Na obodu malenog sela Edelevo, u centralnom delu Rusije, tamo gde se ravnica lomi o brežuljke, uzdiže se Petropavlovska crkva — jedna od najzagonetnijih svetinja ruske pravoslavne zemlje. Njena pojava, usamljena i dostojanstvena, deluje kao prizor iz nekog drugog vremena. O njoj se govori sa mešavinom divljenja i nelagode, jer crkva ne skriva samo bogatu istoriju, već i tajne koje, prema predanju, odolevaju vekovima.
Put koji ne postoji, a vodi ka svetinji
Do Petropavlovske crkve ne može se stići običnim putem. Navigacija uporno tvrdi da put prestaje mnogo pre cilja, i zaista — kad se dođe do kraja, pred očima je samo travnata pustolina. Ali oni koji poznaju „tajni prolaz“ znaju da treba zaobići brežuljke koje savremeni softveri, iz nepoznatog razloga, ne prepoznaju. Tada se pred posmatračem iznenada otvori prizor koji oduzima dah: crkva stoji usred tišine, kao da je sišla s neba.
Mnogi vernici veruju da put do ove svetinje pronalaze samo oni kojima je to dato — oni koji dolaze sa čistom namerom i iskrenom verom, a ne iz puke znatiželje.
Legenda o devojčici koja čuva crkvu
Petropavlovsku crkvu prate mnoge priče, ali jedna se prenosi šapatom, gotovo sa strahopoštovanjem. Kaže se da je na mestu gde se danas uzdiže svetinja nekada sahranjena mala devojčica, čiji duh i danas boravi u crkvi. Ne plaši, ne uznemirava, već bdi — kao čuvar mesta koje joj je povereno.
Golubovi koji su se nastanili u zidovima crkve, prema verovanju, svedoci su njenog prisustva. U pravoslavnoj simbolici, golub predstavlja blagodat i mir, a mnogi kažu da to nije slučajno — da kroz njihova krila crkva diše njenom nevinom dušom.
Lovci na blago i tajna pod temeljima
Druga legenda privlači sasvim drugačije posetioce — one koji tragaju za zlatom, a ne za mirom. Po narodnom predanju, ispod temelja Petropavlovske crkve zakopano je blago: kovčezi puni zlatnika i srebrnjaka, sakriveni u burnim vremenima.
Meštani su zaista pronalazili stare novčiće u okolini crkve. Neki su ih pretvarali u dugmiće, verujući da će ih oni štititi i donositi im sreću. A oni najuporniji tvrde da se u samim zidovima crkve nalazi davno izgubljeni ikonostas, optočen zlatom — neprocenjiva relikvija koju nikada niko nije pronašao.
Svetinja koja ne pristaje na objašnjenje
Petropavlovska crkva u Edelevo nije samo zgrada od kamena i kreča. Ona je tajna zatvorena u tišini, mesto gde se dodiruju pravoslavna vera i zagonetka. Neki u njoj pronalaze duhovni mir, drugi izazov, treći — inspiraciju.
Ali svi koji su je makar jednom videli kažu isto: Petropavlovska crkva nije samo građevina, već iskustvo. Ne nalazi se pomoću navigacije, već pomoću unutrašnjeg kompasa — onog koji pokazuje put samo onima spremnim da veruju.
Neposredno pred liturgiju u crkvi u Orelu, sa ikone Hrista Spasitelja poteklo je blagouhano miro. Nastojatelj hrama ističe da je ovo znak Božje milosti i poziv na pokajanje, dok se vernici okupljaju u suzama i molitvi pred čudotvornom ikonom koja širi miris mira.
Posle potresa jačine 8,8 stepeni i razornih talasa koji su pogodili Kamčatku i Kurilska ostrva, naučnici upozoravaju na mogući još jači zemljotres u narednih 30 dana, dok Ruska Pravoslavna Crkva spasava monahe i svetinje iz poplavljenih hramova.
Tada episkop, kasnije patrijarh Tihon, stigao je na rub pravoslavnog sveta, a postao most između Istoka i Zapada — osnivao je hramove, okupljao narode i ušao u istoriju Amerike.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
