Kritike na račun mitropolita žičkog sve su oštrije – u novom saopštenju se navodi da njegova samovoljna odluka ugrožava duhovnu misiju manastira, uz podsećanje na slične postupke vladike u prošlosti.
Novi razvoj situacije u Manastiru Studenica dodatno je produbio nesuglasice između bratstva manastira i mitropolita žičkog Justina. Nakon prethodne razmene saopštenja, bratstvo Manastira Studenica objavilo je novo obraćanje javnosti u kojem detaljno osporava tvrdnje mitropolita Justina i iznosi ozbiljne kritike na njegov račun.
U najnovijem saopštenju koje potpisuje Željko Đurović, urednik i osnivač sajta studenicainfo.rs, bratstvo manastira naglašava da mitropolit Justin nije kanonski postavljen za igumana Studenice, već da se samoinicijativno imenovao za vršioca dužnosti. Pozivajući se na Ustav Srpske pravoslavne crkve i Uredbu za unutrašnji i spoljašnji manastirski život, u novom saopštenju se ističe da je za postavljanje igumana potrebna posebna procedura, koju, kako tvrde, mitropolit nije ispoštovao.
Foto: SPC/Eparhija žička
Vladika žički u hramu manasira Studenica
„Arhiepiskop i mitropolit žički g. Justin nije iguman studenički, niti bi to mogao biti. Njegova samovoljna odluka da se proglasi za vršioca dužnosti ignorise ustaljene crkvene norme i dovodi do narušavanja pravnog poretka Crkve“, stoji u saopštenju.
Bratstvo Studenice navodi da je njihov zahtev za poštovanjem kanonskog postupka izbora igumana naišao na otpor mitropolita, koji je, prema njihovim rečima, pokušao da nametne svog kandidata, oca Damjana, iako on ne ispunjava uslove za tu funkciju. Nakon što su monasi odbili ovaj predlog, mitropolit je, kako tvrde, odlučio da preuzme ulogu vršioca dužnosti, čime je, prema njihovom mišljenju, ignorisao crkvene propise i izazvao ozbiljnu pravnu i duhovnu krizu.
Osim osporavanja legitimiteta odluke mitropolita Justina, bratstvo Studenice u saopštenju ističe i širi problem narušavanja crkvenog poretka.
„Neprimerena praksa uvođenja privremenih titula poput 'v.d. igumana' nije deo kanonske tradicije naše Crkve. Zamislimo samo da se u crkvenim letopisima pojave v.d. patrijarsi, v.d. episkopi, v.d. đakoni – takav koncept ne postoji u pravoslavlju“, poručuju monasi.
Printscreen/Youtube/ BalkanTrip TV
Manastir Studenica
Takođe, u saopštenju se izražava zabrinutost zbog daljeg urušavanja duhovnog karaktera manastira. „Studenica je kroz vekove bila svetionik pravoslavlja, mesto molitve i sabornosti. Sada, umesto da negujemo duh ljubavi i jedinstva, suočavamo se s neprimerenim pritiscima i pokušajima urušavanja naše duhovne misije“, navodi bratstvo.
U svetlu ovih dešavanja, bratstvo ponovo apeluje na mitropolita Justina da preispita svoje odluke i povrati mir u manastir. „Naše molbe nisu izraz pobune, već vapaj za očuvanjem kanonskog reda i svetinje Studenice. Pozivamo mitropolita na dijalog, vođen evanđeoskom ljubavlju i poštovanjem ustrojstva Crkve“, zaključuju monasi.
S druge strane, mitropolit Justin je u prethodnim izjavama jasno naglasio da su njegove odluke utemeljene na kanonskom pravu i da je njegova odgovornost da upravlja eparhijom u skladu sa crkvenim zakonima. On je odbacio tvrdnje da nameće odluke iz ličnih interesa, ističući da su promene u Studenici deo šire strategije jačanja monaštva u Žičkoj eparhiji.
Wikimedia/Bechtler
Manastir Studenica
U ovom kontekstu, bratstvo Studenice u svom saopštenju iznosi dodatnu kritiku: „Pretpostavljamo da kada arhiepiskop i mitropolit žički g. Justin govori o neprimerenim nazivima kojima ga nazivaju, misli na rečenicu: ‘Nakon neuspelog nasrtaja na Žiču, bahati vladika zbog želje za profitom sprovodi progon u Studenici’, koja se nalazi u tekstu saopštenja objavljenog 6. 2. 2025. na sajtu https://studenicainfo.rs/“.
SPC/Eparhija žička
Sestrinstvo manastira Žiča
S tim u vezi, bratstvo Studenice podseća na prošli skandal u Eparhiji žičkoj:
„U kontekstu toga, treba reći da se episkop Justin u štampi pomenuo kao ‘bahati vladika’ nekoliko meseci nakon što je izabran na tron Eparhije žičke. Podsećanja radi, skandal koji je izazvala neproračunata odluka episkopa g. mr. Justina o smeni dugogodišnje igumanije Jelene, dovodeći na njeno mesto Naumu, upraviteljicu jednog od manastira iz Ovčarsko-kablarske klisure, izazvao je veliko uznemirenje među vernim narodom, a propratio ga je i niz novinskih naslova u pojedinim dnevnim i nedeljnim novinama.
Ovom smenom, a zahvaljujući novinskim naslovima poput ‘Justinova samovolja: Monahe tera iz Žiče zbog владике’ (Blic), ‘Borba za vlast i novac’ (NIN), ‘Bahati vladika smenio monahinju jer nije zaradio 30.000 evra’ (Blic), ‘Tera igumaniју jer mu nije dala 30.000 evra’ (Ozonpress; Blic), načinjena je značajna šteta ugledu SPC u celini.“
Ovaj nesvakidašnji sukob otvara ozbiljna pitanja o autoritetu, kanonskom poretku i budućnosti jednog od najznačajnijih manastira SPC. Vernici i javnost sa velikom pažnjom prate dalji razvoj događaja, nadajući se rešenju koje će biti u skladu sa duhom pravoslavlja – duhom pomirenja, poslušnosti i hrišćanske ljubavi.
Episkop novobrdski i vikar patrijarha Porfirija osvetljava duboke teološke i simboličke dimenzije Hristovog rođenja, govori o značaju porodičnih vrednosti, jedinstvu Crkve i miru među ljudima, naglašavajući važnost praštanja, ljubavi i borbe protiv zla u nama samima.
Bratstvo ove nemanjićke svetinje tvrdi da mitropolit žički pokušava da komercijalizuje manastir, dok mitropolit Justin ističe da postupa u skladu sa crkvenim pravilima. Vernici sa zabrinutošću prate razvoj situacije.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Od Nemanjića i Svetog Save do legendi o skrivenom blagu i izvoru za koji se veruje da ima posebnu snagu, svetinja u dolini reke Studenice i dalje spaja proverenu istoriju i predanja koja ne prestaju da žive.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Mitropolit žički služio je liturgiju u hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Ivanjici, koju vernici neće zaboraviti – uz snažnu poruku o veri koja ne posustaje i o Krstu koji i danas pobeđuje svakog neprijatelja.
U razgovoru za radio emisiju „Iz perspektive večnosti“, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o pritiscima, klevetama i reakcijama tokom velikog sabranja vernika u Hramu Svetog Save.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
U paraklisu Svetog Luke Krimskog služena je arhijerejska liturgija, obeleženo unapređenje u čin protonamesnika i upućene poruke o spoju medicine, vere i služenja čoveku u jednoj od najvažnijih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Arhimandrit Jefrem govori o duhovnoj radosti nakon boravka u Srbiji, zahvaljuje na prijemu i najavljuje konkretne stipendije za bogoslovske škole, uz poruku o značaju dolaska Pojasa Presvete Bogorodice.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
