Starac Ilija je bez ikakve najave posetio naše svetinje, a to je sasvim slučajno saznala vernica Janja.
Optinska pustinja je jedan od glavnih duhovnih centara ruskog pravoslavlja, zajedno sa manastirom Serafim-Divejevski i Trojice-Sergijevom lavrom. Ovaj manastir godišnje poseti oko 100.000 vernika ne samo iz Rusije, nego i iz regiona.
Taj muški manastir Ruske pravoslavne crkve, smešten je nedaleko od grada Kozelska Kaluške oblasti u Kaluškoj eparhiji. Postoji nekoliko verzija o datumu i okolnostima osnivanja manastira. Prema jednoj od njih, Optinsku pustinju je osnovao pokajani razbojnik Opta u 15. veku koji je u monaštvu primio ime Makarije.
Prema drugoj verziji, manastir je osnovao knez Vladimir Hrabri.
O važnosti ovog duhovnog centra znaju mnogi pravoslavni vernici i u Srbiji, a priča naše sugrađanke Janje Todorović je iznenadila mnoge. Ona je posetivši pomenuto mesto od monaha dobila neobičan odgovor kada je tražila da vidi velikog duhovnika - starca Iliju.
- Prvi put kada smo posetili Optinu pustinju, na moje pitanje da li i danas ima staraca, on je odgovorio potvrdno. Potom sam ga pitala da li možemo da ih vidimo, da razgovaramo s njima i dobijemo blagoslov od njih, a on je upitao koga želimo da vidimo. Odgovorila sam da želimo da vidimo starca Iliju, na šta je on odmah kazao: "Ne, nije moguće. Ne, nemoguće je".
Odovor koji je naknadno dobila bio je neočekivan.
- Pitala sam zašto to nije moguće, a on je rekao da je tako - zato što je taj starac sada u Srbiji!
Iznenađenje vernice je poraslo nakon pojašnjenja, koje je dobila.
- Kako u Srbiji? Mi smo upravo došli iz Srbije! Da je starac takvog značaja i ugleda došao kod nas, znali bismo. Bilo bi objavljeno u crkvi. On je na to rekao: "Ne biste mogli znati, jer je došao inkognito. Stigao je prerušen, kao ubogi čovek, kao prosjak. Ide od crkve do crkve, od manastira do manastira, da vidi kakvo je duhovno stanje u Srbiji, kakva je vera u srpskom narodu".
Shi-arhimandrit Ilija (svetovno Nozdrin Aleksej Afanasjevič) rođen je 1932. godine u selu Stanovoj Kolodez, Orlovskog okruga, Orlovske oblasti, u blagočestivoj seljačkoj porodici. Na krštenju je dobio ime u čast Aleksija, čovjeka Božijeg. Njegov otac je umro u bolnici nakon što je ranjen u borbi 1942. godine, pa je njegova majka sama odgajala četvoro dece.
Godine 1966. došao je u Pskovsko-Pečerski manastir, gdje je služio 10 godina. Odlukom Svetog sinoda od 3. marta 1976. godine, jeromonah Ilijan je, sa još četvoricom monaha, poslat da vrši monaško poslušanje u ruski Atonski manastir Svetog Pantelejmona, gdje je, zajedno sa ostalim monasima, uspeo da očuva monaški život, održi vezu sa ruskim monaštvom i spreči da manastir bude zatvoren.
Poslušanje je vršio u manastiru skrivenom u planinskim klisurama. Njemu je povereno i duhovno vođstvo nad Pantelejmonovim manastirom. Ovde je postrižen u veliku shimu sa imenom Еlija u čast drugog mučenika Sevastijana. Za 20 godina, shi-iguman Ilije je oživio starešinstvo po kome je manastir oduvek bio poznat.
Godine 2009. nastanio se u Patrijaršijskoj metohiji Trojice-Sergijeve lavre u selu Peredelkino kod Moskve.
Na Vaskrs, 4. aprila 2010. godine, podignut je u čin shi-arhimandrita.
U noći 15. na 16. mart 2025. godine, u 94. godini života, upokojio se u Gospodu čuveni starac, ispovednik patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila, shi-arhimandrit Ilija (Nozdrin).
Optinska pustinja se 1821. godine pretvorila u jedan od duhovnih centara Rusije. Izgrađeni su novi hramovi i zvonici, osnovan je skit. Manastir su posećivali Gogolj, Dostojevski, Tolstoj, Žukovski, Tjutčev, Aksakov. Manastir je služio kao svojevrsni religiozno-filozofski i kulturni centar.
Dostojevski je boravio u skitu Optinske pustinje 1878. godine posle tragičnog događaja - smrti najmlađeg sina Aljoše. Tamo je upoznao starca Amvrosija koji je prototip starca Zosima iz romana „Braća Karamazovi“.
Lav Tolstoj je posećivao manastir šest puta, a jednom je čak peške stigao iz Jasne Poljane. Na teritoriji Optinske pustinje nalaze se tri sveta izvora.
Bilo je perioda kada je manastir bio potpuno zapušten. Na primer 1773. godine u manastiru su živela samo dva monaha u poznim godinama. Optinski starac jeromonah Genadij smatrao se duhovnikom cara Aleksandra I.
Bogu su drage jednostavne stvari: da se molimo za sve i da volimo sve ljude. Voleti znači dati prostor drugome, a ne nametati se. Svet je prepun krstova i molitvi „po dužnosti“.
Izgradnja konaka trajala je od 2021. do 2025. godine, a objekat je opremljen dvokrevetnim, četvorokrevetnim, petokrevetnim i višekrevetnim sobama. Sve sobe imaju sopstvena kupatila i klimatizaciju.
Ko je i kada naslikao ovu Kazansku ikonu – nije poznato. Najraniji opis sačuvan je u popisu crkvene imovine iz 1822. godine:
Prenošenje pojasa uz svečanu litijsku i počasnu pratnju svedoči o dubokoj duhovnoj vezi pravoslavlja sa Presvetom Bogorodicom i Svetom gorom.
U nastavku zasedanja Svetog arhijerejskog sabora SPC, prema informacijama iz više izvora, doneta je odluka o razrešenju mitropolita Justina, dok se istovremeno otvaraju pitanja o različitim stavovima unutar crkvenog vrha.
Pravoslavlje uči da ništa čoveku nije dato slučajno.
U pravoslavnoj tradiciji hleb je svetinja koja se poštuje kao plod rada i blagoslova. Iz tog odnosa nastali su starinski recepti poput uštipaka od bajatog hleba koji vraćaju miris doma i podsećaju na vreme bez bacanja hrane.
Jevanđeljska priča o sleporođenom koga je Hristos iscelio zauzima posebno mesto u pravoslavlju jer, osim čuda progledanja, nosi snažnu poruku o veri, patnji, nadi i duhovnoj svetlosti koja menja čovekov život.
Meštani kažu da kad god su pokušali da mladice presade na drugo mesto, da su i plod davale i rasle uspravno.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Ukoliko se optužbe za blokadu potvrde, pitanje prevazilazi unutrašnje sukobe bratstva i postaje problem međunarodne zaštite jednog od najstarijih i najznačajnijih manastira u hrišćanskoj istoriji.
Gest oca Gavrila i Džemila-efendije Destanovića postao je simbol zajedništva u Lukocrevu, gde putevi ne povezuju samo bogomolje, već i ljude različitih vera.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Pravoslavlje uči da ništa čoveku nije dato slučajno.
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Porodica se ne čuva velikim rečima, već svakodnevnom brigom, ljubavlju i spremnošću da čovek najpre menja sebe, a ne druge.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Tokom incidenta u bazilici u Jablonneu čula su se dva pucnja, nakon čega je ukradena i oštećena relikvija Svete Zdislave, dok policija istražuje motive i okolnosti skrnavljenja.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
