Ovi monasi posvećeni očuvanju hrišćanskog nasleđa obasjavaju put hodočasnicima, kombinujući bogatu istoriju, simboliku i duhovnost u svojoj svakodnevnoj misiji. Ova jedinstvena zajednica čuva ljubav Hristovu i inspiriše vernike širom sveta.
U srcu Jerusalima, na mestu gde je Isus Hristos postradao i vaskrsnuo, postoji monaška zajednica koja vekovima čuva i upravlja svetinjama povezanim s Njegovim životom. Bratstvo Svetog Groba, čuvari Hristove ljubavi i milosti, ima misiju koja nadmašuje vreme i prostor. Mnogi vernici možda nisu upoznati s ovim bratstvom, ali njegova uloga u pravoslavlju je neprocenjiva.
AIZAR RALDES / AFP / Profimedia
Bratstvo Svetog Groba u litiji na Veliki petak
Ova monaška zajednica, ponosna na bogatu tradiciju, okuplja monahe posvećene očuvanju hrišćanske vere i podučavanju onih koji tragaju za duhovnim smirenjem. Bratstvo Svetog Groba, sa korenima u 4. veku, osnovano je u vreme kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, podigla Crkvu Svetog Groba na mestu Hristovog raspeća. Ova svetinja ubrzo je postala duhovno središte, mesto okupljanja hodočasnika koji dolaze po utehu i snagu iz Hristove žrtve. Kroz vekove, Bratstvo se suočavalo s brojnim izazovima, ali je, zahvaljujući predanosti i ljubavi prema Hristu, ostalo simbol vere i otpornosti.
Danas je Bratstvo deo Jerusalimske patrijaršije, čije sedište je u Jerusalimu, a patrijarh nosi titulu: patrijarh Svetog Grada Jerusalima i cele Palestine, Sirije, Arabije, Pere Jordanske, Kane Galilejske i Svetog Siona. Pored patrijarha, Patrijaršija ima 12 mitropolita, dva arhiepiskopa i dva episkopa. Broj monaha u Bratstvu Svetog Groba varira, što dodatno oslikava dinamiku ove jedinstvene zajednice.
Shutterstock
Crkva Hristovog Groba u Jerusalimu
Bratstvo Svetog Groba nije samo monaška zajednica; ono je duhovno svetlo koje obasjava put vernicima. Njegova misija je da pruža duhovnu podršku i vodi ljude ka Hristu, čuvajući svetinje i tradicije koje su oblikovale hrišćanstvo kroz vekove.
U osnovi ove zajednice leži duboka simbolika Svetog Groba kao mesta spasenja. Sam Grob, mesto gde se susreću nebo i zemlja, postaje izvor božanske ljubavi i milosti. Crkva Svetog Groba, sa svojom veličanstvenom arhitekturom, poziva vernike da se okrenu Bogu i prihvate Njegovu ljubav.
Svaka služba i svaka ikona koje koriste članovi Bratstva svedoče o Hristovoj žrtvi i snazi vere. Oni podsećaju vernike na važnost svakodnevnog obraćanja Hristu i oslanjanja na Njegovu dobrotu.
AIZAR RALDES / AFP / Profimedia
Bratstvo Svetog Groba u litiji na Veliki petak
Unutar Bratstva, svaki član nosi posebno obeležje koje simbolizuje njegovu duhovnu posvećenost i ulogu. Bratstvo organizuje svečanosti kao što su proslave Vaskrsa, koje predstavljaju trenutke radosti i duhovnog obnavljanja. Ove proslave nisu samo liturgijske radosti; one su poziv svima da se ujedine u Hristovoj ljubavi.
Na Veliki petak, kada se okupljaju vernici iz svih krajeva sveta, ovo bratstvo u specifičnim odorama prolazi Krsnim putem. Ova drevna tradicija, koja se prenosi vekovima, obeležava se krsnim hodom koji kreće od Crkve Svetog Groba do mesta gde je, prema predanju, Isus Hristos razapet. Tokom litije, vernici nose cveće, uzdižući molitve i sećajući se Hristove žrtve za spasenje čovečanstva.
Shutterstock
Zastava bratstva Svetog Groba
Bratstvo takođe teži očuvanju mira i jedinstva među hrišćanskim zajednicama u Jerusalimu. Tokom vekova, njegovi članovi su radili na pomirenju i očuvanju zajedništva među svim vernicima, što predstavlja važan korak ka jedinstvu u Hristu.
Danas, Bratstvo Svetog Groba nastavlja svoju plemenitu misiju, upravljajući svetim mestima i pružajući duhovnu podršku hodočasnicima iz celog sveta. U svetlu savremenih izazova, oni ostaju posvećeni očuvanju vere i tradicija. Njihova uloga nije samo duhovna, već i društvena, jer inspirišu generacije da se okupljaju oko svetih vrednosti.
AIZAR RALDES / AFP / Profimedia
Bratstvo Svetog Groba u litiji na Veliki petak
Bratstvo Svetog Groba je, stoga, više od monaške zajednice; ono je izvor snage i nade. Njihova bogata istorija i duhovna misija čine ga jedinstvenim delom pravoslavnog nasleđa, koje poziva svakog vernika da se pridruži ovom putovanju ka svetlosti i spasenju. U Jerusalimu, na ovom svetom mestu, Bratstvo Svetog Groba ostaje svetionik ljubavi, istine i vere, pružajući snagu svima koji tragaju za Božijom prisutnošću.
U očaravajućem ambijentu Gradske koncertne dvorane, otac Nikodimos Kabarnos donio je magiju drevnih melodija kroz koncert u pratnji novosadskog ženskog hora „Sveti Jovan Damaskin“, obogaćujući savremenu scenu dubokim duhovnim porukama i univerzalnom lepotom.
Iako se kroz istoriju mnogo spekulisalo o poslednjim danima, ljudska mudrost ostaje nemoćna pred tajnom kraja sveta. Sveti Nikolaj Žički dao je dublji uvid, objašnjavajući zašto jedino božansko otkrivenje može pružiti odgovor na ovo drevno pitanje, i poziva nas da pronađemo mir kroz reči Gospoda Isusa Hrista.
Prema rečima blaženopočivšeg episkopa Atanasija funckija Carigrada je trebalo da bude neverovatna, a sve to je naveo vodeći se činjenicama koje je zabeležio u Patrologiji.
Tokom liturgije, iz ikone Gospoda Hrista, koju su hodočasnici darovali kao izraz podrške i ljubavi, počelo je da teče sveto miro. Ovaj čudesni događaj, koji vernici tumače kao Božiji znak, izazvao je snažne emocije među okupljenim narodom.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Nakon američkog udara na iranska nuklearna postrojenja i dramatičnog upozorenja Donalda Trampa, Bliski istok gori, a u manastirima se uznose kanoni, bdenija i molitve za mir među narodima.
Zahvaljujući podacima NASA-e i istraživanjima sa Oksforda, potvrđeno je da je 3. aprila 33. godine nad Jerusalimom zaista viđen Mesec boje krvi, što se poklapa sa opisima iz Jevanđelja i proročanstvima o danu kada se zemlja zatresla, a tama prekrila svet.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
