Vernici iz čitavog regiona satima čekaju ispred Hrama Svetog Save kako bi se poklonili svetinji i dobili trakice osveštane iznad kivota
Desetine hiljada ljudi svakoga dana dolaze u Hram Svetog Save, gde vernici u dugim kolonama strpljivo čekaju da se poklone Pojasu Presvete Bogorodice. Redovi se protežu ulicama Vračara i preko Svetosavskog platoa, a među okupljenima su ljudi iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i drugih srpskih krajeva.
Kako je saopštila Srpska pravoslavna crkva, u Beograd je stiglo više od stotinu autobusa sa vernicima, dok je red za poklonjenje svetinji u pojedinim trenucima bio duži od kilometar i po. Mnogi čekaju satima, ali atmosfera ostaje mirna i dostojanstvena. Ljudi u tišini razgovaraju, mole se i polako prilaze kivotu sa svetinjom koja je, posle 650 godina, ponovo među Srbima.
Po izlasku iz hrama vernici sa sobom nose osveštane trakice koje su prinesene iznad Časnog pojasa Presvete Bogorodice. Za mnoge je upravo taj mali komad tkanine znak utehe, nade i blagoslova koji nose svojim kućama.
U pravoslavlju se, međutim, naglašava da trakice nisu amajlije niti predmet koji sam po sebi donosi čudo. Njihov smisao povezan je sa verom, molitvom i načinom života čoveka. O tome je govorio i svetogorski otac Teodohos, monah manastira Vatoped na Svetoj gori.
On objašnjava da čovek ne može očekivati pomoć bez duhovnog života i pripreme. Kako kaže, potrebno je odlaziti u crkvu, postiti, ispovedati se i živeti u veri. Posebno ističe da je za parove koji se mole za potomstvo veoma važno da budu venčani u crkvi.
Monah Teodohos navodi da se osveštane trakice koriste u skladu sa molitvom i potrebama vernika. Žene koje se mole za potomstvo ili strahuju da neće izneti trudnoću vezuju trakicu oko pojasa, dok oni koji boluju od teških bolesti trakicu stavljaju na bolno mesto na telu, uz molitvu Presvetoj Bogorodici.
- Prvo morate da idete u crkvu nedeljom, potom da postite i da se ispovedite. Ono što je za potomstvo najvažnije, a što mnogi zaboravljaju, jeste da ste venčani u crkvi! Na primer, vi i vaš suprug se venčate 2. juna i Presveta Bogorodica će 100 odsto da vam da prinovu. To je moć ove svetinje kada joj pristupite čistog srca i u božjem blagoslovu - rekao je monah Teodohos za Informer.
Govoreći o problemima sa kojima se danas ljudi suočavaju, on je posebno izdvojio stres, za koji smatra da ozbiljno utiče i na telo i na dušu. Prema njegovim rečima, unutrašnji nemir često dodatno opterećuje ljude koji već prolaze kroz teške životne situacije.
Zato naglašava značaj molitve i unutrašnjeg mira, uz poruku da čovek najpre mora da pronađe spokoj u sebi kako bi mogao da se osloni na veru i molitvu.
Časni pojas Presvete Bogorodice biće izložen vernicima u Hramu Svetog Save do 29. maja, a prizori dugih redova ispred hrama pokazuju koliko je dolazak ove svetinje za mnoge vernike postao duboko ličan i važan događaj.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Sabranost i snažan duhovni prizor obeležili su jutarnje okupljanje, uz dolazak vernika iz svih krajeva grada i atmosferu koja je ispunila hram i njegovu portu.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
U Bogosloviju je došao jedan od najpoštovanijih svetogorskih duhovnika, donoseći blagoslov iz manastira Vatopeda i snažne poruke o veri, molitvi i putu Svetog Save.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Hiljade vernika iz Srbije i regiona u tišini i molitvi čekale su ispred Hrama Svetog Save da se poklone velikoj svetinji, dok je patrijarh Porfirije tokom noći obilazio redove, razgovarao sa okupljenima i blagosiljao narod.
Po blagoslovu patrijarha Porfirija, svetinja velikog pravoslavnog iscelitelja doneta je među male pacijente, njihove roditelje i lekare, a mnogi su sa verom celivali mošti tražeći utehu, snagu i nadu u borbi za zdravlje.
U Hramu Svetog Save, Patrijarh Porfirije je poručio vernicima da darovi od Boga nisu ukrasi, već zadaci i poziv da rastemo u ljubavi prema Bogu i bližnjima.
Od vina, meda i prirodnih preparata do ikona i knjiga, posetioci će tokom 19. i 20. septembra moći da upoznaju bogatu ponudu nastalu u manastirskim radionicama i saznaju više o životu i radu monaških zajednica.
Tokom višednevne posete predviđene su svete liturgije, osvećenja hramova i susreti sa vernicima u Melburnu, Kanberi i Sidneju.
Iz crkvenog vrha oštro su reagovali na javne prozivke, deo tvrdnji ocenili kao "potpuno neutemeljene i zlonamerne", a osvrnuli su se i na događaje iz 2020. i aferu "udar".
Svečanost je okupila sveštenstvo i vernike, a posle bogosluženja uručena su visoka crkvena odlikovanja i priznanja zaslužnim parohijanima.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
