Po blagoslovu patrijarha Porfirija, svetinja velikog pravoslavnog iscelitelja doneta je među male pacijente, njihove roditelje i lekare, a mnogi su sa verom celivali mošti tražeći utehu, snagu i nadu u borbi za zdravlje.
U prostoru u kojem se svakodnevno vodi borba za zdravlje najmlađih retko se dogodi trenutak koji na isti način dotakne i lekare, i roditelje, i decu. Upravo takav trenutak zabeležen je u beogradskom Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić", kada su u ovu zdravstvenu ustanovu donete mošti velikog pravoslavnog svetitelja, Svetog Nektarija Eginskog.
Po blagoslovu patrijarha Porfirija, Misionarska delatnost pri Hramu Svetog Save organizuje posete zdravstvenim ustanovama u okviru projekta „Molitva kao lek“. Jedna od takvih poseta dogodila se u nedelju, 8. marta, kada su mošti ovog svetitelja, poznatog kao velikog utešitelja bolesnih, donete u Institut za majku i dete.
Svetinju su u ustanovu doneli otac Dimitrije Kasapis, otac đakon Nikola Rašković i Ivana Jelić. Dočekali su ih duhovnik bolnice otac Lazar Manigoda, zamenik direktora doc. dr Aleksandar Sovtić, kao i brojni lekari, medicinsko osoblje, roditelji i mali pacijenti.
U jednoj od bolničkih prostorija potom je služen akatist Svetom Nektariju Eginskom, a otac Dimitrije je okupljenima uputio kratku besedu o značaju vere i molitve u trenucima kada čovek prolazi kroz teška iskušenja. Nakon molitve, svi koji su želeli mogli su da sa poštovanjem i verom celivaju svete mošti.
Takvi susreti u bolničkom okruženju nose posebnu težinu. U ustanovi u kojoj se leče deca - najmlađi i često najhrabriji među nama, svaka reč ohrabrenja i svaki znak pažnje imaju posebno značenje. Dok lekari i medicinsko osoblje svakodnevno ulažu znanje i napor da pomognu malim pacijentima, molitva i duhovna podrška često postaju izvor dodatne snage i nade za njihove porodice.
Prisustvo moštiju Svetog Nektarija Eginskog tog dana unelo je tihu radost među okupljene. Roditelji su prilazili svetinji sa nadom, deca sa radoznalošću, a medicinsko osoblje sa tihim poštovanjem prema tradiciji koja vekovima prati brigu o bolesnima.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Iz Hrama Svetog Save posebno su istakli zahvalnost domaćinima na toplom i srdačnom prijemu. Kako navode, posvećenost lekara i medicinskih radnika, njihova pažnja i ljudska toplina ostavljaju snažan utisak i svedoče o brizi sa kojom pristupaju svakom detetu.
„Neka molitve Svetog Nektarija donesu utehu, isceljenje i snagu svima koji se leče, ali i onima koji ih sa velikom požrtvovanošću leče i neguju“, poručili su iz Hrama Svetog Save.
U bolničkim hodnicima, gde se svakodnevno susreću strah i nada, taj susret sa svetinjom ostavio je trag koji se ne meri medicinskim izveštajima. Za mnoge prisutne bio je to trenutak podsećanja da, uz znanje i terapiju, čoveku često najviše znači — ohrabrenje koje dolazi iz vere.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Nakon uznemirujućih tvrdnji o stanovima, poslovnim zgradama i promeni izgleda Svetosavskog platoa, SPC se oglasila saopštenjem koje razdvaja urbanističke planove od onoga što predstavlja stvarni interes Crkve.
Svetitelj sa Egine otkriva tajnu sreće skrivenu u srcu koju nijedna spoljašnja sila ne može uzeti.
U Parohijskom domu hrama Svetog Save biće otvorena izložba radova studenata Akademije SPC koji kroz ikone i freske podsećaju na stradanje srpskih svetinja na Kosmetu.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
To nije nagli pad, već postepeno udaljavanje od istine, koje počinje onda kada čovek prestane da prepoznaje sopstvenu unutrašnju težinu.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Spontani pobačaj često ne donosi samo tugu, već i niz teških pitanja, preispitivanja i unutrašnjih borbi.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Dolazak moštiju Svetog Nektarija Eginskog u Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje doneo je poseban mir i sabranost, gde su se medicina i vera susrele u potrazi za utehom, snagom i duhovnim isceljenjem.
U okviru projekta „Molitva kao lek“, u ustanovu u kojoj se leče najdublje rane psihe uneta je duhovna dimenzija koja je izbrisala granice između lekara i pacijenata i otvorila prostor za drugačije razumevanje ozdravljenja.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Patrijarh Porfirije i Vladimir Kokanović razgovarali su o konkretnim oblicima saradnje Crkve i državne uprave, podršci eparhijama u dijaspori i očuvanju crkvenih i kulturnih dobara koja povezuju srpski narod u regionu i svetu.
Posle istupa načelnika Odeljenja bezbednosti u Beranama Željka Babovića, Eparhija tvrdi da je javnost dovedena u zabludu, detaljno objašnjava šta se zaista dogodilo u Manastiru Đurđevi Stupovi i ukazuje na širi problem bezbednosti građana.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
