HULIGANSKI NAPAD U SVETOJ ZEMLJI POTRESAO PRAVOSLAVNI SVET: "Vojnici Božiji" upali u hram Blagovesti Bogorodice, razvalili vrata – vernici u strahu (VIDEO)
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
U nedelju popodne, grupa mladića koja sebe naziva "Vojnici Božiji" upala je u pravoslavni hram Blagovesti Presvete Bogorodice u Nazaretu, mestu gde je arhangel Gavrilo javio Bogorodici radosnu vest o Rođenju Hristovom, izazvavši šok i ogorčenje među okupljenim vernicima.
Noseći zastave i uzvikujući slogane, napadači su provalili kapiju hrama, razvalili glavni ulaz i zvonili crkvenim zvonima, stvarajući atmosferu straha. Incident su zabeležile bezbednosne kamere i mobilni telefoni vernika, a snimci su ubrzo obišli lokalne i regionalne medije.
Brza reakcija pravoslavne zajednice i hapšenje napadača
Na lice mesta su odmah stigli predsednik pravoslavne zajednice Nazareta, advokat Basem Asfur, protojerej Seman Badžali i članovi crkvenog saveta, suprotstavivši se napadačima i pozvavši policiju. Snage bezbednosti brzo su ispraznile prostor i privele počinioce.
Kako su mladići izjavili vlastima, želeli su da „protestuju“ zbog terorističkog napada na hram Svetog Ilije u Damasku, koji se dogodio ranije. Ipak, Pravoslavna zajednica je najoštrije osudila ovaj čin, naglasivši da „nikakav protest ne može opravdati skrnavljenje svetinja“.
Monasi iz Jerusalima upozoravaju na rastuću mržnju prema hrišćanima
Monasi čuvari Groba Gospodnjeg i ugledni predstavnici Crkve u Jerusalimu izrazili su duboku zabrinutost zbog sve češćih napada na pravoslavne vernike na Bliskom Istoku.
– Napad u Nazaretu nije izolovan. Prethodila mu je varvarština u Damasku, pritisci u Palestini i pretnje u Jordanu. Pravoslavlje ovde nije samo simbol – ono je svakodnevno svedočanstvo – rekao je jedan od monaha, tražeći da ostane anoniman.
Patrijarh jerusalimski Teofil III izjavio je da je već uputio apel, dostavivši spisak hrišćanskih meta Islamske države, uz poruku da „međunarodna zajednica mora shvatiti da se ovde iskušava sama suština vere i istorijskog prisustva hrišćanstva na Istoku“.
trabantos/Shutterstock
Hram Blagovesti Presvete Bogorodice u Nazaretu
Pravoslavna zajednica Nazareta odlučna da se zaštiti pravnim putem
Zajednica je podnela zvaničnu prijavu, istakavši u saopštenju da će „iskoristiti sva pravna sredstva i sudske postupke kako bi zaštitila svoje svetinje i vernike“. U poruci su naglasili:
– Nećemo dozvoliti ponavljanje ovakvog huliganskog čina, kojim se pokušavaju nametnuti neprihvatljive ideje u naše društvo.
Međunarodne reakcije i strah od širenja nasilja
Rast verskih tenzija izazvao je snažne reakcije izraelskih lokalnih vlasti, koje su obećale pojačano obezbeđenje svih hramova, kao i Arhiepiskopije Jordana, koja je izrazila solidarnost sa pravoslavnima u Nazaretu.
Agencija Rojters ističe da je ovaj napad deo šireg talasa napada na hrišćanske zajednice na Bliskom Istoku, dok Asošijeted pres piše da „hrišćansko stanovništvo u Siriji, Iraku i Izraelu trpi pritiske bez presedana“. Al Džezira u svojoj analizi povezuje ove napade sa lokalnim ekstremističkim mrežama koje deluju nekažnjeno, uz prećutnu podršku pojedinih struktura.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Patrijarj jerusalemski Teofil
Patrijarhija Teofil pozvao na molitvu i jedinstvo
Postavlja se pitanje hoće li se napadi na pravoslavne vernike nastaviti nesmetano. Monasi Groba Gospodnjeg pozivaju na jači diplomatski pritisak Evropske unije, dok crkveni velikodostojnici upozoravaju da „ćutanje predstavlja saučesništvo“.
Sveti Sinod Jerusalimske patrijaršije pozvao je sav pravoslavni narod na molitvu, jedinstvo i odlučnost, poručujući:
– Naš zadatak je da čuvamo veru, slobodu i nasleđe pravoslavlja u Svetoj Zemlji.
Prema rečima monaha iz Jerusalima, očekuju se nove međunarodne reakcije u narednim danima.
Jerusalimska Patrijaršija upozorava da bi eskalacija sukoba mogla dovesti do oštećenja ili uništenja svetih mesta u Svetoj Zemlji, dok su pristup vernicima i sigurnost monaštva i sveštenstva već ozbiljno ugroženi.
Nakon američkog udara na iranska nuklearna postrojenja i dramatičnog upozorenja Donalda Trampa, Bliski istok gori, a u manastirima se uznose kanoni, bdenija i molitve za mir među narodima.
Na praznik Svih antiohijskih svetih, tokom večernje službe u hramu Svetog proroka Ilije, raznela se eksplozija. Antiohijska patrijaršija poziva svet da ne okreće glavu od mučeništva i patnje pravoslavnih vernika.
U hramu koji je pre dva dana bio meta brutalnog terorističkog napada, antiohijski patrijarh sa poglavarima Istočnih Crkava uzneo je molitvu za duše postradalih, dok su vernici odgovorili himnama, suzama i molitvom.
Dok svet traži odgovore u diplomatiji i oružju, svetogorski podvižnici govore o duhovnoj pomrčini koja se nadvija nad čovečanstvom – i pozivaju na jedini izlaz koji vodi ka spasenju: pokajanje, molitvu i budnost srca.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
