Susret srpskog i jerusalimskog patrijarha u srcu hrišćanstva učvrstio duhovne veze i uputio snažnu poruku nade u izazovnim vremenima.
Sveti grad Jerusalim, srce hrišćanstva i večni simbol duhovnog nasleđa, 31. marta 2025. godine u Svetu Zemlju stigao je srpski patrijarh Porfirije na pokloničko putovanje. Njegov dolazak predstavljao je izraz duboke vere i duhovne povezanosti s mestima gde su se odigrali ključni događaji spasenja.
Na aerodromu Ben Gurion u Tel Avivu dočekali su ga mitropolit kapitolijadski Isihije, iguman manastira Časnog Krsta arhimandrit Hristodul i ambasador Republike Srbije Miroljub Petrović.
U prepodnevnim časovima, u sedištu Jerusalimske patrijaršije, jerusalimski patrijarh Teofil III srdačno je dočekao visokog gosta iz Srbije. Ovaj susret nije bio samo izraz bratske ljubavi, već i potvrda duhovnog jedinstva u izazovnim vremenima.
- Vaša Svetosti, sa radošću dočekujemo Vas i Vašu sveštenu pratnju na mestu po kojem su hodile noge našeg Spasitelja Isusa Hrista, na mestu osvećenom Svetim Telom i Časnom Krvlju Njegovom - rekao je patrijarh Teofil, naglasivši značaj Jerusalima za hrišćanski svet. Njegove reči podsetile su na značaj molitve i zajedništva među pravoslavnim narodima.
Patrijarh Porfirije je uzvratio rečima zahvalnosti i duhovne povezanosti:
- Svaki hrišćanin, a posebno sveštenik i episkop, kada dolazi u Svetu Zemlju, oseća da se vraća u dom Oca nebeskog. Gde god da smo, duhovno osećamo da je ovo naš dom, jer je upravo ovde osnovana Crkva Hristova i ovde je njena istina i punoća.
U znak blagoslova i prijateljstva, patrijarh Teofil darovao je patrijarhu Porfiriju triptih sa panagijama, dok su članovi njegove pratnje primili prigodne darove. Ovaj trenutak duhovnog zajedništva bio je uvod u dalju molitvenu putanju srpskog patrijarha, koji će posetiti neke od najvećih hrišćanskih svetinja: Hram Hristovog Rođenja u Vitlejemu, manastir Svetog Save Osvećenog i Hram Vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu. Upravo u ovoj najvećoj svetinji, u Hramu Vaskrsenja Hristovog, patrijarsi Porfirije i Teofil zajedno će služiti svetu liturgiju pređeosvećenih darova, kao simbol jedinstva pravoslavne crkve.
Nakon prijema, u zdanju Jerusalimske Patrijaršije upriličen je svečani ručak, na kojem su, uz patrijarhe, prisustvovali i arhijereji obe patrijaršije, kao i članovi srpske delegacije. Razgovori vođeni u ovom duhovnom ambijentu odražavali su molitveni duh susreta.
Poseta patrijarha Porfirija Jerusalimu nije bila samo pokloničko putovanje, već i svedočanstvo vere, ljubavi i jedinstva među pravoslavnim narodima. U vremenu izazova, ovaj susret nosi poruku nade i snage za dalje svedočenje Jevanđelja.
Po tim prvim pomislima će se odvijati i umna aktivnost tog dana, kaže otac Rafailo.
Posle godina nesuglasica, Antiohijska i Jerusalimska patrijaršija obnovile su punoću crkvenog jedinstva u srcu Katara, šaljući snažnu poruku nade i zajedništva pravoslavnim vernicima širom sveta.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve otputovao u Jerusalim, gde će se moliti na mestu Hristovog Vaskrsenja, služiti svetu liturgiju i razgovarati sa jednim od najuglednijih pravoslavnih patrijaraha.
Kasnije smo ga prodali i kupili kvad, jer je praktičniji za život ovde u manastiru, kaže Ana uz smešak o sudbini moćne "mašine"!
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
Najstariji sin Mite Pantića iz serijala „Tesna koža“, glumac Gojko Baletić, svedočio je o svom duhovnom putovanju kroz Svetu goru i Svetu zemlju, gde je pronašao blagodet, snagu vere i novu perspektivu za život.
Hapšenje trojice mladića zbog izbegavanja vojnog roka zapalilo je mase u Svetoj zemlji, produbljujući opasni raskol između države i Haredi zajednice i preteći političkom haosu u Izraelu.
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
