Ovo postriženje naziva se „drugim krštenjem“, postrizavani se očišćuje od svih grehova i postaje "sin svetlosti“.
"Čin Velikog i anđelskog obraza" (velika shima) je treći i najviši stepen monaštva, i sleduje nakon "Čina odevanja rase, kamilavke" i "Čina male shime ili mandije".
"Veliki anđelski obraz“, ili Velika shima – predstavlja potpuno udaljavanje od sveta. Čin "Velikog anđelskog obraza" sličan je činu Male shime, ali je obimniji i svečaniji, a osim toga odlikuje se većom strogošću i uzvišenošću zaveta koji se daju.
Prethodno veče, odeća budućeg shimnika unosi se u oltar i polaže u podnožju svete trpeze (prestola), kako bi se osveštala i bila primljena od samog Boga. Na jutrenju na dan postriženja peva se poseban kanon koji se sastoji od moljenja za onoga onoga ko prima anđelski obraz i stihira u sastavu kanona.
Postriženje se po tipiku obavlja takođe na liturgiji, posle malog vhoda, ali se pre uobičajene pesme „Objatija otča“ pevaju još tri umilna antifona duboko pokajnog sadržaja.
Iguman postavlja ista pitanja, sa dodatkom reči „dvostruko“ i govori o „udvostručenju“, pri čemu onaj ko se postrizava govori da želi „najsavršeniji isposnički život“.
Nastojatelj mu u pouci govori da je od današnjeg dana dužan da se oseća „raspetim i umrtvljenim za svet, radi učinjenog dvostrukog odricanja“ i da ne treba da misli ni o čemu zemnom, nego isključivo o duhovnom, o duhovnim podvizima, o uzdržanju tela, o očišćenje duše, o skromnosti duhovnoj i telesnoj, o plaču, o svemu tužnom i teškom što donosi „radostotvorni život po Bogu“.
Ovo postriženje naziva se „drugim krštenjem“; postrizavani se očišćuje od svih grehova i postaje „sin svetlosti“. Prilikom samog postriženja vlasi, kaže se da shimnik „drugi put postrizava vlasi svoje glave, u znak konačnog odricanja od sveta, i svega što je u svetu, i konačnog odbacivanja svoje volje, i svih telesnih pohota, kako bi pazio na sebe u bezmolviju i delatnoj usamljenosti“.
printskrin yourube/Orthodox Church
Shimnik hoda ulicom, retka pojava
Odeća koju oblači velikoshimnik, i slična je, i razlikuje se od odeće male shime. Tako, shimnik oblači posebnu „shimničku rasu“. Zatim, njemu se stavlja naročiti „veliki paraman“, kožni kaiš, a na glavu „kukuljica (kapuljača) sa analavom (shimom)“. Kukuljica odgovara klobuku maloshimnika i naziva se „kukuljem nezlobivosti, šlemom spasonosne nade i ćutljivog prebivanja u duhovnom razmišljanju, i opreznog nadgledanja sebe“. Analav (shima), koji visi spreda, treba da podseća shimnika na dobrovoljna stradanja Hrista Spasitelja“.
Shimniku se oblači i naročita shimnička mantija „bez nabora“. Daju mu se sandale (obuća), brojanica, ručni krst i zapaljena sveća uz karakterističnu pouku.
Posle pevanja dva tropara čita se i naročita molitva.
U činu velikog i anđelskog obraza postoji molitva „za skidanje kukulja“.
Kao što su novoprosvećeni posle krštenja bili dužni da sedam dana u beloj odeći posećuju sva crkvena bogosluženja, tako su i novopostriženi monasi dužni da borave u crkvi isti broj dana u kompletnoj odeždi koju su na postriženju dobili.
printskrin yourube/Orthodox Church
Čin pristupanja "Velikoj shimi"
Osmoga dana javno i uz posebnu molitvu sa njih se skida kukuljica, kao najkarakterističnije obeležje monaštva, kako bi mogli ponovo da se vrate svakodnevnim poslušanjima.
Posle toga oni već imaju pravo da sami stavljaju i skidaju kukuljicu, ne tražeći svaki put blagoslov nastojatelja.
Kada se u monaštvo postrizava sveštenik, njemu se, osim krsta i sveće u ruke daje još i Jevanđelje. Pravilo Nomokanona uz Veliki Trebnik (gl. 90) glasi: „Monah-sveštenik, ako i promeni obraz, to jest u Veliku shimu stupi, neka služi liturgiju; postriženje mu nije nikakva prepreka.
A Arhijerej ako promeni obraz, to jest ako postane shimnik, neka ne dejstvuje (ne služi) ništa svetiteljsko (arhijerejsko), niti svešteničko“.
Ovi monasi posvećeni očuvanju hrišćanskog nasleđa obasjavaju put hodočasnicima, kombinujući bogatu istoriju, simboliku i duhovnost u svojoj svakodnevnoj misiji. Ova jedinstvena zajednica čuva ljubav Hristovu i inspiriše vernike širom sveta.
Izložba u RTS klubu otkriva bogatstvo običaja i umeće izrade obrednih hlebova, dok festival „Česnica“ povezuje narode kroz zajedničku ljubav prema ovoj svetkovini.
Brutalan napad na crkvenu zajednicu u nigerijskoj državi Plato dogodio se neposredno posle božićne službe. Među ubijenima su trudnica i cela porodica, dok vlasti i dalje ignorišu pozive za zaštitu hrišćanske populacije.
Mnogi se plaše da nose stvari pokojnika, verujući da one nose lošu energiju. Sveštenik Andrej Efanov razjašnjava ovu dilemu i otkriva šta Crkva zaista kaže o tome.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Na praznik posvećen Svetom proroku Naumu, u ovoj drevnoj svetinji obavljen je čin monašenja, kojim je bratstvo obogaćeno novim monasima – Efrosinom i Nikolajem, a ovaj događaj donosi novu duhovnu snagu celoj Eparhiji timočkoj.
Sveta gora, monaška republika na poluostrvu Atos, ima sve potrebne infrastrukturne objekte za svakodnevni život, uključujući hotel, restoran i prodavnicu. Nedavno je otvoren hotel u luci Dafni, koji nudi masažu i druge usluge, što je izazvalo značajnu diskusiju zbog uvođenja masaže u ovu tradicionalnu zajednicu.
U očaravajućem ambijentu Gradske koncertne dvorane, otac Nikodimos Kabarnos donio je magiju drevnih melodija kroz koncert u pratnji novosadskog ženskog hora „Sveti Jovan Damaskin“, obogaćujući savremenu scenu dubokim duhovnim porukama i univerzalnom lepotom.
Izložba u RTS klubu otkriva bogatstvo običaja i umeće izrade obrednih hlebova, dok festival „Česnica“ povezuje narode kroz zajedničku ljubav prema ovoj svetkovini.
Brutalan napad na crkvenu zajednicu u nigerijskoj državi Plato dogodio se neposredno posle božićne službe. Među ubijenima su trudnica i cela porodica, dok vlasti i dalje ignorišu pozive za zaštitu hrišćanske populacije.
Mnogi se plaše da nose stvari pokojnika, verujući da one nose lošu energiju. Sveštenik Andrej Efanov razjašnjava ovu dilemu i otkriva šta Crkva zaista kaže o tome.
Protosinđel Jovan Milenković, duhovnik manastira Lešje, otkriva kako sveta voda donosi čudesa i zašto ispovest može biti najmoćniji lek protiv depresije i anksioznosti.
Plivanju je prethodila sveta liturgija u Hramu Svetog Đorđa na Banovom brdu, koja je krenula u 8.30 časova, dok je litija iz hrama ka Adi krenula u 11.00 časova.
U srdačnom susretu u Prijepolju, mitropolit mileševski pohvalio rad Kluba i značaj časopisa Savindan koji čuva svetosavske vrednosti za nove generacije.
Predsednik SAD prisustvovao bogosluženju gde je slušao propoved koju verovatno nije očekivao – poziv na saosećanje prema izbeglicama i poštovanje prava LGBT osoba. Njegova reakcija bila je kratka i jasna.
