Po blagoslovu patrijarha Porfirija, svetinja velikog pravoslavnog iscelitelja doneta je među male pacijente, njihove roditelje i lekare, a mnogi su sa verom celivali mošti tražeći utehu, snagu i nadu u borbi za zdravlje.
U prostoru u kojem se svakodnevno vodi borba za zdravlje najmlađih retko se dogodi trenutak koji na isti način dotakne i lekare, i roditelje, i decu. Upravo takav trenutak zabeležen je u beogradskom Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić", kada su u ovu zdravstvenu ustanovu donete mošti velikog pravoslavnog svetitelja, Svetog Nektarija Eginskog.
Po blagoslovu patrijarha Porfirija, Misionarska delatnost pri Hramu Svetog Save organizuje posete zdravstvenim ustanovama u okviru projekta „Molitva kao lek“. Jedna od takvih poseta dogodila se u nedelju, 8. marta, kada su mošti ovog svetitelja, poznatog kao velikog utešitelja bolesnih, donete u Institut za majku i dete.
Svetinju su u ustanovu doneli otac Dimitrije Kasapis, otac đakon Nikola Rašković i Ivana Jelić. Dočekali su ih duhovnik bolnice otac Lazar Manigoda, zamenik direktora doc. dr Aleksandar Sovtić, kao i brojni lekari, medicinsko osoblje, roditelji i mali pacijenti.
U jednoj od bolničkih prostorija potom je služen akatist Svetom Nektariju Eginskom, a otac Dimitrije je okupljenima uputio kratku besedu o značaju vere i molitve u trenucima kada čovek prolazi kroz teška iskušenja. Nakon molitve, svi koji su želeli mogli su da sa poštovanjem i verom celivaju svete mošti.
Takvi susreti u bolničkom okruženju nose posebnu težinu. U ustanovi u kojoj se leče deca - najmlađi i često najhrabriji među nama, svaka reč ohrabrenja i svaki znak pažnje imaju posebno značenje. Dok lekari i medicinsko osoblje svakodnevno ulažu znanje i napor da pomognu malim pacijentima, molitva i duhovna podrška često postaju izvor dodatne snage i nade za njihove porodice.
Prisustvo moštiju Svetog Nektarija Eginskog tog dana unelo je tihu radost među okupljene. Roditelji su prilazili svetinji sa nadom, deca sa radoznalošću, a medicinsko osoblje sa tihim poštovanjem prema tradiciji koja vekovima prati brigu o bolesnima.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Iz Hrama Svetog Save posebno su istakli zahvalnost domaćinima na toplom i srdačnom prijemu. Kako navode, posvećenost lekara i medicinskih radnika, njihova pažnja i ljudska toplina ostavljaju snažan utisak i svedoče o brizi sa kojom pristupaju svakom detetu.
„Neka molitve Svetog Nektarija donesu utehu, isceljenje i snagu svima koji se leče, ali i onima koji ih sa velikom požrtvovanošću leče i neguju“, poručili su iz Hrama Svetog Save.
U bolničkim hodnicima, gde se svakodnevno susreću strah i nada, taj susret sa svetinjom ostavio je trag koji se ne meri medicinskim izveštajima. Za mnoge prisutne bio je to trenutak podsećanja da, uz znanje i terapiju, čoveku često najviše znači — ohrabrenje koje dolazi iz vere.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Nakon uznemirujućih tvrdnji o stanovima, poslovnim zgradama i promeni izgleda Svetosavskog platoa, SPC se oglasila saopštenjem koje razdvaja urbanističke planove od onoga što predstavlja stvarni interes Crkve.
Svetitelj sa Egine otkriva tajnu sreće skrivenu u srcu koju nijedna spoljašnja sila ne može uzeti.
U Parohijskom domu hrama Svetog Save biće otvorena izložba radova studenata Akademije SPC koji kroz ikone i freske podsećaju na stradanje srpskih svetinja na Kosmetu.
Sveti mučenik Evpsihije bio je blagorodnog porekla i vaspitan kao hrišćanin.
Dok se rešenja traže u brzom olakšanju i spoljnim sredstvima, pouka jednog od najvećih srpskih duhovnika 20. veka ukazuje na dublji uzrok unutrašnje praznine i put ka njenom prevazilaženju.
U crkvi Sabora srpskih svetitelja oštećene ikone na časnom prestolu na Pobusani ponedeljak, policija obavila uviđaj dok se čeka odgovor ko stoji iza ovog bogohilnog čina.
Majčinska ljubav je bezuslovna i neograničena.
U kratkim poukama blaženopočivšeg patrijarha srpskog sabrana je cela jevanđelska mera života, koja jasno razdvaja istinsko svedočenje od praznog izgovaranja i podseća šta će na kraju zaista biti važno.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Dolazak moštiju Svetog Nektarija Eginskog u Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje doneo je poseban mir i sabranost, gde su se medicina i vera susrele u potrazi za utehom, snagom i duhovnim isceljenjem.
U okviru projekta „Molitva kao lek“, u ustanovu u kojoj se leče najdublje rane psihe uneta je duhovna dimenzija koja je izbrisala granice između lekara i pacijenata i otvorila prostor za drugačije razumevanje ozdravljenja.
U crkvi Sabora srpskih svetitelja oštećene ikone na časnom prestolu na Pobusani ponedeljak, policija obavila uviđaj dok se čeka odgovor ko stoji iza ovog bogohilnog čina.
Episkop je poručio da se istina ne nalazi u spoljašnjim učenjima, već u živom odnosu sa Bogom.
Oproštaj od poštovanog monaha biće upriličen 21. aprila u Petrovaradinu, gde će biti služene zaupokojena Liturgija i opelo, dok će njegovo telo biti položeno u manastiru Grgeteg, uz prisustvo vernika, sveštenstva i monaštva.
Zajednička liturgija služena je na dva jezika, a posle bogosluženja u porti je usledio jedinstven kulturno-umetnički program.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Episkop je poručio da se istina ne nalazi u spoljašnjim učenjima, već u živom odnosu sa Bogom.
Od prvog znaka krsta na ulazu do pričešća i izlaska iz hrama, svaki pokret ima svoje značenje – zašto su tišina, pažnja i unutrašnja sabranost ključni i šta vernici najčešće rade pogrešno, a da toga nisu ni svesni.
Jednostavan recept od nekoliko sastojaka donosi osećaj lakoće i vraća ravnotežu posle obilnih obroka, baš onako kako su to radile nekadašnje domaćice.
