U okviru projekta „Molitva kao lek“, u ustanovu u kojoj se leče najdublje rane psihe uneta je duhovna dimenzija koja je izbrisala granice između lekara i pacijenata i otvorila prostor za drugačije razumevanje ozdravljenja.
U zgradi u kojoj se svakodnevno vode nevidljive bitke za ravnotežu čovekove duše, ovoga puta nije odjekivala samo tišina bolničkih hodnika. U Institut za mentalno zdravlje u Beogradu stigla je svetinja – i sa njom osećaj da lečenje ne mora uvek imati samo medicinski oblik.
Kada tišina bolničkih hodnika postane molitva
U okviru projekta „Molitva kao lek“, koji deluje pri Hramu Svetog Save na Vračaru, blagosloveno prisustvo Svetog Nektarija darovano je i ovoj ustanovi. Njegove svete mošti u Institut za mentalno zdravlje uneli su protojerej-stavrofor Dimitrije Kasapis, đakon Nikola Rašković i Ivana Jelić, donoseći sa sobom snažno svedočanstvo vere koja ne ostaje izvan bolničkih zidova.
Foto: SPC
Doček je bio dostojanstven i iskren. Prof. dr Čedo Miljević, zamenik direktora Instituta, zajedno sa lekarima, medicinskim osobljem i gotovo svim pacijentima, dočekao je svetinju. U prostoru naviknutom na dijagnoze i terapije našlo se mesta i za molitvu.
Posle reči dobrodošlice, uznete su molitve Svetom Nektariju – svetitelju kome se vernici posebno obraćaju za isceljenje duševnih i telesnih tegoba. Protojerej-stavrofor Dimitrije Kasapis podsetio je u svojoj besedi da molitva nije bekstvo od stvarnosti, već put ka njenom dubljem razumevanju, dotičući ono što u čoveku često ostaje izvan domašaja reči i terapije.
Trenutak kada su svi stajali u istoj potrebi
U dugim redovima, bez žurbe, sa tihom nadom, prisutni su prilazili da celivaju svete mošti. Nije bilo razlike između lekara i pacijenata – svi su stajali u istoj potrebi: da budu utešeni, ohrabreni i osnaženi.
Posebnu težinu ovom događaju dalo je i prisustvo predsednika Upravnog odbora Instituta, akademika prof. dr Dušice Lečić Toševski, kao i prof. dr Olivere Vuković, dr Jelene Popović iz Kliničkog centra Srbije i drugih uglednih stručnjaka. Njihovo prisustvo nije bilo formalnost, već znak da dijalog između nauke i vere više nije izuzetak, već potreba.
Prof. dr Miljević istakao je da ovaj susret ima posebno mesto u savremenoj srpskoj psihijatriji. Kako je naglasio, reč je o trenutku u kome se medicina ne odriče svoje naučne utemeljenosti, već je dopunjuje razumevanjem duhovne dimenzije čoveka. Podsetio je i na primer grčke prakse, gde je Sveti Porfirije Kavsokalivit bio prisutan u bolničkom okruženju kao duhovni oslonac, naglašavajući da se i kod nas sve jasnije prepoznaje da duhovnost nije dodatak, već sastavni deo ličnosti.
Ovaj događaj nije promenio terapijske protokole niti je zamenio medicinu. Ali je otvorio prostor u kome čovek nije posmatran samo kroz simptome, već kao celina – biće koje traži smisao, utehu i nadu, podjednako kao i ozdravljenje.
Mnogi supružnici svedoče da su, posle hodočašća u keliju ovog sveca na Egini i iskrenih molitava, dobili decu, a vernici veruju da ovaj svetitelj pomaže i u teškim životnim borbama, iskušenjima i molitvama za zaštitu porodice i naroda.
Po blagoslovu patrijarha Porfirija, svetinja velikog pravoslavnog iscelitelja doneta je među male pacijente, njihove roditelje i lekare, a mnogi su sa verom celivali mošti tražeći utehu, snagu i nadu u borbi za zdravlje.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Dolazak moštiju Svetog Nektarija Eginskog u Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje doneo je poseban mir i sabranost, gde su se medicina i vera susrele u potrazi za utehom, snagom i duhovnim isceljenjem.
Uz podršku Eparhije timočke i domaćina iz Grčke, porodice su devet dana uživale na obalama Egejskog mora, obilazile svetinje Olimpijske regije i iz Soluna ponele uspomene koje će dugo pamtiti.
Nakon pomena postradalima na Kosovu polju i vojnicima sa Sočanskog fronta, episkop je govorio o smislu sećanja na junake, ljubavi prema bližnjima i značaju očuvanja svetinja za buduće naraštaje.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 4. sedmice po Duhovima donosi snažno upozorenje da čoveka ne određuje ono što ima, već način na koji gleda i postupa prema onima kojima je život dao manje.
Od mladog velikaša na dvoru cara Dušana do kosovskog mučenika i svetitelja, život kneza Lazara ostao je svedočanstvo o borbi za jedinstvo države, obnovi Crkve i zavetu koji vekovima živi u srpskom predanju.
Probajte oslić u majonezu po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu za zaštitu od đavola i pouku Svetog vladike Nikolaja Velimirovića.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
