U besedi vladike Nikolaja Velimirovića za subotu 4. sedmice po Vaskrsu, Hristos se ne prikazuje kao ideja među drugim idejama, već kao jedina mera istine u kojoj se sve razlike između dobra i zla razrešavaju bez ostatka. Njegovo tumačenje apostolskih reči vodi ka slici u kojoj nema podeljenosti ni kolebanja, jer je u Hristu sve „da“ – jasno, nepodeljeno i potpuno. Time se ne gradi samo teološki stav, već i poziv čoveku da preispita sopstveni unutrašnji odnos prema istini, dobru i životu. Ova beseda upravo iz tog središta izvodi misao o Hristu kao potvrdi svega što je dobro, ukazujući na jednostavnu, ali zahtevnu istinu bez prostora za ravnodušnost.
Beseda o Hristu kao potvrdi svega dobra
"Jer sin Božji Isus Hristos kojega mi vama propovijedasmo ja i Silvan i Timotije, ne bi da i ne, nego u njemu bi da." (II Kor. 1, 19)
Hristos nije svetlost i tama nego samo svetlost. Hristos nije istina i laž nego samo istina. Niti je Hristos život i smrt – On je samo život. Niti je On moć i nemoć – On je samo moć. Niti je On ljubav i mržnja – On je samo ljubav. On je da za svako dobro i u Njemu nema kolebanja između da i ne.
Njegova je nauka sva čista, sva istinita, sva svetla, sva čovekoljubiva. Njegov put je tačno prosečen, i On ne dopušta naginjanja ni na levo ni na desno. Ni senka od greha ne može se zaustaviti na nauci Njegovoj niti naći mesta na putu Njegovom.
Njegova ličnost je ovaploćenje dobra; i sve što je dobra u Njemu je, a sve što je greha, laži, zlobe i nepravde van Njega je. Takvu nauku, takav put i takvu ličnost propovedali su apostoli Božji – nauku koja označava potvrdu dobra i otkriće bezmernog majdana dobra; put koji vodi ka ostvarenju i večnoj nasladi toga dobra; ličnost, koja u Sebi sadrži sve dobro i svu potvrdu dobra.
Držimo se, braćo, i mi te jedinstvene Ličnosti, tog jedinstvenog puta i te jedinstvene nauke.
Svesilni Gospode, pomozi nam silom Duha Tvoga Svetoga, da bi i naš maleni život na zemlji bio potvrda dobra a ne odricanje dobra. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
U besedi za četvrtak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na razliku između onoga što prolazi i onoga što ostaje, otvarajući pitanje koje čovek retko postavlja sebi dok ne ostane bez svega.
U besedi za sredu 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Žički i Ohridski objašnjava kako se čovekov unutrašnji pogled može neprimetno zamutiti i zašto to utiče na njegovu sposobnost da prepozna istinu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
