Sveti Teofan Zatvornik nas u svojoj knjizi za 33. nedelju po Pedesetnici podseća na esencijalnu istinu – molitva nije pravda koju sebi prisvajamo, već izraz naše smirenosti i zavisnosti od Božijeg milosrđa. U njegovim rečima o farisejskom samoopravdanju i prekomernom oslanjanju na vlastite 'zasluge', krije se poziv na duboku introspekciju, na molitvu koja ne broji, već se prepušta Božijoj volji i ljubavi.
“Juče nas je Jevanđelje učilo upornoj molitvi, a sada nas uči smirenju ili osećanju lišenosti prava na uslišanje. Ne prisvajaj sebi pravo da moraš biti uslišen, nego pristupaj molitvi kao onaj koji nije dostojan nikakve pažnje, i koji sebi daje smelost da otvori usta i da uznese molitvu ka Bogu jedino zbog beskrajnog snishođenja Gospodnjeg prema nama bednima. Neka ti ne dolazi na misao: "Ja sam to i to uradio.
Prema tome, daj mi to i to". Bilo šta da uradiš, sebe smatraj dužnikom, jer si bio dužan da učiniš [dobro]. Da nisi učinio, podvrgao bi se kazni, a pošto si učinio, nema za šta da očekuješ nagradu, budući da nisi učinio ništa naročito. Farisej je, međutim, prebrojao svoja prava na uslišanje, da bi iz crkve izašao prazan. Rđavo kod njega nije bilo to što je radio kao što je rekao: tako je on i trebalo da radi.
Rđavo je što je on to iznosio kao nešto osobito. Na tako nešto, međutim, nije trebalo ni pomisliti. Izbavi nas, Gospode, od ovog farisejskog greha! Iako rečima retko ko govori kao on, u srdačnom osećanju retko ko mu nije sličan. Jer, zbog čega se ljudi rđavo mole? Zbog toga što sebe smatraju ispravnim pred Bogom.”
Sveti Teofan Zatvornik u svom zapisu za 33. utorak po Pedesetnici otkriva suštinu duhovnog preobražaja – bez osvećenja Boga u srcu, sve vrline ostaju mrtve. Njegove reči su opomena svima koji misle da je dovoljno tek nekoliko vrlina, bez istinske povezanosti s Bogom.
U svojoj knjizi za 33. sredu po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik podseća na osnovnu istinu: ljubav prema Bogu i bližnjemu kao temelj duhovnog života, dok su dobra dela bez ove ljubavi samo puki oblici bez duše.
U svojoj knjizi za 33. petak po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik piše o tome kako samo kontinuirani trud na usavršavanju vrlina vodi ka stvarnom poznanju Gospoda, upozoravajući da vera bez dela ostaje slepa.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za 33. subotu po Pedesetnici nudi duboko učenje o upornosti u molitvi, podsećajući nas da istinska vera nije samo trenutni zahtev, već svakodnevni poziv na postojanost i duhovnu borbu.
