Kritike na račun mitropolita žičkog sve su oštrije – u novom saopštenju se navodi da njegova samovoljna odluka ugrožava duhovnu misiju manastira, uz podsećanje na slične postupke vladike u prošlosti.
Novi razvoj situacije u Manastiru Studenica dodatno je produbio nesuglasice između bratstva manastira i mitropolita žičkog Justina. Nakon prethodne razmene saopštenja, bratstvo Manastira Studenica objavilo je novo obraćanje javnosti u kojem detaljno osporava tvrdnje mitropolita Justina i iznosi ozbiljne kritike na njegov račun.
U najnovijem saopštenju koje potpisuje Željko Đurović, urednik i osnivač sajta studenicainfo.rs, bratstvo manastira naglašava da mitropolit Justin nije kanonski postavljen za igumana Studenice, već da se samoinicijativno imenovao za vršioca dužnosti. Pozivajući se na Ustav Srpske pravoslavne crkve i Uredbu za unutrašnji i spoljašnji manastirski život, u novom saopštenju se ističe da je za postavljanje igumana potrebna posebna procedura, koju, kako tvrde, mitropolit nije ispoštovao.
Foto: SPC/Eparhija žička
Vladika žički u hramu manasira Studenica
„Arhiepiskop i mitropolit žički g. Justin nije iguman studenički, niti bi to mogao biti. Njegova samovoljna odluka da se proglasi za vršioca dužnosti ignorise ustaljene crkvene norme i dovodi do narušavanja pravnog poretka Crkve“, stoji u saopštenju.
Bratstvo Studenice navodi da je njihov zahtev za poštovanjem kanonskog postupka izbora igumana naišao na otpor mitropolita, koji je, prema njihovim rečima, pokušao da nametne svog kandidata, oca Damjana, iako on ne ispunjava uslove za tu funkciju. Nakon što su monasi odbili ovaj predlog, mitropolit je, kako tvrde, odlučio da preuzme ulogu vršioca dužnosti, čime je, prema njihovom mišljenju, ignorisao crkvene propise i izazvao ozbiljnu pravnu i duhovnu krizu.
Osim osporavanja legitimiteta odluke mitropolita Justina, bratstvo Studenice u saopštenju ističe i širi problem narušavanja crkvenog poretka.
„Neprimerena praksa uvođenja privremenih titula poput 'v.d. igumana' nije deo kanonske tradicije naše Crkve. Zamislimo samo da se u crkvenim letopisima pojave v.d. patrijarsi, v.d. episkopi, v.d. đakoni – takav koncept ne postoji u pravoslavlju“, poručuju monasi.
Printscreen/Youtube/ BalkanTrip TV
Manastir Studenica
Takođe, u saopštenju se izražava zabrinutost zbog daljeg urušavanja duhovnog karaktera manastira. „Studenica je kroz vekove bila svetionik pravoslavlja, mesto molitve i sabornosti. Sada, umesto da negujemo duh ljubavi i jedinstva, suočavamo se s neprimerenim pritiscima i pokušajima urušavanja naše duhovne misije“, navodi bratstvo.
U svetlu ovih dešavanja, bratstvo ponovo apeluje na mitropolita Justina da preispita svoje odluke i povrati mir u manastir. „Naše molbe nisu izraz pobune, već vapaj za očuvanjem kanonskog reda i svetinje Studenice. Pozivamo mitropolita na dijalog, vođen evanđeoskom ljubavlju i poštovanjem ustrojstva Crkve“, zaključuju monasi.
S druge strane, mitropolit Justin je u prethodnim izjavama jasno naglasio da su njegove odluke utemeljene na kanonskom pravu i da je njegova odgovornost da upravlja eparhijom u skladu sa crkvenim zakonima. On je odbacio tvrdnje da nameće odluke iz ličnih interesa, ističući da su promene u Studenici deo šire strategije jačanja monaštva u Žičkoj eparhiji.
Wikimedia/Bechtler
Manastir Studenica
U ovom kontekstu, bratstvo Studenice u svom saopštenju iznosi dodatnu kritiku: „Pretpostavljamo da kada arhiepiskop i mitropolit žički g. Justin govori o neprimerenim nazivima kojima ga nazivaju, misli na rečenicu: ‘Nakon neuspelog nasrtaja na Žiču, bahati vladika zbog želje za profitom sprovodi progon u Studenici’, koja se nalazi u tekstu saopštenja objavljenog 6. 2. 2025. na sajtu https://studenicainfo.rs/“.
SPC/Eparhija žička
Sestrinstvo manastira Žiča
S tim u vezi, bratstvo Studenice podseća na prošli skandal u Eparhiji žičkoj:
„U kontekstu toga, treba reći da se episkop Justin u štampi pomenuo kao ‘bahati vladika’ nekoliko meseci nakon što je izabran na tron Eparhije žičke. Podsećanja radi, skandal koji je izazvala neproračunata odluka episkopa g. mr. Justina o smeni dugogodišnje igumanije Jelene, dovodeći na njeno mesto Naumu, upraviteljicu jednog od manastira iz Ovčarsko-kablarske klisure, izazvao je veliko uznemirenje među vernim narodom, a propratio ga je i niz novinskih naslova u pojedinim dnevnim i nedeljnim novinama.
Ovom smenom, a zahvaljujući novinskim naslovima poput ‘Justinova samovolja: Monahe tera iz Žiče zbog владике’ (Blic), ‘Borba za vlast i novac’ (NIN), ‘Bahati vladika smenio monahinju jer nije zaradio 30.000 evra’ (Blic), ‘Tera igumaniју jer mu nije dala 30.000 evra’ (Ozonpress; Blic), načinjena je značajna šteta ugledu SPC u celini.“
Ovaj nesvakidašnji sukob otvara ozbiljna pitanja o autoritetu, kanonskom poretku i budućnosti jednog od najznačajnijih manastira SPC. Vernici i javnost sa velikom pažnjom prate dalji razvoj događaja, nadajući se rešenju koje će biti u skladu sa duhom pravoslavlja – duhom pomirenja, poslušnosti i hrišćanske ljubavi.
Episkop novobrdski i vikar patrijarha Porfirija osvetljava duboke teološke i simboličke dimenzije Hristovog rođenja, govori o značaju porodičnih vrednosti, jedinstvu Crkve i miru među ljudima, naglašavajući važnost praštanja, ljubavi i borbe protiv zla u nama samima.
Bratstvo ove nemanjićke svetinje tvrdi da mitropolit žički pokušava da komercijalizuje manastir, dok mitropolit Justin ističe da postupa u skladu sa crkvenim pravilima. Vernici sa zabrinutošću prate razvoj situacije.
U besedi za 26. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različita mera milosti oblikuje našu odgovornost, poziva na poštovanje darova bližnjih i pokazuje zašto svaki dar, bez obzira na veličinu, nosi dublju pouku.
Pravoslavci danas proslavljaju Svetog Amfilohija Ikonijskog po starom kalendaru i Svetog Nikolu po novom, katolici su u periodu Adventa i takođe slave Svetog Nikolu, a u islamu i judaizmu dan je posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Mitropolit žički služio je liturgiju u hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Ivanjici, koju vernici neće zaboraviti – uz snažnu poruku o veri koja ne posustaje i o Krstu koji i danas pobeđuje svakog neprijatelja.
U Sabornoj crkvi Svetog Save služena je svečana liturgija i održan koncert povodom 25 godina postojanja hora Svetog Simeona Mirotočivog, a dirigenti su za svoj predani rad odlikovani visokim crkvenim priznanjem.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
U svetinji u srcu Beograda, patrijarh srpski Porfirije ispričao dirljivu priču o milosti Majke Božje koja prevazilazi naše slabosti i grehe, podsećajući vernike da je put ka večnom životu uvek otvoren za one koji veruju.
Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Vlada Srbije proglasila Jefimijinu "Pohvalu" kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, čime je vekovni vez pokrov za mošti kneza Lazara iz crkvene tišine prešao u samo središte pažnje cele nacije.
