U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Sveta Teodora Vasta jedno je od najposebnijih i najupečatljivijih verskih mesta u Grčkoj. Nalazi se u Vasti, u Arkadiji, u srcu Peloponeza, i posvećena je životu i delu Svete Teodore, koja je ostala upamćena po svojoj veri i dubokoj predanosti Bogu.
Najistaknutija posebnost ove crkve su stabla koja rastu direktno iz krova svetinje. Ovaj retki fenomen stvara očaravajući prizor u kojem kamen i priroda skladno koegzistiraju. Stabla se uzdižu visoko, dok njihovi listovi nežno prekrivaju crkvu, dajući joj izgled živog, zapanjujućeg spomenika Božje stvaralačke moći. Posetioci ovde dobijaju ne samo vizuelni doživljaj, već i duboko duhovno iskustvo, koje podseća na povezanost prirode i vere.
"Ginisova knjiga rekorda" naziva Hram Svete Teodore u selu Vasta kod Megalopolisa u Arkadiji neobičnom crkvom. Ovaj hram, posvećen sećanju na Svetu Teodoru, izgrađen je u 12. veku i vekovima izaziva divljenje i pitanja hodočasnika. Crkva je podignuta na kamenitom terenu sa zidovima debljine 70 cm i okružena je sedamnaest starih stabala čije grane prekrivaju krov odozgo. Drveće i grane su upleteni u krov i zidove kako bi štitile crkvu od prirodnih nepogoda i neoskrnavljene ostale kroz vekove. I dok bi neko očekivao da posle toliko vremena vidi samo ruševine, hram se nalazi u gotovo savršenom stanju.
Sveta Teodora je živela u oblasti Vaste i proslavila se svojom nepokolebljivom verom i božanskom predanošću. Njena posvećenost i čuda koja se pripisuju njenom zagovoru i danas inspirišu hodočasnike i vernike iz cele Grčke, ali i iz drugih krajeva sveta. Crkva koja joj je posvećena postala je mesto molitve i poštovanja, ali istovremeno privlači i one koji žele da vide jedinstvena prirodna čuda i dožive miran, kontemplativni trenutak.
Crkva Svete Teodore otvorena je za posete tokom cele godine. U njenom okruženju, među zelenim brežuljcima i tihim pejzažima, posetioci mogu da osete spokoj i mir, ali i da se povežu s duhovnom dimenzijom ovog svetilišta. Pored svoje duhovne vrednosti, crkva je i idealno mesto za fotografije – retko drveće na krovu ostavlja posetioce bez daha i privlači poglede svih koji dolaze.
U pitanju je molitvena prostorija unutar svetog drveta. Ujedno je glavna atrakcija botaničke bašte u Kutaisi, a pre deset godina dobila je trenutnu namenu.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
Na strmim obroncima planine iznad reke Aos, u manastiru Stomio, gde je Sveti Pajsije proveo prve godine monaštva, danas reke vernika dolaze u nadi da će pronaći duhovni mir. Njegova rodna kuća, dečje staze i crkvica na visini postaju novo središte hodočašća i tihe molitve.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve uputio je snažnu i emotivnu čestitku u kojoj ističe duhovno zajedništvo, istorijsku povezanost i poruku koja je odjeknula širom pravoslavnog sveta.
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
Od siromašnog dečaka iz Hercegovine do ostroškog čudotvorca čije mošti posećuju pravoslavci, katolici i muslimani — život Svetog Vasilija Ostroškog ostao je simbol istrajnosti, vere i nade u najtežim vremenima.
U besedi za utorak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristovoj ljubavi koja ne prolazi kroz filter ljudskog razuma i pokazuje šta se u čoveku zapravo opire onome što bi ga moglo preobraziti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca po starom i Svetog Epifanija Kiparskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Leopolda Mandića, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Na vrhu napuštenog grčkog sela Ropoto, jedini hram na svetu bez ikona i fresaka prkosi sili gravitacije, privlačeći posetioce koji ostaju zadivljeni njegovom neuništivom postojanošću.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
Iako danas nosi ime Svetog Stefana, veruje se da je prvobitno bila posvećena Presvetoj Bogorodici.
Dok jedni u njemu vide simbol zajedništva, drugi postavljaju pitanja o njegovom mestu u prostoru grada i značenju koje nosi u širem društvenom kontekstu.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Posle upokojenja patrijarha Ilije II, Gruzijska pravoslavna crkva dobila je novog poglavara Šija III - izbor koji se već tumači kao važna prekretnica za unutrašnji život Crkve i njen položaj u širem pravoslavlju
Kada čovek nauči da se raduje tuđem dobru kao svom, tada nestaje i zavist.
Praznik jednog od najpoštovanijih pravoslavnih svetitelja biće obeležen uz praznično bdenije, arhijerejsku liturgiju i dolazak hodočasnika koji peške prelaze stotine kilometara tražeći mir, utehu i duhovno ukrepljenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
