Rad u žurbi i nervozi ostavlja trag na duši, a zanemarivanje nedeljnog odmora i molitve može doneti nesreću. Sveti Pajsije je u svom učenju ostavio pouke – kako pronaći mir i blagodat u svakodnevnom životu.
U zavisnosti od duhovnog stanja u kojem se čovek nalazi dok obavlja neki posao, takav će biti i ishod njegovog truda. Ako je čovek razdražen, gnevan i izgovara ružne reči, ono što radi neće biti blagosloveno. Nasuprot tome, ako u radu izgovara molitvu ili poje duhovne pesme, takav trud će biti osvećen.
- Jedno je demonsko, a drugo je božansko. Zato je važno uključiti molitvu u svoj rad, kako bi se osvetio i čovek i njegov trud - učio nas je starac Pajsije, koji je iza sebe ostavio nepregledno more vrednih duhovnih pouka.
Sveti Pajsije Svetogorac učio je vernike koliko je važno sve što činimo raditi u miru, bez žurbe i nervoze, i kako je od presudne važnosti da nedeljom i praznicima zastanemo, predahnemo i posvetimo se Bogu i molitvi. U svojim poukama naglašavao je da trud blagosloven Bogom mora biti ispunjen spokojem i molitvom.
- Ako se posao obavlja na brzinu, čovek postaje nervozan, a takav trud nije osvećen. Cilj nam ne treba biti u tome da proizvedemo što više, već da radimo sa mirom i molitvom", govorio je Sveti Pajsije. Posao koji se obavlja u žurbi i napetosti prenosi istu tu napetost na druge, dok rad ispunjen molitvom donosi blagoslov i onima koji ga koriste. Zato su mnogi vernici kroz vekove uzimali manastirske rukotvorine kao blagoslov – jer su nastale u tišini molitve i smirenju.
Sveti Pajsije podsećao je da je savremeni način života prepun nervoze i bespotrebne trke, zbog čega se ljudi udaljavaju od Boga i svoje duše.
- Ljudi su ukinuli nedeljni odmor i praznike, udaljili su se od Boga i Crkve, i na kraju sve što zarade potroše na lekare i bolnice - govorio je on i upozoravao:
- Ko se ne odmori u danima posvećenim Bogu, taj odmara u bolesti.
- Savetujem vernike da prestanu da rade nedeljom i na praznike, kako ih u životu ne bi zadesile nesreće. Svi mogu da organizuju svoj posao tako da ne rade u danima posvećenim Gospodu. Svi problemi proizilaze iz duhovne neosetljivosti – kada bi ljudi više slušali srce i duhovne zakone, lako bi pronašli rešenja,“ govorio je Sveti Pajsije.
Starac Pajsije Svetogorac učio nas je i tome da rad koji se obavlja s ljubavlju i smirenjem ne umara, već uzdiže čoveka:
- Zamor od duhovnog rada ne umara, već okrepljuje, jer uzdiže čoveka i približava ga Ljubećem Ocu, ispunjavajući dušu radošću." Isticao je i da lenjost umrtvljuje duh i telo: "Ako čovek samo jede, pije, spava i ne radi ništa, njegovo telo i nervi se opuštaju do te mere da na kraju više ne može da učini ništa – postaje nesposoban i za najmanji napor. Ali, ako radi i kreće se, jača i telesno i duhovno.
Reči starca Pajsija podsećaju nas da se u svakodnevnom životu ne udaljavamo od mira i molitve, da svaki posao radimo s blagoslovom i da nikada ne zanemarimo praznike i dane Gospodnje. Jer, kako nas uče svetitelji, duša se ne hrani samo hlebom, već i mirom koji dolazi od Boga.
U trenucima kada nas reči povrede, učenja svetih otaca pružaju utehu i savete o tome kako zadržati duhovni mir. Otkrijte zašto uvrede, poput eha u pustinji, uvek pronalaze put nazad do onih koji ih izgovore.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka, Sveti Pajsije je u svom duhovnom nasleđu ostavio brojne pouke, među kojima je i ona kako, uz stalnu budnost, molitvu i strpljenje, svaki hrišćanin može pronaći put do ljubavi i unutrašnjeg mira.
Veliki grčki pravoslavni duhovnik podsećao nas je da pravo blago nije materijalno, već ono koje skupljamo u duši kroz molitvu, ljubav i milostinju
U svojoj knjizi za 33. nedelju po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik razmatra duboko značenje smirenja u molitvi, podsećajući nas na važnost prihvatanja vlastite nedostojnosti pred Bogom i upozoravajući na opasnosti farisejskog duha.
U Sveti i Veliki utorak molitveno se sećamo na Gospodnji odgovor farisejima i sadukejima, o drugom dolasku Hristovom, kao i Evanđelske perikope o deset mudrih i deset nerazumnih devojaka.
U ovim Jevanđeljima po Mateju se govori o velikim mudrostima Hristovim.
U svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini" svetac je ostavio duboko promišljanje o događajima Velikog utorka, koji i danas odzvanjaju snagom istine i pozivaju na obraćenje — ne rečima, već životom.
Bio je veoma smeran i poslušan i "u ovim dobrim delima prevazišao je ne samo svoju braću, već i sve ljude".
U Saborni hram Svetog Vasilija Ostroškog u Prijepolju slilo se more dečjih glasova i osmeha, dok je vladika mileševski govorio o Hristovoj vojsci dobrote i ljubavi, bez koje svet ne bi opstao.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Kroz mudrost Svetog Pajsija saznajemo kako naše ponašanje i unutrašnje stanje oblikuju našu sudbinu – kako na ovom svetu, tako i u večnosti.
Blaženopočivši arhimandrit Kosma posvetio je svoj život obnovi manastira Stomio i očuvanju nasleđa Svetog Pajsija, ostavivši neizbrisiv trag u srcima vernika širom sveta.
Igra maski i zabava za mnoge su bezopasni užici, ali za hrišćane predstavljaju duhovne zamke. Svetogorski monasi ističu da takve manifestacije vode ka gubitku moralnog i duhovnog smirenja.
Razmišljanja Svetog Pajsija Atonskog o duhovnoj budnosti i smirenju vode nas ka dubljem razumevanju Hristovog Rođenja i poruke pastira koji su prvi ugledali Božansko svetlo.
U ovim Jevanđeljima po Mateju se govori o velikim mudrostima Hristovim.
U svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini" svetac je ostavio duboko promišljanje o događajima Velikog utorka, koji i danas odzvanjaju snagom istine i pozivaju na obraćenje — ne rečima, već životom.
U napadu su poginule 134 osobe, a ranjeno oko 500, od kojih su mnogi kasnije podlegli od zadobijenih rana.
I ove godine pred Vaskrs društvene mreže i mediji preplavljeni su oprečnim savetima, a mnogi vernici prave istu grešku — vaskršnja jaja farbaju baš na dan kada to nije primereno. Protinica Višnja Kostić objašnjava šta nalažu tradicija i crkveni poredak.
Nepoznati muškarac provalio je u crkvenu prodavnicu u Starom Mirijevu i odneo novac namenjen pomoći za decu sa Kosova i Metohije. Kamere su zabeležile njegov ulazak, a materijalna šteta je velika.
Jerej Srpske pravoslavne crkve Marko Jeftić za portal Religija.rs ističe da je važno da znamo gde je mesto svetim simbolima.
Monah Arsenije otkriva svoje stavove o bračnom životu i daje smernice kako da pronađete partnera po svojoj meri, s kojim možete zajedno i da ostarite.
Poreklo patrijarha Pavla do danas nije bilo predmet većeg interesovanja, pa je otuda ostalo i neistraženo da li je patrijarh poneo prezime Stojčević po ocu ili po devojačkom prezimenu svoje majke.
Više od pet stotina Srba sabralo se u Visokim Dečanima na prazničnoj liturgiji koju je služio mitropolit Teodosije. Dolazak vernog naroda doneo je duhovnu snagu i ohrabrenje onima koji istrajavaju na svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji.
Monah Arsenije otkriva svoje stavove o bračnom životu i daje smernice kako da pronađete partnera po svojoj meri, s kojim možete zajedno i da ostarite.
Zapečeno savršenstvo od kukuruznog brašna i povrća koje hrani i telo i dušu – jednostavan recept bez jaja i mleka, idealan za dane posta na vodi.
