Bombaš samoubica u srcu svetinje, stotine duša na ivici između života i smrti — kako se bore oni koji čuvaju veru u nemilosrdnom haosu?
U jednoj od najstarijih hrišćanskih svetinja u Damasku, crkvi Svetog Ilije, koja vekovima stoji kao simbol vere i postojanosti pravoslavlja, odjeknula je eksplozija smrti. Bombaš samoubica, podmuklo iskoristivši trenutak liturgije, razneo je sebe i mnoge nevine vernike koji su se molili Gospodu.
Tanjug/AP/Omar Sanadiki
Prema izveštajima sirijskih državnih medija i Sirijskog opservatorijuma za ljudska prava, stradalo je oko 30 duša, dok je još mnogo njih ranjeno — broj žrtava i dalje raste. Svedoci događaja opisali su jezivu scenu: napadač je ušao u crkvu, otvorio vatru, a zatim aktivirao eksplozivni pojas. Trenuci svetinje pretvoreni su u pakao.
Ovaj nemili događaj predstavlja bolan podsetnik na neprekinute patnje koje trpe hrišćanske zajednice u Siriji. Zemlja koja je vekovima bila kolevka Pravoslavlja, gde su naši preci s ljubavlju i verom gradili hramove i čuvali oganj vere, danas se ponovo suočava sa tamom nasilja i bezumlja.
Tanjug/AP/Omar Sanadiki
Vladike i sveštenici širom pravoslavnog sveta izražavaju duboku tugu i molitvu za stradale, ali i za one koji ostaju u senci straha i nesigurnosti. Kako navodi zvanični sajt Sirijske pravoslavne crkve, “ovo je ne samo napad na ljude, već i na samu dušu Crkve, na svetinju za koju su naši preci ginuli i čiju smo svetlost pozvani da čuvamo”.
Tanjug/AP/Omar Sanadiki
Napad na crkvu Svetog Ilije dolazi u trenutku kada sirijska vlada pokušava da očuva jedinstvo naroda i zaštiti verske manjine, ali se s pravom postavlja pitanje koliko je taj napor dovoljan u vremenu kada su hrišćanske zajednice na udaru nemilosrdnih neprijatelja vere.
Dok džihadisti nemilosrdno uništavaju crkve i ubijaju čitave porodice, međunarodna zajednica okreće glavu. Pravoslavni patrijarsi Sirije dižu glas protiv tragedije koja preti da izbriše vekovno prisustvo hrišćana na Bliskom istoku, ali da li iko sluša?
Otac Grigorije svedoči o brutalnom ubistvu svog oca, pljačkama i uništavanju imovine, dok mnogi pokušavaju da pobegnu iz zemlje koja za njih više nije sigurna.
Očevici svedoče o brutalnim egzekucijama hrišćanske zajednice, spaljenim domovima i telima razbacanim po ulicama. dok međunarodna zajednica ostaje pasivna.
Jerusalimska Patrijaršija upozorava da bi eskalacija sukoba mogla dovesti do oštećenja ili uništenja svetih mesta u Svetoj Zemlji, dok su pristup vernicima i sigurnost monaštva i sveštenstva već ozbiljno ugroženi.
Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs.
Susret u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu otvorio teme pravnog položaja verskih zajednica, zaštite kulturne baštine i unapređenja saradnje Crkve i države.
Usred sukoba i nesigurnosti, mali grad na severoistoku Libana dočekao je simbol nade i molitve koji podseća da čak i u najmračnijim vremenima svetlost uvek pobeđuje tamu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Stravičan teroristički napad usred bogosluženja potresao je pravoslavnu zajednicu u Siriji – svedoci opisuju užas kao „pakao u hramu“, dok se svet pita zašto nije bilo nikakve zaštite.
U hramu koji je pre dva dana bio meta brutalnog terorističkog napada, antiohijski patrijarh sa poglavarima Istočnih Crkava uzneo je molitvu za duše postradalih, dok su vernici odgovorili himnama, suzama i molitvom.
"U ovoj zastrašujućoj bujici tuge, molimo se za upokojenje duša nevino postradalih čeda Božjih, dok naše molitvene oči ostaju zagledane u lica porodica postradalih."
Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs.
U besedi za četvrtak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotost, blagočešće i vera opstaju usred tame i nasilja, i poziva vernike da postanu učesnici pobede Hrista nad svim silama zla.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Dragutin Lalatović i Marinko Jovanović zakoračili su putem poslušnosti, molitve i unutrašnjeg preobražaja u jednoj od najznačajnijih pravoslavnih svetinja u Crnoj Gori
