Od izdaje za trideset srebrnjaka do tišine Golgote, kroz događaje ispunjene nepravdom, bolom i verom otkriva se smisao žrtve koja i danas oblikuje duhovni život vernika.
Na Veliki petak sećamo se svetog, spasonosnog i strašnog stradanja Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista, koje je On dobrovoljno podneo radi nas: pljuvanje, batinanje, šamaranje, poruge, ismevanje, crvenu haljinu, trsku, sunđer, sirće, klince, koplje i, posle svega toga, krst i smrt.
Izdaja, suđenje i lažna svedočenja
Sve se to dogodilo u petak. Kada je za trideset srebrenika bio prodat od prijatelja i učenika i predan, najpre su ga odveli Ani, prvosvešteniku, koji ga je poslao Kajafi. Tamo su ga pljuvali, šamarali po obrazu, rugali mu se i ismevali ga, govoreći: „Proreci nam, Hriste, ko te udari?”
Tada su došli i lažni svedoci, koji su ga optuživali i klevetali, govoreći da je rekao: „Razorite ovaj hram i za tri dana ću ga podignuti” i da sebe naziva Sinom Božjim. Tada i prvosveštenik, ne trpeći to, razdera svoje haljine.
A kada svanu, odvedoše ga Pilatu u sudnicu. Oni ne uđoše, govoreći da se ne bi oskvrnili, nego da bi mogli jesti Pashu. Pashom se naziva ceo praznik, ili je tako bilo i tada, kako je trebalo. Hristos je, međutim, dan ranije izvršio zakonsku Pashu, želeći da u petak bude prinesen zajedno sa pashalnim jaganjcima.
Pilat, izašavši, upita ih: „Zašto ga optužujete?” I pošto ne nađe ništa za šta bi ga osudio, posla ga ponovo Kajafi. A ovaj ga opet vrati Pilatu, jer su nastojali da se Hristos pogubi.
Pilat reče: „Uzmite ga vi i raspnite, i po svom zakonu sudite.” A oni rekoše: „Mi ne smemo nikoga ubiti”, podstičući Pilata da ga razapne.
Pilat tada upita Hrista: „Jesi li ti car judejski?” On to ne potvrdi, nego reče da je Njegovo carstvo večno: „Carstvo moje nije od ovoga sveta.”
Presuda pod pritiskom i izbor Varave
Želeći da ga pusti, Pilat najpre reče da na njemu ne nalazi nikakvu krivicu. Bio je običaj da im za praznik pusti po jednog sužnja koga zatraže. Njima je, međutim, Varava bio miliji od Hrista.
Pilat, želeći da im udovolji, pošto je prethodno išibao Isusa, izvede ga sa vojnicima, obučenog u skerletnu haljinu, sa trnovim vencem na glavi i sa trskom u desnici. Vojnici su mu se rugali, govoreći: „Zdravo, care judejski.”
Kada su mu se dovoljno narugali, Pilat opet reče: „Nikakve smrtne krivice ne nalazim na njemu.” A Judeji odgovoriše: „On mora da umre, jer sebe naziva Sinom Božjim.”
Dok su to govorili, Isus je ćutao, a narod je vikao Pilatu: „Raspni ga, raspni!” Hteli su da ga predaju na sramnu smrt, da bi izbrisali svako dobro sećanje na njega u narodu.
Shutterstock
Golgota, ilustracija
Pilat, kao da ih kori, reče: „Zar cara vašega da razapnem?” Oni odgovoriše: „Mi nemamo drugog cara osim ćesara.”
Pošto ništa nisu postigli optužbama, pozvaše se na ćesara, želeći da Pilata navedu da ga osudi, govoreći: „Svaki koji sebe čini carem protivi se ćesaru.”
U to vreme žena Pilatova, uplašena strašnim snom, poruči mu: „Nemoj ništa imati sa tim Pravednikom, jer sam zbog njega mnogo propatila u snu.”
A on, umivši ruke, skide sa sebe krivicu za njegovu krv. A oni vikahu: „Krv njegova na nas i na decu našu! Ako ovoga pustiš, nisi prijatelj ćesaru!”
Uplašen toga, Pilat, iako je dobro znao da je Isus nevin, predade ga na raspeće na krstu, a Varavu pusti.
Put na Golgotu i raspeće
Kada je Juda to video, otišao je, bacio srebrenike starešinama i obesio se o drvo; potom se, naduvši se, rasprsnuo po sredini.
Vojnici su, pošto su Isusa tukli trskom po glavi, natovarili na njega krst. Takođe, Simona iz Kirine nateraše da mu pomogne da nosi krst.
I u treći čas, stigavši na mesto Lobanje, razapeše ga tamo. Sa obe strane razapeše i dvojicu razbojnika, da bi i On bio ubrojan među zločince.
Zbog njegove odeće razdeliše haljine među vojnicima, a za nešivenu haljinu baciše kocku, čineći mu nepravdu na svaki način.
I ne samo to, nego su mu se i na krstu rugali, govoreći: „Ti što razvaljuješ hram i za tri dana ga podižeš, spasi sam sebe.” I opet: „Drugima je pomagao, a sebi ne može pomoći.” I još: „Ako je car Izrailjev, neka siđe sada sa krsta pa ćemo mu verovati.”
I zaista su, i ne znajući, govorili istinu, jer je trebalo da se svako približi Njemu, jer On nije bio samo Car Izrailjev, nego i celoga sveta.
Znaci na nebu i ispovest razbojnika
A zašto se sunce pomračilo usred dana? Da bi svima bilo objavljeno Njegovo stradanje.
Takođe, potres zemlje i raspadanje kamenja dogodili su se da bi se razotkrila tvrdoća Judeja. I mnoga tela vaskrsnuše, kao svedočanstvo opšteg Vaskrsenja i sile Velikog Stradalnika.
Zavesa hramska se rascepi, kao da se sam hram potresao zbog stradanja Onoga koji se u njemu slavi, i time se mnogima otkriše nevidljive stvari.
U treći čas, dakle, bi raspet Hristos, kao što govori sveti Marko: „A od šestog časa do devetog bi tama.”
Tada Longin sotnik, videvši druga čudesna zbivanja, osim pomračenja sunca, povika: „Zaista ovaj beše Sin Božji.”
Od razbojnika, jedan se rugao Isusu, a drugi ga je ukoravao i ispovedao Hrista kao Sina Božjega. Njegovu veru Spas je nagradio, obećavši mu da će s Njim biti u raju.
Smrt, svedočanstvo i polaganje u grob
Narugavši mu se u svemu, Pilat napisa natpis iznad glave Njegove: „Isus Nazarećanin, car judejski.”
Iako su Judeji tražili da ne piše tako, nego kao da je On sam to rekao, Pilat im odgovori: „Što napisah, napisah.”
Zatim, kada Spas reče: „Žedan sam”, dadoše mu isop pomešan sa sirćetom. I On, rekavši: „Svrši se”, priklonivši glavu, predade duh.
Kada su se svi razišli, Mati Njegova stajala je pod krstom, kao i sestra njena Marija Kleopova i Jovan, voljeni učenik.
Nerazumnim Judejima nije bilo dovoljno što gledaju tela na krstu, nego zamoliše Pilata, pošto je bio veliki dan Pashe, da se osuđenima prebiju noge, kako bi smrt što pre nastupila.
I obojici razbojnika prebiše noge, jer su još bili živi. A kada dođoše do Isusa i videše da je već umro, ne prebiše mu noge.
Shutterstock
Raspeće Hristovo, ilustracija
Nego jedan od vojnika, po imenu Longin, podigavši koplje, probode Hrista u rebra s desne strane; i odmah poteče krv i voda. Jedno, voda, kao od čoveka, a drugo krv, kao od Onoga koji je više od čoveka.
Ili: krv radi osvećenja božanskog Pričešća, a voda radi Krštenja. Jer ovaj dvostruki izvor zaista sadrži veliku tajnu za nas.
Nego jedan od vojnika, po imenu Longin, podigavši koplje, probode Hrista u rebra s desne strane; i odmah poteče krv i voda. Jedno, voda, kao od čoveka, a drugo, krv, kao od Onoga koji je više od čoveka. Ili, krv radi osvećenja božanskog Pričešća, a voda radi Krštenja. Jer ovaj dvostruki izvor zaista sadrži veliku tajnu za nas.
To je i Jovan video i posvedočio, i istinito je njegovo svedočanstvo, jer je svemu tome bio prisutan i, videći, zapisao. Čak i kada bi hteo da govori neistinu, ne bi izmišljao ono što ide na sramotu njegovog Učitelja.
Neki govore da je, dok se to događalo, u neki sud bila skupljena prečista Krv iz životvornih i božanskih rebara.
A kada se sve to tako natprirodno završilo, i kada se veče približilo, izađe Josif iz Arimateje, koji je ranije bio tajni učenik, i došavši Pilatu sa smelošću, jer je bio ugledan čovek, zatraži telo Isusovo. A Pilat naredi da mu ga daju. I, skinuvši telo sa krsta, pobožno ga položi.
Zašto je Hristos raspet baš u petak
A kada nastupi noć, dođe i Nikodim, noseći smesu smirne i aloje, i obavivši ga plaštanicom, kako je bio običaj kod Judeja, položiše ga u grob usečen u kamenu, Josifov, u kojem niko do tada nije bio položen, da se ne bi, kada Hristos vaskrsne, Vaskrsenje pripisalo drugome.
A smesa aloje i smirne, koja je bila lepljiva, pomenuta je da bi se pokazalo da niko ne bi mogao lako da razmota platna i ukrade telo.
Sve se to preslavno dogodilo u petak, i bogonosni Oci zapovedili su da se svega toga sećamo sa skrušenim srcem i umilenjem.
Treba znati i ovo: u šesti dan sedmice, dakle u petak, razapet je Gospod, jer je u šesti dan u početku stvoren čovek. I u šesti čas dana bio je razapet na krst, jer je u tom času, kako se kaže, i Adam pružio ruku ka zabranjenom drvetu i pao. Zato je dolikovalo da u isti čas, u kojem je pao, bude i obnovljen.
I to u vrtu, kao što je i Adam bio u raju. Gorki napitak (sirće sa žuči) prinesen Hristu predstavlja kušanje Adama. Šamaranje označava našu slobodu. Pljuvanje i sramotno vođenje – vraćanje našeg dostojanstva. Trnov venac – skidanje prokletstva sa nas. Skerletna haljina – povratak našeg carskog dostojanstva. Klinci – umrtvljenje greha. Krst – drvo u raju. Probodena rebra – Adamovo rebro, od kojeg je stvorena Eva, preko koje je došao pad. Koplje – plameni mač. Voda iz rebra – slika Krštenja. Krv – Pričešća.
Govori se da je glava Adamova bila na mestu gde je raspet Hristos, glava svih; i da je bila osvećena krvlju koja je tu istekla. Zato se to mesto naziva Golgota.
Neki kažu da je Adam tu bio i sahranjen po predanju svetih.
Gde je bio pali Adam, tu je došao Hristos, novi Adam, večni Car, da isceli staroga koji je pao preko drveta.
Natprirodnim i neizmernim Tvojim milosrđem prema nama, Hriste Bože, pomiluj nas. Amin.
Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč.
U času Hristovog stradanja, priroda je ustala kao svedok i ukor, dok je ljudski razum ostao nem - snažne reči Svetog Nikolaja Ogridskog i Žičkog podsećaju na dubinu duhovnog pada i pozivaju na iskreno pokajanje.
Mitropolit mileševski pod svetlošću Belog Anđela govori o Vaskrsu kao sili koja ulazi u tamu ljudskog postojanja, razbija strah od smrti i poziva čoveka da postane učesnik i svedok nove, pobedonosne stvarnosti.
Vaskrsenje Isusa Hrista temelj je hrišćanske vere, a ovaj dan tradicionalno se proslavlja u krugu porodice, uz bogatu trpezu i poštovanje vekovnih običaja.
Od odlaska na groblje, rada i suza do ispovesti i porodičnih odluka – jereji Pravoslavne crkve otkrivaju gde prestaje tradicija, a počinju zablude koje se iz godine u godinu prenose kao pravilo.
Tumačeći trenutak kada je rimski kapetan pred raspećem izgovorio neočekivano priznanje, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otvara sliku događaja koji ni vekovima kasnije ne prestaje da izaziva nedoumice.
Pravoslavni vernici danas slave Vaskrs po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Nedelju Božjeg milosrđa, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U danima tišine i tuge, kada Crkva ćutanjem obeležava smrt Gospoda Hrista, Sveti Teofan Zatvornik otkriva dublje značenje: Krst nije samo simbol bola, već izvor utehe za sve koji su spoznali svoju grešnost i traže pomilovanje.
Pravoslavni vernici danas slave Vaskrs po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Nedelju Božjeg milosrđa, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok vernici u hramove donose jaja i prazničnu hranu na osvećenje, Crkva čuva neobičan ritam ovog dana – između groba i vaskrsenja odvija se tihi događaj sa snažnom porukom hrišćanstva
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku subotu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Džeme Galgani, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Blagodatni oganj se prvi put javio 335. godine na Veliku subotu i posle godinama do dana današnjeg i to samo pravoslavnom patrijarhu, dajući time potvrdu istinitosti i ispravnosti naše pravoslavne vere.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
