Starac Ilija je bez ikakve najave posetio naše svetinje, a to je sasvim slučajno saznala vernica Janja.
Optinska pustinja je jedan od glavnih duhovnih centara ruskog pravoslavlja, zajedno sa manastirom Serafim-Divejevski i Trojice-Sergijevom lavrom. Ovaj manastir godišnje poseti oko 100.000 vernika ne samo iz Rusije, nego i iz regiona.
Taj muški manastir Ruske pravoslavne crkve, smešten je nedaleko od grada Kozelska Kaluške oblasti u Kaluškoj eparhiji. Postoji nekoliko verzija o datumu i okolnostima osnivanja manastira. Prema jednoj od njih, Optinsku pustinju je osnovao pokajani razbojnik Opta u 15. veku koji je u monaštvu primio ime Makarije.
Prema drugoj verziji, manastir je osnovao knez Vladimir Hrabri.
O važnosti ovog duhovnog centra znaju mnogi pravoslavni vernici i u Srbiji, a priča naše sugrađanke Janje Todorović je iznenadila mnoge. Ona je posetivši pomenuto mesto od monaha dobila neobičan odgovor kada je tražila da vidi velikog duhovnika - starca Iliju.
- Prvi put kada smo posetili Optinu pustinju, na moje pitanje da li i danas ima staraca, on je odgovorio potvrdno. Potom sam ga pitala da li možemo da ih vidimo, da razgovaramo s njima i dobijemo blagoslov od njih, a on je upitao koga želimo da vidimo. Odgovorila sam da želimo da vidimo starca Iliju, na šta je on odmah kazao: "Ne, nije moguće. Ne, nemoguće je".
Odovor koji je naknadno dobila bio je neočekivan.
- Pitala sam zašto to nije moguće, a on je rekao da je tako - zato što je taj starac sada u Srbiji!
Iznenađenje vernice je poraslo nakon pojašnjenja, koje je dobila.
- Kako u Srbiji? Mi smo upravo došli iz Srbije! Da je starac takvog značaja i ugleda došao kod nas, znali bismo. Bilo bi objavljeno u crkvi. On je na to rekao: "Ne biste mogli znati, jer je došao inkognito. Stigao je prerušen, kao ubogi čovek, kao prosjak. Ide od crkve do crkve, od manastira do manastira, da vidi kakvo je duhovno stanje u Srbiji, kakva je vera u srpskom narodu".
Shi-arhimandrit Ilija (svetovno Nozdrin Aleksej Afanasjevič) rođen je 1932. godine u selu Stanovoj Kolodez, Orlovskog okruga, Orlovske oblasti, u blagočestivoj seljačkoj porodici. Na krštenju je dobio ime u čast Aleksija, čovjeka Božijeg. Njegov otac je umro u bolnici nakon što je ranjen u borbi 1942. godine, pa je njegova majka sama odgajala četvoro dece.
Godine 1966. došao je u Pskovsko-Pečerski manastir, gdje je služio 10 godina. Odlukom Svetog sinoda od 3. marta 1976. godine, jeromonah Ilijan je, sa još četvoricom monaha, poslat da vrši monaško poslušanje u ruski Atonski manastir Svetog Pantelejmona, gdje je, zajedno sa ostalim monasima, uspeo da očuva monaški život, održi vezu sa ruskim monaštvom i spreči da manastir bude zatvoren.
Poslušanje je vršio u manastiru skrivenom u planinskim klisurama. Njemu je povereno i duhovno vođstvo nad Pantelejmonovim manastirom. Ovde je postrižen u veliku shimu sa imenom Еlija u čast drugog mučenika Sevastijana. Za 20 godina, shi-iguman Ilije je oživio starešinstvo po kome je manastir oduvek bio poznat.
Godine 2009. nastanio se u Patrijaršijskoj metohiji Trojice-Sergijeve lavre u selu Peredelkino kod Moskve.
Na Vaskrs, 4. aprila 2010. godine, podignut je u čin shi-arhimandrita.
U noći 15. na 16. mart 2025. godine, u 94. godini života, upokojio se u Gospodu čuveni starac, ispovednik patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila, shi-arhimandrit Ilija (Nozdrin).
Optinska pustinja se 1821. godine pretvorila u jedan od duhovnih centara Rusije. Izgrađeni su novi hramovi i zvonici, osnovan je skit. Manastir su posećivali Gogolj, Dostojevski, Tolstoj, Žukovski, Tjutčev, Aksakov. Manastir je služio kao svojevrsni religiozno-filozofski i kulturni centar.
Dostojevski je boravio u skitu Optinske pustinje 1878. godine posle tragičnog događaja - smrti najmlađeg sina Aljoše. Tamo je upoznao starca Amvrosija koji je prototip starca Zosima iz romana „Braća Karamazovi“.
Lav Tolstoj je posećivao manastir šest puta, a jednom je čak peške stigao iz Jasne Poljane. Na teritoriji Optinske pustinje nalaze se tri sveta izvora.
Bilo je perioda kada je manastir bio potpuno zapušten. Na primer 1773. godine u manastiru su živela samo dva monaha u poznim godinama. Optinski starac jeromonah Genadij smatrao se duhovnikom cara Aleksandra I.
Bogu su drage jednostavne stvari: da se molimo za sve i da volimo sve ljude. Voleti znači dati prostor drugome, a ne nametati se. Svet je prepun krstova i molitvi „po dužnosti“.
Izgradnja konaka trajala je od 2021. do 2025. godine, a objekat je opremljen dvokrevetnim, četvorokrevetnim, petokrevetnim i višekrevetnim sobama. Sve sobe imaju sopstvena kupatila i klimatizaciju.
Ko je i kada naslikao ovu Kazansku ikonu – nije poznato. Najraniji opis sačuvan je u popisu crkvene imovine iz 1822. godine:
Prenošenje pojasa uz svečanu litijsku i počasnu pratnju svedoči o dubokoj duhovnoj vezi pravoslavlja sa Presvetom Bogorodicom i Svetom gorom.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Varvara Vasiljevna Čičagova-Černaja prošla je put od stvaranja tehnologije za kosmonautsku opremu do obnove Novodevičkog manastira, ostavivši neizbrisiv trag u ruskoj istoriji i crkvi.
Prema rečima volontera, prostor u crkvi se uveliko oslobađa, praveći tako mesta za novu namenu crkve, čija je prvenstvena uloga bila bogoslužbena.
Patrijarh Kiril služio je Svetu liturgiju u Hramu Hrista Spasitelja, dok su učesnici nosili krstove, ikone i svete mošti.
Mihail Meleh tvrdi da se pravoslavne svetinje iznose iz Ukrajine radi preprodaje, dok pojedini stručnjaci sumnjaju da bi mogle služiti i za plaćanje zapadnog oružja.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Evmenija Gortinskog i Svetu mučenicu Ariadnu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Svetu Tereziju od Dete Isusa, Jevreji obeležavaju Hol ha-Moed, peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
