U okviru projekta „Molitva kao lek“, u ustanovu u kojoj se leče najdublje rane psihe uneta je duhovna dimenzija koja je izbrisala granice između lekara i pacijenata i otvorila prostor za drugačije razumevanje ozdravljenja.
U zgradi u kojoj se svakodnevno vode nevidljive bitke za ravnotežu čovekove duše, ovoga puta nije odjekivala samo tišina bolničkih hodnika. U Institut za mentalno zdravlje u Beogradu stigla je svetinja – i sa njom osećaj da lečenje ne mora uvek imati samo medicinski oblik.
Kada tišina bolničkih hodnika postane molitva
U okviru projekta „Molitva kao lek“, koji deluje pri Hramu Svetog Save na Vračaru, blagosloveno prisustvo Svetog Nektarija darovano je i ovoj ustanovi. Njegove svete mošti u Institut za mentalno zdravlje uneli su protojerej-stavrofor Dimitrije Kasapis, đakon Nikola Rašković i Ivana Jelić, donoseći sa sobom snažno svedočanstvo vere koja ne ostaje izvan bolničkih zidova.
Foto: SPC
Doček je bio dostojanstven i iskren. Prof. dr Čedo Miljević, zamenik direktora Instituta, zajedno sa lekarima, medicinskim osobljem i gotovo svim pacijentima, dočekao je svetinju. U prostoru naviknutom na dijagnoze i terapije našlo se mesta i za molitvu.
Posle reči dobrodošlice, uznete su molitve Svetom Nektariju – svetitelju kome se vernici posebno obraćaju za isceljenje duševnih i telesnih tegoba. Protojerej-stavrofor Dimitrije Kasapis podsetio je u svojoj besedi da molitva nije bekstvo od stvarnosti, već put ka njenom dubljem razumevanju, dotičući ono što u čoveku često ostaje izvan domašaja reči i terapije.
Trenutak kada su svi stajali u istoj potrebi
U dugim redovima, bez žurbe, sa tihom nadom, prisutni su prilazili da celivaju svete mošti. Nije bilo razlike između lekara i pacijenata – svi su stajali u istoj potrebi: da budu utešeni, ohrabreni i osnaženi.
Posebnu težinu ovom događaju dalo je i prisustvo predsednika Upravnog odbora Instituta, akademika prof. dr Dušice Lečić Toševski, kao i prof. dr Olivere Vuković, dr Jelene Popović iz Kliničkog centra Srbije i drugih uglednih stručnjaka. Njihovo prisustvo nije bilo formalnost, već znak da dijalog između nauke i vere više nije izuzetak, već potreba.
Prof. dr Miljević istakao je da ovaj susret ima posebno mesto u savremenoj srpskoj psihijatriji. Kako je naglasio, reč je o trenutku u kome se medicina ne odriče svoje naučne utemeljenosti, već je dopunjuje razumevanjem duhovne dimenzije čoveka. Podsetio je i na primer grčke prakse, gde je Sveti Porfirije Kavsokalivit bio prisutan u bolničkom okruženju kao duhovni oslonac, naglašavajući da se i kod nas sve jasnije prepoznaje da duhovnost nije dodatak, već sastavni deo ličnosti.
Ovaj događaj nije promenio terapijske protokole niti je zamenio medicinu. Ali je otvorio prostor u kome čovek nije posmatran samo kroz simptome, već kao celina – biće koje traži smisao, utehu i nadu, podjednako kao i ozdravljenje.
Mnogi supružnici svedoče da su, posle hodočašća u keliju ovog sveca na Egini i iskrenih molitava, dobili decu, a vernici veruju da ovaj svetitelj pomaže i u teškim životnim borbama, iskušenjima i molitvama za zaštitu porodice i naroda.
Po blagoslovu patrijarha Porfirija, svetinja velikog pravoslavnog iscelitelja doneta je među male pacijente, njihove roditelje i lekare, a mnogi su sa verom celivali mošti tražeći utehu, snagu i nadu u borbi za zdravlje.
U okviru projekta „Molitva kao lek“, u ustanovu u kojoj se leče najdublje rane psihe uneta je duhovna dimenzija koja je izbrisala granice između lekara i pacijenata i otvorila prostor za drugačije razumevanje ozdravljenja.
U besedi za sredu 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da svi narodi moraju stati pred Hrista, a ono što danas odlučimo o veri oblikuje večnu sudbinu svakog od nas.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Novog Bogoslova po starom i Blagovesti po novom kalendaru. Katolici slave Navještenje (Blagovesti), dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Miris tamjana i tiha molitva ispunili su Saborni hram u Prijepolju dok su sabrani pominjali decu, žene i vojnike čija imena i dalje žive u srcima zajednice.
U crkvi Svete Petke, pred mnoštvom vernika, mitropolit šumadijski govorio o veri kao ličnom susretu sa Bogom i upozorio da bez istine nema ni mira ni izlaza iz očaja.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Godine 1009. morao se povući s ovog položaja u Hrizopolj blizu Carigrada zbog previše strogog upravljanja manastirom i zbog sukoba s carigradskim patrijarhom oko metoda duhovnosti.
Vest o prodaji proizvoda sa hrišćanskim simbolima izazvala je šok među vernicima, otvarajući pitanje granica poštovanja svetinje i zloupotrebe vere u ime „slobode izražavanja“.
Miris tamjana i tiha molitva ispunili su Saborni hram u Prijepolju dok su sabrani pominjali decu, žene i vojnike čija imena i dalje žive u srcima zajednice.
