Strah, sumnja i lična pobožnost sudaraju se u pitanju koje mnogi nose oko vrata, a ne izgovaraju naglas - protojerej Vladimir Dolgih objašnjava gde prestaje vera, a počinje zabluda.
Postoje pitanja koja se u crkvenom životu ne nameću glasno, ali tinjaju dugo i uporno. Jedno od njih tiče se lične pobožnosti i simbola koji se nosi najbliže telu: da li je greh nositi krst na kome nije prikazano Raspeće Hristovo? Za neke vernike to je ozbiljna nedoumica, praćena strahom da bi spoljašnji oblik mogao da znači unutrašnji prestup. Upravo na tu dilemu jasno i smireno odgovara sveštenik Vladimir Dolgih, razgraničavajući crkveno predanje od pogrešnih tumačenja i ličnih strahova.
Foto: Freepik
Da li oblik krsta menja njegovu vrednost?
Otac Vladimir ne ostavlja prostor nejasnoćama:
- Tvrdnja da postoje nekakvi isključivo pravoslavni krstovi je pogrešna i najčešće je praćena potpuno sujevernim, a ponekad čak i jeretičkim obrazloženjima. Istina je da se u većini naših crkvenih prodavnica prodaju naprsni krstići sa izobraženim Raspećem, ali to ni u kom slučaju ne znači da su svi ostali krstovi „nepotpuni“ ili manje vredni. Uostalom, Raspeće se gotovo nikada ne izobražava na kupolnim krstovima, u ornamentima zidnog živopisa hramova, pa čak ni na pojedinim svešteničkim krstovima“, ističe otac Vladimir, a potom podseća:
- Istorija hrišćanstva poznaje mnoštvo oblika krsta - među njima ima i dobro poznatih, ali i vrlo neobičnih. Dovoljno je, na primer, pogledati egipatski krst anh, Konstantinovu monogramu, takozvani "hlebni" ili "gamatski" krst. Takođe, vredi se setiti i krsta Svete Nine, prosvetiteljke Gruzije . krsta u obliku vinove loze, vezanog njenom kosom. Nijedan oblik krsta pravoslavna crkva nije odbacila. Čak i u slučajevima kada je neki od njih imao prvobitno pagansko poreklo, u hrišćanstvu je dobijao novi, preobraženi smisao - zaključuje sveštenik, prenosi portal spzh.eu.
Regionalna informativna služba Ukrajine
Protojerej Vladimir Dolgih
Krst kao znak vere, a ne predmet sumnje
U ovom objašnjenju nema relativizacije vere, ali nema ni straha. Krst, bez obzira na formu, ostaje znak Hristove pobede nad smrću, a ne amajlija čija se "ispravnost" meri estetikom ili detaljima izrade. Pravoslavna tradicija ne poznaje strah od simbola, već poverenje u njihovo osveštano značenje.
Zato pitanje nije kakav je krst, već kako se nosi: da li kao svedočanstvo vere ili kao predmet ispunjen sumnjom. Kada se to razluči, dilema prestaje da bude teret, a krst ponovo postaje ono što oduvek jeste - znak slobode, a ne povod za bojazan.
Predsednik Patrijaršijske komisije Ruske pravoslavne crkve za pitanja porodice, zaštite materinstva i dece ističe da krst nije samo ukras – on je znak pobede Hrista nad smrću, predanja Bogu i put ka duhovnom oslobađanju.
Samo nekoliko skromnih sastojaka dovoljno je za slatkiš koji može da se služi i topao i hladan, a recept se nalazi u knjizi "Ko posti, dušu gosti", posvećenoj jednostavnim i ukusnim jelima za dane posta.
Često se ljudi zaklinju u najbliže i u Boga zbog sitnica, ali pravoslavno učenje poziva na oprez: Hristos je rekao da čovekova reč treba da bude "da" ili "ne", dok Crkva zakletvu prihvata samo u posebnim okolnostima.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se iza prividne slobode često krije put koji vodi ka duhovnom rasulu, gubitku smisla i udaljavanju od života.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Od izdaje za trideset srebrnjaka do tišine Golgote, kroz događaje ispunjene nepravdom, bolom i verom otkriva se smisao žrtve koja i danas oblikuje duhovni život vernika.
U danima tišine i tuge, kada Crkva ćutanjem obeležava smrt Gospoda Hrista, Sveti Teofan Zatvornik otkriva dublje značenje: Krst nije samo simbol bola, već izvor utehe za sve koji su spoznali svoju grešnost i traže pomilovanje.
Kroz sećanje na svoje hodočašće na Golgotu, jedan od najvećih duhovnika 20. veka govorio je o tri ključna krsta koja svako od nas nosi: onaj na kom je razapet Isus, kao i one na kojima su raspeti pokajani i nepokajani razbojnik.
Često se ljudi zaklinju u najbliže i u Boga zbog sitnica, ali pravoslavno učenje poziva na oprez: Hristos je rekao da čovekova reč treba da bude "da" ili "ne", dok Crkva zakletvu prihvata samo u posebnim okolnostima.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se iza prividne slobode često krije put koji vodi ka duhovnom rasulu, gubitku smisla i udaljavanju od života.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila Aleksandrijskog po starom i Svetog sveštenomučenika Jevsevija po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Jovana Fišera i Tomasa Mora, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Umesto odgovora, ljutnje i potrebe da dokažemo ko je u pravu, veliki ruski duhovnik upućuje na molitvu za onoga koji nas je povredio, otkrivajući put kojim se čuva mir srca i umnožava hrišćanska ljubav.
Postupak grčkog sveštenika tokom Thessaloniki Pride-a izazvao je burne reakcije i otvorio pitanje granice između ispovedanja vere i svedočenja bez gubitka jevanđelskog duha.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
