Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na oko stotinak kilometara od bajkovitog Sankt Peterburga, nedaleko od mesta Meljnjikovo, usred reke Vuoksa, nalazi se jedna krajnje neobična crkva – posvećena Svetom apostolu Andreju Prvozvanom. Ova svetinja ne liči ni na jednu drugu i izaziva divljenje svakoga ko je poseti. Međutim, njena privlačnost nije u gabaritima ili bogatom dekoru, već u jedinstvenom položaju i duhovnom značaju.
Ova svetinja spada među najmanje crkve u Rusiji, a možda i u svetu. Sagrađena je na ostrvcetu u sred reke, površine manje od 100 kvadratnih metara. S obzirom na to da se nalazi na malom parčencetu zemlje koje izranja iz vode, crkva izgleda kao da lebdi iznad reke. Do nje se stiže jedino preko drvenog mostića sa kopna, što dodatno pojačava njenu čaroliju i mističnost.
Ideja za izgradnju svetinje potekla je od arhitekte Nikolaja Rotinova, inspirisanog hramom Vaznesenja u Kolomenskom, u Moskvi. Njegovu zamisao podržao je još jedan Andrej – Ljamkin, koji je finansirao izgradnju. Crkva je izgrađena uz pomoć lokalnog stanovništva, ne tako davne 2000. godine.
Prema verovanju, apostol Andrej Prvozvani je za života nekoliko puta posetio ovo mesto i u vodama Vuokse krstio meštane. Upravo zbog tog verovanja, ali i zato što je ideja potekla od dvojice Andreja, svetinja nosi naziv Svetog Andreja Prvozvanog.
Crkva je izgrađena u obliku osmice, simbola beskonačnosti – znak je da čuva duh predaka i vernicima pruža beskrajan mir.
Zbog svoje neobične lokacije i jedinstvene atmosfere, crkva privlači brojne posetioce: neki dolaze da pronađu utehu i priguše tugu, drugi da uživaju u lepoti prirode i sjedine se sa Bogom, treći da odaju zahvalnost, dok četvrti biraju upravo ovo mesto da prime Svetu tajnu braka.
Na kraju sveta možda možete očekivati gotovo sve... ali ovaj pravoslavni hram među pingvinima ipak izgleda iznenađujuće! Varvara Vasiljevna Čičagova-Černaja prošla je put od stvaranja tehnologije za kosmonautsku opremu do obnove Novodevičkog manastira, ostavivši neizbrisiv trag u ruskoj istoriji i crkvi. Neposredno pred liturgiju u crkvi u Orelu, sa ikone Hrista Spasitelja poteklo je blagouhano miro. Nastojatelj hrama ističe da je ovo znak Božje milosti i poziv na pokajanje, dok se vernici okupljaju u suzama i molitvi pred čudotvornom ikonom koja širi miris mira. Tada episkop, kasnije patrijarh Tihon, stigao je na rub pravoslavnog sveta, a postao most između Istoka i Zapada — osnivao je hramove, okupljao narode i ušao u istoriju Amerike.
shutterstock/high fliers
Svetinja koja privlači vernike i posetioce
Crkve i manastiri
12:38 | 21.05.2025
OVAKVU CRKVU NISTE VIDELI DO SAD: Kažu da je najdalja pravoslavna svetinja na svetu - sve u vezi nje je neverovatno
Duhovna riznica
11:21 | 16.06.2025
RUSKA MONAHINJA NEMAČKOG POREKLA NAPRAVILA PRVO KOSMIČKO ODELO ZA JURIJA GAGARINA: Mati Serafima je osvajala svemir, pa pronašla mir u manastiru
Duhovna riznica
21:34 | 19.07.2025
ČUDO BOŽJE U TROJIČKOM HRAMU, PROPLAKALA IKONA HRISTA! Vernici tvrde - znak s neba, a otac Andrej poručuje - ovo je opomena (VIDEO)
Duhovna riznica
09:55 | 09.10.2025
KAKO JE RUSKI PATRIJARH POSTAO POČASNI GRAĐANIN SAD: Vizionar koji je utemeljio pravoslavlje preko okeana
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Mitropolit mileševski Atanasije poželeo učenicima da budu radost svojim roditeljima, zavičaju, Srbiji i Srpskoj crkvi, a nakon molitve deca su primila blagoslov i prigodne poklone
U gradu u kojem pravoslavni život traje vekovima, svečani doček poglavara Srpske pravoslavne crkve bio je povod da se otvori i pitanje izgradnje novog bogoslužbenog prostora za sve brojniju zajednicu.
Jedni su podizali i obnavljali svetinje, drugi se odricali visokih položaja i birali samoću, a jedan je zbog vere završio na vešalima, ostavljajući iza sebe priče koje i danas pamti Crkva.
Susret vernika, sveštenstva i poglavara Srpske pravoslavne crkve uoči velikog jubileja Sabornog hrama u Ljubljani.
U poruci mitropolitu kijevskom i sve Ukrajine patrijarh je pozvao na molitvu za pokoj ubijenog monaha, isceljenje ranjenih i utehu svih koji stradaju u ratu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U manastiru Svetog Nikole u Bijeljini osvećena je sveta ikona, koja će na praznik Blažene Ksenije Petrogradske biti preneta u Rusiju, učvršćujući vekovno bratstvo dva naroda.
Patrijarh Kiril služio je Svetu liturgiju u Hramu Hrista Spasitelja, dok su učesnici nosili krstove, ikone i svete mošti.
Reči velike ruske svetiteljke zapisane su u njenom žitiju, a ono što je rekla pred smrt decenijama kasnije dobilo je potpuno novo značenje, kada su hiljade vernika počele da dolaze na mesto gde počivaju njene mošti.
Posle smrti patrijarha Adrijana car je zabranio izbor njegovog naslednika i stavio Crkvu pod državnu kontrolu, dok su njegove reforme i promene verskih običaja deo sveštenstva i naroda videli kao potvrdu najstrašnijih proročanstava.
Na jednom zapisu vidi se prilazak naoružanih uniformisanih lica, dok drugi beleži demoliranje ikonostasa i pucanje u svetinju.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Za verni narod ovaj prizor je posebno bolan jer Crkva Svetog Nikole nije obična stara građevina.
Hram Svetog Vasilija (Vasilija Blaženog) nalazi se na Crvenom trgu i simbol je Moskve.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Duhovi zla u ljudski um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Krompir, brašno i jaja dovoljni su za osnovu ovog starinskog specijaliteta, koji se kuva poput knedli, a zatim oblaže prženim prezlama ili začinjava alevom paprikom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
