, ne napušta čoveka.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Prema Svetom pismu, čovek nije samo telo, nego je i duša.
Pravoslavno učenje podseća da nijedna nevolja koja nas zadesi nije lišena smisla i da Gospod, čak i kada ćuti, ne napušta čoveka.
Od reportaža iz najvećih svetinja do svetih mesta koja mediji retko obilaze, portal obeležava drugi rođendan uz priče o svom razvoju i akciju darivanja čitalaca.
U besedi za subotu 2. sedmice po Duhovima, sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Jevanđelje i poslanicu apostola Jakova otkriva shvatanje u kojem ulje postaje sredstvo blagodati i mesto susreta ljudske nemoći i božanske pomoći.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Pravoslavno učenje podseća da nijedna nevolja koja nas zadesi nije lišena smisla i da Gospod, čak i kada ćuti, ne napušta čoveka.
U besedi za subotu 2. sedmice po Duhovima, sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Jevanđelje i poslanicu apostola Jakova otkriva shvatanje u kojem ulje postaje sredstvo blagodati i mesto susreta ljudske nemoći i božanske pomoći.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
