Tanjug/AP/Omar Sanadiki,ANWAR AMRO / AFP / Profimedia, Black Duck Style/Shutterstock
Stravičan teroristički napad usred bogosluženja potresao je pravoslavnu zajednicu u Siriji – svedoci opisuju užas kao „pakao u hramu“, dok se svet pita zašto nije bilo nikakve zaštite.
Međunarodna zajednica sa velikom zabrinutošću prati razvoj situacije u Damasku, nakon terorističkog napada koji se dogodio u nedelju, 22. juna, na pravoslavni hram Svetog Proroka Ilije (Mar Elias) u kvartu Duvaila. Kako je preneo Rojters, bombaš samoubica razneo se unutar hrama tokom Svete Liturgije, usmrtivši i ranivši više ljudi, kao i prouzrokovavši ozbiljnu materijalnu štetu.
Govoreći za grčki pravoslavni portal Vima Ortodoksijas, dvojica pravoslavnih vernika iz Grčke, koji se nalaze na humanitarnoj misiji u Siriji, izrazili su duboku tugu i zgroženost zbog ovog napada.
Tanjug/AP/Omar Sanadiki
Crkva Svetog Ilije u Damasku
Ikone po podu, krv na sve strane
Jakov T., penzionisani oficir i član pravoslavne medicinske misije u Siriji, bio je blizu mesta eksplozije svega nekoliko minuta nakon tragedije.
– Čuli smo eksploziju sa dve ulice udaljenosti. Potrčali smo ka hramu, a prizor koji smo zatekli bio je potresan: razbijene klupe, ikone bačene po podu, krv svuda. Neki ljudi u rukama su držali ranjenu decu. Kao da se pakao otvorio usred hrama – opisuje on.
Hrišćani u Siriji svakodnevno žive u strahu
Despina M., volonterka i teolog, koja predaje deci pravoslavnih porodica u tom području, ističe sa posebnom zabrinutošću:
– Pravoslavni hrišćani u Siriji izgubili su svaki osećaj bezbednosti. Napadi na naše hramove postali su svakodnevica koju zapadni svet ignoriše. Ovo nije bio samo teroristički čin – ovo je bila poruka straha upućena hrišćanima koji se trude da prežive i sačuvaju svoju veru živom.
Tanjug/AP/Omar Sanadiki
Crkva Svetog Ilije u Damasku
Istraga u toku po nalogu sirijskih vlasti
Državna novinska agencija SANA potvrdila je da je reč o samoubilačkom napadu i da ima žrtava, iako zvaničan broj još uvek nije saopšten. Ministarstvo unutrašnjih poslova Sirije i vojne bezbednosne snage nastavljaju istragu s ciljem identifikacije saučesnika i organizacije koja stoji iza ovog zločina.
Prema izvorima na koje se poziva Dojče Vele, napad bi mogao biti povezan s jednim od ogranaka Islamske države, koji je i dalje aktivan u oblastima oko Damaska, iako za sada niko nije preuzeo odgovornost.
Pravoslavna zajednica traži odgovor
Očekuje se zvanično saopštenje Antiohijske patrijaršije, dok mnogi vernici već ukazuju na to da je pravoslavno stanovništvo u Siriji sistematski meta napada. Grčki mediju uputili su javno pitanje Apostolskoj dijakoniji i patrijarhu carigradskom Vartolomeju, zahtevajući zvaničnu osudu ovog zločina i konkretne inicijative za zaštitu preostalih hrišćana u ovom napaćenom području.
Pitanja koja se nameću:
Zašto nije postojala bezbednosna kontrola na ulazu u hram?
Zbog čega nisu postavljeni detektori metala ili makar nadzorne kamere?
Kako su reagovale lokalne vlasti neposredno nakon napada?
Na koji način međunarodne organizacije planiraju da zaštite verske manjine u Siriji?
Šta se očekuje u narednom periodu?
Lokalne pravoslavne zajednice već su započele molitvena sabranja i opela za postradale. Istovremeno, organizacije iz Grčke i sa Kipra pokrenule su nove humanitarne kampanje pomoći
Dok džihadisti nemilosrdno uništavaju crkve i ubijaju čitave porodice, međunarodna zajednica okreće glavu. Pravoslavni patrijarsi Sirije dižu glas protiv tragedije koja preti da izbriše vekovno prisustvo hrišćana na Bliskom istoku, ali da li iko sluša?
Otac Grigorije svedoči o brutalnom ubistvu svog oca, pljačkama i uništavanju imovine, dok mnogi pokušavaju da pobegnu iz zemlje koja za njih više nije sigurna.
Očevici svedoče o brutalnim egzekucijama hrišćanske zajednice, spaljenim domovima i telima razbacanim po ulicama. dok međunarodna zajednica ostaje pasivna.
Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs.
Susret u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu otvorio teme pravnog položaja verskih zajednica, zaštite kulturne baštine i unapređenja saradnje Crkve i države.
Usred sukoba i nesigurnosti, mali grad na severoistoku Libana dočekao je simbol nade i molitve koji podseća da čak i u najmračnijim vremenima svetlost uvek pobeđuje tamu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U hramu koji je pre dva dana bio meta brutalnog terorističkog napada, antiohijski patrijarh sa poglavarima Istočnih Crkava uzneo je molitvu za duše postradalih, dok su vernici odgovorili himnama, suzama i molitvom.
Na praznik Svih antiohijskih svetih, tokom večernje službe u hramu Svetog proroka Ilije, raznela se eksplozija. Antiohijska patrijaršija poziva svet da ne okreće glavu od mučeništva i patnje pravoslavnih vernika.
Vladika Kirilo vernicima poručio da je milosrđe najveća škola srca, dok je palestinski sveštenik Isa Kides svedočio o teškom položaju hrišćana na Bliskom Istoku i uputio apel za molitvu za mir.
Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs.
U besedi za četvrtak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotost, blagočešće i vera opstaju usred tame i nasilja, i poziva vernike da postanu učesnici pobede Hrista nad svim silama zla.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Dragutin Lalatović i Marinko Jovanović zakoračili su putem poslušnosti, molitve i unutrašnjeg preobražaja u jednoj od najznačajnijih pravoslavnih svetinja u Crnoj Gori
