Universal History Archive/Universal Images Group / Sciencephoto / Profimedia,Društvene mreže
Varvara Vasiljevna Čičagova-Černaja prošla je put od stvaranja tehnologije za kosmonautsku opremu do obnove Novodevičkog manastira, ostavivši neizbrisiv trag u ruskoj istoriji i crkvi.
Igumanija Serafima (u svetu Varvara Vasiljevna Čičagova-Černaja) bila je sovjetski naučnik svetskog glasa, inženjer, doktor tehničkih nauka, dobitnica Državne nagrade, rukovodilac Naučnoistraživačke laboratorije Instituta za organsku hemiju, koja je razvijala svemirska odela za kosmonaute. U poznim godinama primila je monaški postrig i postala nastojnica Novodevičkog manastira u Moskvi. Njen život predstavlja primer kako pravoslavni hrišćanin može uskladiti veru sa naučnim dostignućima.
Igumanija Serafima rođena je 30. jula (12. avgusta po novom kalendaru) 1914. godine u Petrogradu, u porodici činovnika Državnog sekretarijata Velikog kneževstva Finske, Vasilija Avgustoviča fon Rezona. Otac Varvare, iako nemačkog porekla, verno je služio Rusiji u čin nadvornog savetnika; jedno vreme bio je pomoćnik P. A. Stolipina. Nestao je bez traga na samom početku Prvog svetskog rata. Majka, Leonida Leonidovna (1883–1963), bila je ćerka Leonida Mihajloviča Čičagova, danas poznatog svetog sveštenomučenika Serafima.
Ruska pravoslavna crkva
Varvara Vasiljevna Čičagova-Černaja posle monašenja dobila je ime Serafima
Njen život i delo ostaju živi primer kako pravoslavni hrišćanin može uskladiti veru sa naukom.
Godine 1914. Leonida Leonidovna ostala je sama sa dve male ćerke – Leonidom i Varvarom. Revolucija ih je zatekla u Petrogradu. Majka se sa decom preselila u Moskvu, kod svog oca, arhiepiskopa Serafima (Čičagova), koji ih je poslao u ženski manastir Aleksandro-Nevski u Kaljazinskom okrugu, blizu grada Kimri. Tamo je Leonida Leonidovna počela da radi u bolnici. Pod novom vlašću, hramovi su neko vreme ostali otvoreni i u njima su se održavala bogosluženja.
– Volela sam, bez ikakvog nagovaranja, da ustajem u šest ujutru i trčim u manastirsku crkvu; volela sam bogosluženja, molitve i pojanje. Rado sam išla na časove verske nastave u seoskoj školi u koju je išla moja starija sestra Leonida – sećala se Varvara Vasiljevna.
Dvadesetih godina prošlog veka zemljom su vladali glad, razaranje i epidemije. Porodica je oskudevala, a devojčice koje su porasle išle su na nadničarske poslove. Već sa sedam godina Varja je počela da zarađuje radeći u poljoprivrednoj zadruzi. Upravo tada rekla je majci:
– Uvek ću moći da se prehranimo, jer sam naučila dobro da perem podove.
Godine 1924. majka je otpuštena s posla zbog verskih uverenja, pa je briga o prehrani cele porodice pala na Varvarina pleća. Kasnije je majka našla posao u sanatorijumu nedaleko od Novojerusalimskog manastira. Tamo je porodica odlazila u očuvanu staru crkvu i družila se sa sveštenstvom. U Novom Jerusalimu Varja je pohađala školu od petog do sedmog razreda i svakodnevno išla u sanatorijum, gde je radila njena majka, da nadniči, jer novca u kući nije bilo dovoljno. Kad bi u porodici bilo malo sredstava, odlazili su u posetu dedi, vladici Serafimu (Čičagovu), koji je službovao od 1926. do 1928. godine u manastiru kod Šuje.
Ruska pravoslavna crkva
Varvara Vasiljevna Čičagova-Černaja, kasnije igumanija Serafima, ostavila je veliki trag u ruskoj istoriji, ali i Crkvi
Kada je Varvara prešla u deveti razred, njena škola je preoblikovana u Moskovski naftno-hemijski tehnikum. Od 1929. do 1931. godine pohađala je taj tehnikum, ali je zbog teške materijalne situacije bila prinuđena da napusti školu i zaposli se kao laborantkinja u Vojnohemijskoj akademiji, a zatim i u laboratoriji Instituta za organsku hemiju Akademije nauka SSSR-a.
Godine 1933, ne napuštajući posao, Varvara je upisala večernje odeljenje Moskovskog instituta za finu hemijsku tehnologiju. Od 1936. do 1937. godine, do hapšenja njenog dede, kao studentkinja večernjeg odeljenja živela je u njegovoj letnjoj kući blizu stanice Udeljnaja, nedaleko od Moskve. Varvara Vasiljevna je kasnije govorila:
– Nedeljom uveče deda bi seo za svoj harmonijum – sa kojim se nikada nije rastajao – i svirao ili stvarao duhovnu muziku, a ja bih sedela na divanu, gledala ga ili čitala i osećala blagodat koja je iz njega zračila.
U decembru 1937. godine osamdesetogodišnji mitropolit Serafim uhapšen je: iz Udeljnaje su bolesnog starca odvezli sanitetskim vozilom u Taganjsku tamnicu, zatim na Lubjanku, a potom u Butovo, gde je i streljan. Zajedno sa majkom i sestrom, Varvara je obilazila zatvore u potrazi za nestalim dedom, ali svuda su dobijale isti odgovor:
– Čičagova nema na spiskovima.
Godine 1939. Varvara Rezon završila je Moskovski institut za hemijsku tehnologiju (MITHT), nakon čega je upućena na rad u poznatu moskovsku fabriku „Kaučuk“ kao tehnološkinja za gumu. Godine 1941. imenovana je za odgovornu za evakuaciju fabrike na Ural, u Sverdlovsk. Od oktobra do decembra 1941. godine, Varvara je svakodnevno, čak i tokom bombardovanja, stajala na otvorenom i beležila koju opremu utovaraju u svaki vagon voza.
Fine Art Images / Heritage Images / Profimedia
Jurij Gagarin
Krajem decembra stigao je nalog Državnog komiteta odbrane (GKO) da se fabrika obnovi u Moskvi. Pred kolektiv fabrike postavljen je zadatak: u najkraćem roku pokrenuti proizvodnju gumeno-tehničkih delova za ratne potrebe, za avio- i autoindustriju. Postavilo se pitanje: gde nabaviti dokumentaciju koju su odneli na Ural? Varvari Vasiljevni je po sećanju bilo povereno da obnovi recepturu i iznova pokrene proizvodnju u praznim halama evakuisane fabrike. Poverena joj je uprava tehnološkim procesom.
Predvodila je naučni tim od pet ljudi u razvoju sintetičke gume – lateksa. Inženjeri i tehnički radnici bili su smešteni u kasarni i živeli su u fabrici četiri godine, spavajući po dva do tri sata dnevno. Važan državni zadatak je ispunjen: razvijena je jedinstvena tehnologija dobijanja sintetičke gume, koja je postala najnovija reč u hemijskoj industriji.
Posle rata, Varvara se udala za Nikolaja Valentinoviča Černog († 1983), istoričara umetnosti, čoveka koji je prošao mnoga životna iskušenja. Godine 1937. uhapšen je kao „neprijatelj naroda“ i zatim proveo pet godina u zatvoru; preživeo je rat, ali dugo nije mogao naći zaposlenje. Tek nakon smrti Staljina, sredinom 1950-ih, došlo je do njegove rehabilitacije i zapošljavanja u struci. Bračni par je proveo zajedno 38 srećnih godina, ali nisu imali dece.
Godine 1946. Varvara Vasiljevna prešla je na naučni rad u tek osnovani Naučno-istraživački institut gumarske industrije (NIIRP). Nakon postdiplomskih studija i odbrane kandidatske disertacije 1951, postala je rukovodilac laboratorije tog instituta, a po odbrani doktorske disertacije 1970. stekla je zvanje doktora tehničkih nauka, profesora (1972), a kasnije i akademika. Od 1966. do 1982. godine bila je zamenica direktora za naučni rad. Dve godine obavljala je dužnost odsutnog direktora i vodila izgradnju visoke zgrade instituta.
Shutetrstock/Mistervlad
Mati Serafima je obnovila Novodevički manastir u Moskvi i postala igumanija ove svetinje
Varvara Vasiljevna Černaja dostigla je velike visine u nauci, a o tome je jednom prilikom rekla:
- Razvila sam tehnologiju dobijanja posebno fine gume. Moj tehnološki proces postao je osnova za nekoliko novih fabrika, na primer za proizvodnju medicinskih proizvoda, hirurških gumenih rukavica, ventila za veštačko srce, cevi, sondi, katetera. Tada je to bila nova reč u hemijskoj industriji. Učestvovala sam u stvaranju materijala za izradu zaštitnih sredstava za kosmonate i druge stručnjake koji rade u uslovima zračenja opasnog po zdravlje - pričala je Varvara Černaja u jednom intervjuu.
Godine 1960. Varvaru Vasiljevnu uključili su u razvoj svemirskog odela za prvog kosmonauta. Zanimljivo je da su ti razvojni radovi pomogli Juriju Gagarinu da poleti u kosmos. Kao jedan od glavnih eksperata, Varvara Vasiljevna pozvana je da učestvuje u stvaranju odela za prvog kosmonauta. Konstruisala je specijalne gumene zglobove koji su omogućili da odelo bude pokretno: kosmonaut je u njemu mogao da savija ruke i noge, kao i da okreće glavu. Taj izum doneo joj je Državnu nagradu i titulu zaslužnog radnika nauke i tehnike.
fine-art-images / akg-images / Profimedia
Jurij Gagarin
Od 1970-ih godina slali su je u inostranstvo na različite konferencije i simpozijume, gde je držala izlaganja na engleskom jeziku. Varvara Vasiljevna potpisuje preko 150 naučnih radova i poseduje 36 patentnih svedočanstava za izume.
Godine 1969. umrla je njena majka – monahinja Serafima. Kada bi je pitali za majku, Varvara Vasiljevna obično je odgovorila: „Ona je umrla.“ Zaista, kao monahinja, ona je umrla za ovaj svet. Živeći krajnje skromno, Varvara Vasiljevna je većinu svoje zarade davala manastiru Puhhtica, gde je sahranjena njena majka.
Godine 1983. preminuo je njen muž, Nikolaj Valentinovič. Varvara Vasiljevna služila je njegovo opelo u crkvi i podigla spomenik u obliku krsta na njegovom grobu – jedini krst na celom groblju Kuncevo. Iznenadna smrt muža naterala ju je da duboko razmisli o svom daljem životu.
Pixabay
Susret sa ikonom Hrista u belom Hitonu, potpuno je promenio život manti Serafimi
Godine 1986. otišla je u penziju. Jednog dana ušla je u hram posvećen proroku Iliji, u Obidenskom sokačetu, i zapanjila se. Iz dubine ikone gledao ju je Hristos u belom hitonu, pružajući joj ruke. Odmah je prepoznala tu ikonu – ikonopisao ju je njen deda, mitropolit Serafim. U istom hramu ugledala je i drugu njegovu ikonu – prepodobnog Serafima Sarovskog koji se moli na kamenu.
Varvara Vasiljevna počela je da radi u tom hramu, pomažući kod kutije za sveće. Starica koja je dočekivala vernike sa blagim osmehom postepeno je organizovala posete svetim mestima i manastirima uz pratnju profesionalnih vodiča. Paralelno, kod kuće je držala pravoslavne seminare, zahvaljujući kojima su mnogi pripadnici gradske inteligencije pronašli put do crkve. Za šest godina službe u hramu stekla je smirenje, strpljenje i milosrđe. U to vreme često je govorila: „Drži glavu nisko, a srce visoko.“
Pojavila se misao da napiše uspomene o dedi, mitropolitu Serafimu (Čičagovu), koji je u njenom detinjstvu i mladosti imao veliki uticaj na njen duhovni razvoj.
Tokom 1980-ih godina Varvara Vasiljevna posvetila je mnogo vremena arhivskim istraživanjima i prikupljanju duhovnog nasleđa svog dede. Odlučila je da učini sve kako bi zasluženo proslavila njegovo ime. Taj posao nije bio lak: dokumenta su zaplenjena prilikom njegovog hapšenja, a majka i tetke već su bile preminule. Morala je da sakuplja informacije o njemu i događajima tih strašnih godina kao po zrnu, polako i pažljivo.
Godine 1993. objavljena je dvotomna zbirka dela mitropolita Serafima pod nazivom „Neka bude volja Tvoja“, u kojoj su sabrani njegovi govori, duhovna dela i naučni radovi.
Shutterstock/Felix Lipov
Novodevički manastir u Moskvi
Nekoliko dana nakon svog monaškog postriženja, na jednoj međunarodnoj konferenciji, već je nastupala sa izlaganjem u monaškoj odori.
Godine 1988. Varvara Vasiljevna podnela je zahtev Komitetu državne bezbednosti RSFSR za rehabilitaciju svog dede, i 10. novembra iste godine Moskovski oblastni sud doneo je odluku o rehabilitaciji mitropolita Serafima (Čičagova) „zbog nedostatka krivičnog dela“. Ipak, dugo nije znala mesto gde je bio streljan i gde je sahranjen, a tek 8. januara 1994. saznala je da je njen deda streljan na Butovskom poligonu NKVD-a.
Kada je mesto pogibije mitropolita Serafima postalo poznato, počela je često da posećuje Butovski poligon i uključila se u grupu entuzijasta koji su pronašli arhivske dokumente o mestima masovnih streljanja i grobnicama sveštenstva tokom godina komunističkog terora. Dala je značajan doprinos u podizanju crkve-podsetnika Novomučenicima i Ispovednicima Ruskim u Butovu, kao i u sastavljanju spiska žrtava represija iz reda sveštenstva koje su tamo sahranjene.
Godine 1994, u poznim godinama (80 godina), Varvara Vasiljevna primila je monaški postrig sa imenom Serafima, po poslušnosti svom duhovnom staratelju, mitropolitu krutičkom i kolomenskom Juvenaliju, kog je smatrala svojim duhovnim vođom od 1992. godine. Upravo joj je on 27. novembra iste godine, tokom Božanske liturgije, podario čin igumanije Novodevičkog manastira u Moskvi, uručiši joj igumanski štap.
Na međunarodnoj konferenciji o istraživanjima kaučuka i gume, održanoj u Moskvi nekoliko dana nakon njenog postriženja, nastupala je već u monaškom odelu.
Prvih nekoliko godina monahinje novootvorenog manastira noćile su na tavanu Uspenske crkve, na ćebadima razapetim direktno na podu. Za pet godina igumanija Serafima obnovila je monaški život u manastiru i na dva podvorišta. Monaška zajednica narasla je na 30 osoba. Pod njenim rukovodstvom uveden je manastirski ustav, organizovan manastirski hor i kreiran šestotomni sinodik za pomen sveštenicima i monahinjama manastira od njegovog osnivanja.
Društvene mreže
Igumanija Serafima
Uspenska crkva je restaurirana, uređen je sestrinski kelijski korpus, obnovljena i osvećena crkva u čast Svetog Ambrozija Milanskog, i podignut je novi kelijski korpus. Kada je manastir nabavio tkalački razboj, u obitelji je ponovo oživela umetnost tkanja ćilima i šivenja monaških odeždi. Igumanija Serafima osnovala je radionice za ikonopis i zlatovez.
Organizovano je pomoćno gazdinstvo na manastirskom podvorištu u selu Šubino, Domodedovskog okruga Moskovske oblasti.
Na molbu igumanije Serafime i zahvaljujući njenim istraživanjima u crkvenim arhivima, Patrijarh Aleksej II blagoslovio je obnovu molitvenog poštovanja prve igumanije Novodevičkog manastira, prepodobne Jelene (Devočine).
Za svoje napore na obnovi Novodevičkog manastira, patrijarh moskovski i sve Rusije Aleksej II odlikovao je igumaniju Serafimu krstom sa ukrasima povodom njenog 85. rođendana (1997. godine) i ordenom Svete ravnopravne apostolkinje kneginje Olge drugog stepena (1999. godine).
U testamentu igumanije Serafime verno je zapisano: „Rusija će se obnoviti: ne može da se ne obnovi... U Rusiji ima mnogo talentovanih ljudi.“
Godine 1999, 16. decembra, igumanija Serafima se upokojila u 85. godini života. Preminula je od dvostruke upale pluća, prehlađena tokom radova na obnovi na novom manastirskom podvorištu – Zosimovoj pustinji kod Naro-Fominska. Na oproštaj su došli duhovni ljudi, poznati naučnici, pa čak i kosmonauti. Sahranjena je u dvorištu Uspenske crkve Novodevičkog manastira, na severnoj strani.
Godine 2000. u Uspenskoj crkvi otvorena je njena memorijalna soba-muzej.
Kada su pljačkaši upali u njegovu crkvu tražeći ikonu, otac Sergije je zadobio teške batine, ali nije izgubio smirenje — u šapatima ispunjenim bolom zatražio je ime jednog od njih, da bi znao za koga da se moli.
Na periferiji ruske prestonice, između svetlosti mozaika i senki istorije, uzdiže se hram koji čuva duhovnu snagu nacije i duboke simbole neispričanih sudbina.
Predstavnici bezbednosnih snaga su se obratili crkvi i insistirali da se litija odloži do kraja događaja predstavnika LGBT, navodi se u saopštenju sveštenstva
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Poseta tokom koje je poglavar Srpske pravoslavne crkve odlikovan visokim crkvenim ordenom, proglašen za počasnog doktora i razgovarao sa patrijarhom Kirilom i predsednikom Putinom, zaokružena je dostojanstvenim ispraćajem na aerodromu Šeremetjevo.
Delegacija Srpske pravoslavne crkve, u okviru zvanične posete Rusiji, obišla je manastire Novojerusalimski i Savino-Storoževski, gde su ih dočekali domaćini iz Moskovske patrijaršije.
U atmosferi duboke duhovnosti i molitvene sabornosti, poglavar Srpske pravoslavne crkve susreo se s ruskim jerarsima i bratstvom Donskog manastira, poklonivši se svetinjama i poručivši da su srpski i ruski narod – jedan u Hristu.
U danima Svetle sedmice, patrijarh srpski Porfirije i patrijarh moskovski Kiril susreli su se u ozračju Vaskrsenja, svedočeći neraskidivo duhovno jedinstvo Srpske i Ruske Pravoslavne Crkve, uz poruke nade, ljubavi i vere u Hrista Vaskrslog.
Predstavnici bezbednosnih snaga su se obratili crkvi i insistirali da se litija odloži do kraja događaja predstavnika LGBT, navodi se u saopštenju sveštenstva
Predstavnici bezbednosnih snaga su se obratili crkvi i insistirali da se litija odloži do kraja događaja predstavnika LGBT, navodi se u saopštenju sveštenstva
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
O ocu Haritonu za Radio Svetigoru govorili su arhimandrit Mihailo, iguman manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, arhimandrit Danilo, iguman manastira Banjska i arhimandrit Stefan, iguman manastira Zočište.
Kanavka (kanal) je put kojim je prošla Presveta Bogorodica kako ga je Sveti Serafim Sarovski označio. Na tom putu se nalazi manastir Divijevo, jedna od značajnijih svetinja pravoslavnih hrišćana.
Na trpezi atonskih monaha nema raskoši, ali ima nečeg mnogo vrednijeg - smirenja, duhovnog poretka i ukusa koji nose pečat molitve. Isprobajte kako izgleda posna gozba, po meri vere.
