U OVIM PEĆINAMA SU MONASI PRONALAZILI GOSPODA: Skrivena mesta na Svetoj gori od kojih zastaje dah, do pojedinih vodi 118 stepenica

Sveta gora (Atos) je planina i poluostrvo u severoistočnoj Grčkoj i važan je centar pravoslavnog monaškog života. Ona ima autonomno državno uređenje unutar Republike Grčke. Na Svetoj gori nalazi se 20 manastira pod direktnom jurisdikcijom vaseljenskog patrijarha iz Carigrada (Istanbula).

Monašku zajednicu čine manastiri, skitovi, kelije i isposnice.  A posebno su posetiocima Svete gore interesantne pećine, u kojima su se molili svetitelji.

Pećina Svetog Akakija u Kafsokaliviji

U svetogorskoj pustinji u maloj pećini se u srednjem veku monah Akakije podvizavao, ona danas nosi njegovo ime. Pećina ima odličan položaj, sa čijeg ulaza se vidi vrh Atosa kao i horizont Egejskog mora. I danas se u pećini nalazi drveni, jednostavni krevet i pokrivač, za koje se smatra da su jedine materijalne vrednosti ovoga sveca. Kad se monah Akakije Kavsokalivijski podvizavao u pećini, u neprestanom i nepodnošljivom usamljeništvu - o čemu u njegovom žitiju svedoči očevidac, njegov životopisac, jeromonah Jona Kavsokalivijski - svako jutro je na drvo, koje se nalazilo izvan pećine, sletala ptica i umilno pojala čudesnu melodiju. Dok ju je prepodobni slušao, ispunjavao se neizrecivom radošću. To ga je izbavljalo od čamotinje i tugovanja koji ponekad napadaju podvižnike. Verovatno je ta slatka ptičica bila anđeo kojeg je Gospod poslao da bi ga utešio u toj neutešnoj pustinji. Ovaj prepodobni Akakije posedovao je blagodatni dar mirotvorstva. Kad bi nekoga počele da muče unutrašnje pomisli, bilo je dovoljno da pogleda svetiteljevo radosno lice pa da se umiri i izbavi od pometnje.

Pećina svetog Simona mirotočivog, Simonopetritskog

YouTube/Printscreen, Wikipedia

Pećina Setog Simona mirotočivog je smeštena u blizini manastira Simonopetra na četiri minuta hoda ka Dafniju pored puta. Po predanju u ovoj pećini je svetac video zvezdu iznad stene i po zapovesti Božjoj na toj steni je izgradio manastir Simonopetru. U ovoj pećini je doživljavao razna iskušenja između ostalih i borbu sa ogromnom zmijom koja je htela da ga proguta u vreme molitve. Svetac nije posustao, molitvama i psalmima je pobedio zmiju. Pećina je skoro preuređena u cilju da se u njoj ne skuplja voda, u njoj se nalazi ikona sveca i stalno upaljena sveća. 

Pećina (isposnica) Svetog Dionisija

Pećina Svetog Dionisija se nalazi daleko iznad manastira Dionisijata u kojoj se podvizavao asketa Dionisije.

On je ktitor manastira Svetog Jovana (Dionisijata) na Svetoj gori. Rodom je iz mesta Korice u Albaniji. Njegov stariji brat Teodosije udalji se u Svetu goru, gde je vremenom postao igumanom manastira Filoteja. Kada je odrastao, Sveti Dionisije je došao svome bratu u Filotej, i ovaj ga je zamonašio. Dok je jednom manastirskim poslom bio u Carigradu, izabran je i posvećen za mitropolita u Trapezuntu. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da se Dionisiju počela javljati neka čudna svetlost svake noći na onom mestu, gde je on docnije podigao porodicu Svetog Jovana Preteče. Objasnivši pojavu te svetlosti kao znak sa neba, da tu treba da podigne manastir, Dionisije je otišao u Trapezunt svome bratu i caru Aleksiju Komnenu da traži pomoć. Car mu je dao i novac i povelju, koja se i sad čuva u manastiru. Godine 1380. osnovao je Dionisije porodicu Svetog Jovana Preteče. U manastiru koji je sagradio nalazi se ikona Presvete Bogorodice, nazvana Pohvala, koju je car Aleksije Komnin poklonio Dionisiju. Po predanju, pred tom je ikonom prvi put čitan Akatist Bogorodici, sastavljen od strane patrijarha Sergija.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 25. juna po crkvenom, a 8. jula po gregorijanskom kalendaru.

Pećina Svetog Atanasija Atonskog

youtube/printscreen/ОХРИДСКИ ПРОЛОГ

Na južnim obroncima planine Atos, u blizini manastira Velika Lavra i rumunskog skita Svetog Jovana Krstitelja, nalazi se pećina Svetog Atanasija Atonskog. Sveti Atanasije je dugo boravio u ovoj pećini, vodeći asketski život i posvećujući se molitvi, postu i duhovnom napretku. Zbog njegove duboke pobožnosti i molitava, smatra se da je Bog blagoslovio monahe Svete gore, pomažući im da odole iskušenjima i grehu.

Sveti Atanasije atonski (925 — 1000), rođen je u Trapezuntu oko 925. godine u bogatoj porodici, a na krštenju mu je dato ime Avram. Nakon što je rano ostao siroče, usvojila ga je i podigla jedna monahinja. Mladi Avram je svoju pomajku oponašao u njenim monaškim običajima, u postu i molitvi. Bio je izvrstan učenik, brzo nadmašivši svoje vršnjake u školi. Posle smrti pomajke Avram je odveden u Carigrad na dvor vizantijskog cara Romana I Lakapina i dat je u školu kod slavnog retora Atanasija. Ubrzo je dostigao znanje i umeće svog učitelja, pa mu je povereno da podučava mlađe učenike. Budući da je smatrao da je pravi život onaj koji se provodi u postu i bdenju, Avram je vodio strog, asketski život. Spavao je malo, i to sedeći na stolici, a hrana su mu bili samo hleb i voda. Kad je učitelj Atanasije počeo pokazivati zavist prema svom najboljem učeniku, Avram je napustio školu.

Sveti Atanasije se slavi 5. jula.

Pećina Svetog Petra Atoskog

Danas se lokacija ove pećine ne zna. Postojala je kao mesto pobožnosti sve do kraja prošlog veka. Međutim, zbog toga što su u nju dolazili monasi koji nisu bili duhovno dovoljno jaki, a rezultat toga bio je da su poludeli, glavna monaška zajednica Megiste Lavre bila je primorana da zatvori pećinu.

Prethodno je tu boravio jedan snažan pustinjak, jer je u pećini postojala mala crkva i kelija, kako je napisano u knjizi "Istorija Svetog Oros" iz 1904. godine, koju je napisao monah Gerasimos Smirnakis sa manastira Esfigmen. U blizini pećine nalazi se kelija Svetog Petra, u kojoj borave dva monaha, starac i njegov podražavalac. Oni žive istinskim pustinjačkim životom, daleko od buke i greha sveta, u zajedništvu sa Bogom u mirnoj pustinj.  Starac ove kelije je rekao da se pećina nalazi u toj oblasti, verovatno ispod oltara crkve, i da su ranije, kada je bila mesto pobožnosti, dolazili ruski pustinjaci. Zbog vlažnosti pećine, ili uticaja demona – samo Bog zna – ti monasi su umirali. I oni koji su dolazili kao poklonici, često su nalazili tela. Zbog toga je Megista Lavra bila primorana da zatvori i sagradi pećinu.  

Spomen Svetog Petra slavi se 12. juna.

Pećina Svetog Neila Mirotočivog

Na putu od Velike Lavre prema Kavsokalyviji, s leve strane staze, nakon lokaliteta "Perdiki", nalazi se kelija Svetog Neila. Malo niže od nje nalazi se čuvena pećina Svetog Neila, u kojoj je on živeo i gde je preminuo. Pećina je takođe poznata kao "Pećina Svete Petra Bogorodičine". Tu se nalazi spiralno stepenište sa 118 stepenica kojim posetioci silaze do same pećine. Desno od pećine nalazi se mala crkva posvećena Svetom Neilu, a iza nje je njegov grob. Iz groba počinje mali potok koji se spušta sve do mora. Crkva je sagrađena 1812. godine od strane monaha Kavsokalyvije koji su bili izlečeni.

Priča se da je u 17. veku iz Svetog Neilovog groba teklo mirisno ulje (mirma), koje je dopiralo do mora, gde su dolazili brodovi da ga ponesu, a mnoga čuda su se dešavala pri tome. Takođe, postoji i sledeća tradicija: "Kada je iz groba Svetog Neila teklo mirisno ulje, i dopiralo do mora, dolazili su hrišćani da ga uzmu kao blagoslov i za isceljenje od različitih bolesti. Međutim, na tom mestu su se dešavali nesporazumi, svađe i čak povrede, izazvane delovanjem demonskih sila. To se događalo za vreme Svetog Akakija . Kada je Sveti Akakije saznao za ove tužne događaje, pomolio se Svetom Neilu da zaustavi tok mira i da zaustavi svađe i nesreće. I zaista, od tada je prestalo tečenje mira i prestali su nesrećni događaji."

Sveti Neil je boravio u ovoj pećini od 1601. do 1651. godine. Njegov spomen se slavi 12. novembra, a posebno na 7. maja, kada su preneti njegovi sveti mošti.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara