Dok su kolone vernog naroda ispred hrama na Vračaru sve duže, među vernicima se javlja pitanje da li će osveštani darovi biti dovoljni za sve koji čekaju poklonjenje.
Beograd je ovog maja postao središte jednog od najvećih sabranja vernika u novije vreme, zbog dolaska Pojasa Presvete Bogorodice, svetinje koja se čuva u manastiru Vatoped na Svetoj gori. Kako je Srpska pravoslavna crkva saopštila, boravak u Hramu Svetog Save jedne od najvećih svetinja hrišćanstva produžen je zbog velikog broja vernika koji u neprekidnim kolonama dolaze na poklonjenje i celivanje svetinje.
Uz samu relikviju, pažnju vernika privlače i male osveštane trakice koje se vernom narodu daruju nakon poklonjenja Pojasu Presvete Bogorodice. One imaju posebno mesto u ovoj priči, jer potiču iz vatopedskog predanja, osveštavaju se iznad Pojasa Presvete Bogorodice, u molitvenom prostoru manastira, i potom se daruju vernicima kao znak blagoslova i uspomena na susret sa svetinjom.
U Beogradu je, prema organizaciji događaja, pripremljen veliki broj tih osveštanih trakica, ukupno trista hiljada, kako bi se odgovorilo na očekivano masovno prisustvo. Ipak, praksa je pokazala da se broj vernika teško može unapred proceniti, jer se redovi pred Hramom Svetog Save neprekidno obnavljaju i produžavaju iz dana u dan.
Zbog toga je boravak Pojasa u Beogradu već produžen, a ispred hrama se i dalje formiraju dugi redovi ljudi koji strpljivo čekaju ulazak. Vernici dolaze iz različitih krajeva zemlje i regiona, a čekanje često traje satima, pa i tokom noći, u tišini i molitvi.
U takvoj atmosferi nameće se pitanje koje se sve češće čuje među vernicima koji čekaju u redovima: da li će osveštanih trakica biti dovoljno za sve koji dođu do svetinje. Iako je broj pripremljenih trakica veliki, njihova raspodela zavisi od dinamike poseta, koja se menja iz dana u dan.
Na pitanje da li se trakica može deliti, sveštenici Hrama Svetog Save objašnjavaju da svaki vernik dobija jednu traku koja se može iseći na najmanje deset delova, kako bi se blagoslov podelio sa članovima porodice i najbližima, posebno sa onima za koje se veruje da im je potrebna pomoć ili duhovna podrška.
Iz Crkve naglašavaju da je suština poklonjenja Pojasu Presvete Bogorodice pre svega duhovni čin – molitva, poklonjenje i lični susret sa svetinjom – dok je trakica blagoslov koji vernici mogu podeliti sa svojim najdražima koji nisu bili u prilici da dođu na poklonjenje.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Kolona duža od kilometar i po proteže se vračarskim ulicama, dok poklonici iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore poručuju da nijedno čekanje nije teško kada među srpski narod stigne ovakva svetinja.
Među vernim narodom koji je primio blagoslov sa Svete Gore otvorilo se pitanje pravilnog ophođenja prema osveštanoj trakici, a sveštenici iznose pojašnjenje u skladu sa crkvenom praksom.
Otac Benedikt govori o njihovom razgovoru iza zatvorenih vrata, pitanjima koja je slavna pevačica postavila o veri i molitvi, kao i rečima koje je uputila svojim saradnicima pre nego što je napustila svetinju.
Najpre je bio rimski vojnik zadužen da čuva hrišćanskog zatvorenika, a upravo taj susret doveo ga je do vere zbog koje će kasnije pred carem odbiti da se odrekne Hrista.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
Prizori iz Hrama Svetog Save pokazuju retku sliku jedinstva pravoslavnog sveta, u kojem se hodočašće i liturgijski život stapaju u isto iskustvo pred jednom od najpoštovanijih svetinja.
Dok hiljade ljudi i dalje čekaju u redovima ispred Hrama Svetog Save, poklonicima se nakon blagoslova Pojasom Presvete Bogorodice uručuju ikonice sa molitvom na poleđini, dok najmlađi dobijaju molitvenike.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
Probajte boraniju po receptu iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Drugu pokajnu molitvu Majci Božjoj i duhovno se nadahnite poukom Svetog Luke Krimskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Fotija i Anikitu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prenos moštiju Svetog apostola Vartolomeja. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ljudevita, dok muslimani obeležavaju Mevlud, a Jevreji nemaju univerzalno priznat praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
