U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Sveta Teodora Vasta jedno je od najposebnijih i najupečatljivijih verskih mesta u Grčkoj. Nalazi se u Vasti, u Arkadiji, u srcu Peloponeza, i posvećena je životu i delu Svete Teodore, koja je ostala upamćena po svojoj veri i dubokoj predanosti Bogu.
Najistaknutija posebnost ove crkve su stabla koja rastu direktno iz krova svetinje. Ovaj retki fenomen stvara očaravajući prizor u kojem kamen i priroda skladno koegzistiraju. Stabla se uzdižu visoko, dok njihovi listovi nežno prekrivaju crkvu, dajući joj izgled živog, zapanjujućeg spomenika Božje stvaralačke moći. Posetioci ovde dobijaju ne samo vizuelni doživljaj, već i duboko duhovno iskustvo, koje podseća na povezanost prirode i vere.
"Ginisova knjiga rekorda" naziva Hram Svete Teodore u selu Vasta kod Megalopolisa u Arkadiji neobičnom crkvom. Ovaj hram, posvećen sećanju na Svetu Teodoru, izgrađen je u 12. veku i vekovima izaziva divljenje i pitanja hodočasnika. Crkva je podignuta na kamenitom terenu sa zidovima debljine 70 cm i okružena je sedamnaest starih stabala čije grane prekrivaju krov odozgo. Drveće i grane su upleteni u krov i zidove kako bi štitile crkvu od prirodnih nepogoda i neoskrnavljene ostale kroz vekove. I dok bi neko očekivao da posle toliko vremena vidi samo ruševine, hram se nalazi u gotovo savršenom stanju.
Sveta Teodora je živela u oblasti Vaste i proslavila se svojom nepokolebljivom verom i božanskom predanošću. Njena posvećenost i čuda koja se pripisuju njenom zagovoru i danas inspirišu hodočasnike i vernike iz cele Grčke, ali i iz drugih krajeva sveta. Crkva koja joj je posvećena postala je mesto molitve i poštovanja, ali istovremeno privlači i one koji žele da vide jedinstvena prirodna čuda i dožive miran, kontemplativni trenutak.
Crkva Svete Teodore otvorena je za posete tokom cele godine. U njenom okruženju, među zelenim brežuljcima i tihim pejzažima, posetioci mogu da osete spokoj i mir, ali i da se povežu s duhovnom dimenzijom ovog svetilišta. Pored svoje duhovne vrednosti, crkva je i idealno mesto za fotografije – retko drveće na krovu ostavlja posetioce bez daha i privlači poglede svih koji dolaze.
U pitanju je molitvena prostorija unutar svetog drveta. Ujedno je glavna atrakcija botaničke bašte u Kutaisi, a pre deset godina dobila je trenutnu namenu.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
Na strmim obroncima planine iznad reke Aos, u manastiru Stomio, gde je Sveti Pajsije proveo prve godine monaštva, danas reke vernika dolaze u nadi da će pronaći duhovni mir. Njegova rodna kuća, dečje staze i crkvica na visini postaju novo središte hodočašća i tihe molitve.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije stiže recept za mirisno i zasitno jelo od povrća, pripremljeno bez komplikovanja, a sa svim čarima domaće posne kuhinje.
Gospod i pre nego što ga zamolimo sve čuje i sve zna, opominjao je starac Ilija.
U drevnom Manastiru Svetog Neofitosa na Kipru posetioci danas mogu da „razgovaraju“ sa digitalnim prikazom svetitelja koji ih vodi kroz njegov život i isposnicu.
Posetioci će 27. i 28. juna moći besplatno da vide najstariju sačuvanu srpsku ćiriličnu rukopisnu knjigu, dragoceni spomenik duhovnosti, pismenosti i umetnosti koji se retko izlaže javnosti.
U pouci za petak 4. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohriski i Žički upozorava na opasnost pogrešnih izbora i podseća da se vrednost puta vidi po cilju kojem vodi, a ne po prolaznom uspehu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Na vrhu napuštenog grčkog sela Ropoto, jedini hram na svetu bez ikona i fresaka prkosi sili gravitacije, privlačeći posetioce koji ostaju zadivljeni njegovom neuništivom postojanošću.
Podignut kada srpska država više nije postojala, Krušedol je postao utočište vere, čuvar identiteta i večna kuća znamenitih ličnosti.
Manastir Žiča, koji je Sveti Sava izabrao za sedište prve srpske arhiepiskopije, mnogo je više od mesta molitve: u njegovim zidovima oblikovala se duhovna ideja Srbije, krunisani su vladari i ispisivane stranice istorije
Manastir Svetih arhangela, zadužbina cara Stefana Dušana podignuta između 1343. i 1352. godine, bio je jedno od najznačajnijih duhovnih središta srednjovekovne Srbije i njegovo poslednje počivalište.
Na obalama Bistrice vekovima opstaje kompleks u kojem se prepliću tragovi Svetog Save, srpskih patrijaraha, srednjovekovnih vladara i manje poznatih priča ispisanih u kamenu, freskama i obnovama kroz različite epohe.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Akvilinu po starom i Prepodobnog Davida Solunskog po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Jovana i Pavla, mučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja upozorava roditelje da se prve godine ne mogu vratiti i objašnjava zašto ono što dete tada čuje i vidi često postaje temelj njegovih budućih izbora, navika i odnosa prema dobru.
Nikos Oikonomopulos opisao je događaj koji smatra čudesnim i koji je, kako tvrdi, zabeležen pred kamerama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
