Strah, sumnja i lična pobožnost sudaraju se u pitanju koje mnogi nose oko vrata, a ne izgovaraju naglas - protojerej Vladimir Dolgih objašnjava gde prestaje vera, a počinje zabluda.
Postoje pitanja koja se u crkvenom životu ne nameću glasno, ali tinjaju dugo i uporno. Jedno od njih tiče se lične pobožnosti i simbola koji se nosi najbliže telu: da li je greh nositi krst na kome nije prikazano Raspeće Hristovo? Za neke vernike to je ozbiljna nedoumica, praćena strahom da bi spoljašnji oblik mogao da znači unutrašnji prestup. Upravo na tu dilemu jasno i smireno odgovara sveštenik Vladimir Dolgih, razgraničavajući crkveno predanje od pogrešnih tumačenja i ličnih strahova.
Foto: Freepik
Da li oblik krsta menja njegovu vrednost?
Otac Vladimir ne ostavlja prostor nejasnoćama:
- Tvrdnja da postoje nekakvi isključivo pravoslavni krstovi je pogrešna i najčešće je praćena potpuno sujevernim, a ponekad čak i jeretičkim obrazloženjima. Istina je da se u većini naših crkvenih prodavnica prodaju naprsni krstići sa izobraženim Raspećem, ali to ni u kom slučaju ne znači da su svi ostali krstovi „nepotpuni“ ili manje vredni. Uostalom, Raspeće se gotovo nikada ne izobražava na kupolnim krstovima, u ornamentima zidnog živopisa hramova, pa čak ni na pojedinim svešteničkim krstovima“, ističe otac Vladimir, a potom podseća:
- Istorija hrišćanstva poznaje mnoštvo oblika krsta - među njima ima i dobro poznatih, ali i vrlo neobičnih. Dovoljno je, na primer, pogledati egipatski krst anh, Konstantinovu monogramu, takozvani "hlebni" ili "gamatski" krst. Takođe, vredi se setiti i krsta Svete Nine, prosvetiteljke Gruzije . krsta u obliku vinove loze, vezanog njenom kosom. Nijedan oblik krsta pravoslavna crkva nije odbacila. Čak i u slučajevima kada je neki od njih imao prvobitno pagansko poreklo, u hrišćanstvu je dobijao novi, preobraženi smisao - zaključuje sveštenik, prenosi portal spzh.eu.
Regionalna informativna služba Ukrajine
Protojerej Vladimir Dolgih
Krst kao znak vere, a ne predmet sumnje
U ovom objašnjenju nema relativizacije vere, ali nema ni straha. Krst, bez obzira na formu, ostaje znak Hristove pobede nad smrću, a ne amajlija čija se "ispravnost" meri estetikom ili detaljima izrade. Pravoslavna tradicija ne poznaje strah od simbola, već poverenje u njihovo osveštano značenje.
Zato pitanje nije kakav je krst, već kako se nosi: da li kao svedočanstvo vere ili kao predmet ispunjen sumnjom. Kada se to razluči, dilema prestaje da bude teret, a krst ponovo postaje ono što oduvek jeste - znak slobode, a ne povod za bojazan.
Predsednik Patrijaršijske komisije Ruske pravoslavne crkve za pitanja porodice, zaštite materinstva i dece ističe da krst nije samo ukras – on je znak pobede Hrista nad smrću, predanja Bogu i put ka duhovnom oslobađanju.
Sedmi Festival manastirskih proizvoda održan je 19. i 20. septembra ispred Hrama Svetog Save, gde su posetioci mogli da upoznaju rad monaških zajednica i da na jednom mestu vide njihove brojne proizvode.
Paroh podgorički govorio je o darovima koje čovek prima od Boga, odgovornosti koju oni nose, ali i o strahu koji ne sme da postane stanje iz kojeg čovek više ne vidi sopstvene mogućnosti.
U besedi iz 1964. svetitelj otkriva duboko značenje praznika i objašnjava kakvu vezu imaju Presveta Bogomajka, Hristova pobeda nad smrću, Sveto Pričešće i čovekov put ka spasenju.
Od izdaje za trideset srebrnjaka do tišine Golgote, kroz događaje ispunjene nepravdom, bolom i verom otkriva se smisao žrtve koja i danas oblikuje duhovni život vernika.
U danima tišine i tuge, kada Crkva ćutanjem obeležava smrt Gospoda Hrista, Sveti Teofan Zatvornik otkriva dublje značenje: Krst nije samo simbol bola, već izvor utehe za sve koji su spoznali svoju grešnost i traže pomilovanje.
Sedmi Festival manastirskih proizvoda održan je 19. i 20. septembra ispred Hrama Svetog Save, gde su posetioci mogli da upoznaju rad monaških zajednica i da na jednom mestu vide njihove brojne proizvode.
U besedi za ponedeljak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava nerazdeljivo jedinstvo Oca i Sina i pokazuje koliko je duboka razlika između ljubavi koja sjedinjuje i volje koja traži svoje.
Pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada nas povreda i ljutnja potpuno savladaju, a sopstvena snaga više nije dovoljna da zaustavi ono što se događa u nama.
Sedmi Festival manastirskih proizvoda održan je 19. i 20. septembra ispred Hrama Svetog Save, gde su posetioci mogli da upoznaju rad monaških zajednica i da na jednom mestu vide njihove brojne proizvode.
Pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada nas povreda i ljutnja potpuno savladaju, a sopstvena snaga više nije dovoljna da zaustavi ono što se događa u nama.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Malu Gospojinu, po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Kodrat. Katolička crkva obeležava Svetog apostola Mateja, dok Jevreji danas obeležavaju Jom Kipur, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
