Docent Moskovske duhovne akademije objasnio je zbog čega pravoslavlje ne posmatra rad kao apsolutnu vrednost i zašto čovekov trud može biti i blagoslov i razlog za osudu.
Iako nas pravoslavlje uči da je lenjost greh, što podrazumeva da je rad Bogu ugodan, ne mora uvek da bude tako. Rad može biti osuđen ako je usmeren na zadovoljavanje sebičnih potreba i podsticanje mržnje, izjavio je za RIA Novosti docent Moskovske duhovne akademije i klirik hrama Vaskrsenja Hristovog u Moskvi, sveštenik Antonije Borisov.
On je podsetio da je u komunističkom i socijalističkom periodu rad bio gotovo uzdignut na nivo svojevrsnog religioznog poštovanja, ali da je sa nestankom te ideologije iščezao i takav odnos prema radu. Prema njegovim rečima, mnogi ljudi u postkomunističkim zemljama nisu izgradili novo shvatanje rada, pa posao često doživljavaju samo kao obavezu koje bi se rado odrekli kada ne bi zavisili od plate.
Sveštenik je objasnio da se, prema pravoslavnom učenju, nakon pada Adama i Eve u greh i njihovog izgona iz raja promenila i sama priroda rada, koji je postao povezan sa trudom i mukom: muškarac je počeo da hleb zarađuje teškim radom, a žena da rađa decu u bolovima.
Istovremeno, kako je istakao otac Antonije, pravoslavlje rad posmatra i kao mogućnost da čovek razvije svoje stvaralačke darove, jer je čoveku po prirodi dato da bude satvorac i saradnik Boga. Međutim, posle grehopada ta stvaralačka dimenzija čoveka oslabila je, pa je rad u velikoj meri postao sredstvo za obezbeđivanje osnovnih životnih potreba. On je dodao da je upravo takav rad osvećen i primerom Isusa Hrista, koji je poznavao stolarski zanat i fizički posao nije smatrao nečim nedostojnim ili grešnim.
Prema rečima sveštenika, rad sam po sebi nije apsolutna vrednost. On može čoveku donositi radost, doprinositi razvoju ličnosti i unutrašnjem skladu, ali može biti i predmet osude ukoliko služi sebičnim ciljevima ili dovodi do širenja mržnje.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
U pouci grčke svetiteljke novog vremena krije se jednostavan, ali zahtevan odgovor na to kako se ostaje miran u svetu koji stalno izaziva reakciju.
Jedna duhovna poruka blaženopočivšeg grčkog mitropolita objašnjava kako se unutrašnji mir ne stiče pobedom u sukobu, već promenom pogleda na one koji nas povređuju.
Docent Moskovske duhovne akademije objasnio je zbog čega pravoslavlje ne posmatra rad kao apsolutnu vrednost i zašto čovekov trud može biti i blagoslov i razlog za osudu.
Svetitelj je bio žrtva zeta cara Konstantina.
U Patrijaršiji SPC potpisan je Memorandum o osnivanju Univerziteta koji će spojiti teološke studije sa medicinom, pravom, umetnošću i tehničkim naukama, dok je patrijarh srpski poručio da obrazovanje mora da oblikuje i čoveka, a ne samo stručnjaka.
Vladika Atanasije otkriva zbog čega se, kada dođe do ovakvog susreta praznika, ceo bogoslužbeni poredak prilagođava Vaskrsu.
Svaka duša koja se udaljila od istine jeste rana na telu Crkve.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Svaka duša koja se udaljila od istine jeste rana na telu Crkve.
Crkva uči da briga ne rešava ništa, već razara mir u čoveku, dok molitva i predanje Bogu donose smirenje.
U besedi o apostolskom trudoljublju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o lenjosti kao o mestu na kome se gase volja, red i duhovna snaga, dok apostolski trud opisuje kao zaštitu od poroka i unutrašnjeg rasula.
U trenucima kada se čoveku čini da je nada izgubljena, pouka jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka donosi neočekivan odgovor - priču o povratku, milosti i unutrašnjem preokretu.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Od nekoliko osnovnih sastojaka nastaje toplo i zasitno jelo koje je nekada bilo svakodnevica u srpskim kućama.
U besedi o apostolskom trudoljublju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o lenjosti kao o mestu na kome se gase volja, red i duhovna snaga, dok apostolski trud opisuje kao zaštitu od poroka i unutrašnjeg rasula.
U trenucima kada se čoveku čini da je nada izgubljena, pouka jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka donosi neočekivan odgovor - priču o povratku, milosti i unutrašnjem preokretu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
