ČUDO KOD NOVOG PAZARA VRAĆA VERU U LJUDE – IGUMAN DONIRAO NOVAC ZA PUT DO DŽAMIJE: Otac Gavrilo i imam Džemil otkrivaju detalje (VIDEO)

Ponekad se najveća čuda ne dešavaju u velikim gradovima niti u raskošnim hramovima, već na seoskim putevima, u tihim mestima gde ljudi vekovima žive jedni pored drugih. Tamo gde se zvona i ezani prepliću, a reč komšija znači više od svih razlika, rađaju se priče koje vraćaju veru u dobrotu i zajedništvo.

Jedna takva priča dolazi iz Lukocreva, sela u okolini Novog Pazara, gde je put postao simbol života – i most između džamije i manastira, između ljudi i njihovih srca.

RINA/Journalistic plan

 

U ovom živopisnom selu, gde rame uz rame žive Srbi i Bošnjaci, glavna tema nije ono što ih razdvaja. Glavna tema je put. Ne put metaforički, već pravi, zemljani, blatnjavi makadam koji spaja džamiju i manastir, meštane i njihove potrebe, prošlost i budućnost.

Ovde put znači život. Jer gde nema puta – nema ni ljudi.

Put – obećanje da selo neće umreti

Na jednom kraju stoji džamija, građena više od decenije upornošću i žrtvom meštana, a svečano otvorena prošlog oktobra. Na drugom kraju, skriven u zelenilu, uzdiže se manastir Svete Varvare iz 15. veka, deo kulturnog blaga pod zaštitom UNESCO. Obe bogomolje, i crkva i džamija, imaju isti problem – nema puta.

– Put je žila kucavica opstanka jednog naroda – kaže imam Džemil-efendija Destanović, dok pokazuje na belu džamiju kroz čije prozore leti ulazi prašina, a zimi blato preseče svaki korak.

– Malo jača kiša i odmah kanali, rupe. Leti je prašine toliko da ne možemo otvoriti prozor. Umesto svežeg vazduha, udišemo oblake prašine.

 

Igumanova ruka pomoći

Sa druge strane, u hladu zidina starog manastira, iguman Gavrilo pokazuje temelje i zidine koje arheolozi pažljivo otkrivaju.

– Put je neophodan – ne samo za vernike, nego i za turiste. Ovaj manastir je deo kulturne celine Stari Ras sa Sopoćanima, pod zaštitom svetske kulturne baštine UNESCO. Verski turizam je glavni adut Novog Pazara, a do ovde se teško dolazi – objašnjava otac Gavrilo.

RINA/Journalistic plan

 

Plan je da do 2027. započne konzervacija, ali bez puta – sve stoji na klimavim nogama. Zato je odluka igumana Gavrila iznenadila i oduševila meštane – odlučio je da novac koji ima donira za uređenje dvorišta džamije.

– Efendija mi je rekao da više ne mogu da čekaju. Rekao sam – nema problema. Dali smo skromno koliko možemo. Nisam želeo da se to objavljuje, ali efendija je insistirao. I dobro je da jeste, jer je to pokrenulo širu priču o asfaltiranju puta i do džamije i do manastira – priča iguman Gavrilo, tiho i nenametljivo, kao da govori o najobičnijoj stvari na svetu.

A u stvari, učinio je nešto veliko – pokazao da su vera i čovek uvek iznad zidova i ograda.

Selo koje pamti bratsku pomoć

Za meštane, ovo nije iznenađenje.

– Čak i u ratu, jedni su skrivali porodice drugih. Naše selo je poznato po bratskoj ljubavi i slozi. Zato i ova akcija nije čudo – to je samo nastavak onoga što ovde oduvek postoji – kaže imam Destanović.

RINA/Journalistic plan

 

Njegove reči potvrđuju i meštani Lukocreva.

– Sve se iselilo zbog puta. Deca su blatnjavim stazama išla kilometrima do škole. Ovde sve raste, zemlja je rodna, ali bez puta narod odlazi – kaže Avdo Ćosović.

– Gde ima naroda, mora biti i put – dodaje Tomo Stefanović. – Nama u selu ima i bolesnih, i starijih, i socijalno ugroženih. Kada padne kiša, voda nosi sve. Ako hoćemo da selo živi, put je prvi korak.

Put kao simbol zajedništva

Vest o tome da je pravoslavni iguman donirao za džamiju munjevito se proširila društvenim mrežama. U vremenu kada nas vesti često dele, ova priča je donela suze radosnice i stotine poruka nade.

– Ovo je prilika da pokažemo šta nas spaja, a ne šta nas razdvaja. Put do džamije i manastira je put do srca ovog sela – kaže imam Destanović.

RINA/Journalistic plan

 

U Lukocrevu su to već pokazali – rame uz rame stoje iguman i imam, ne zato što to od njih traže protokol ili politika, nego zato što je to ljudski i ispravno.

Sada ostaje pitanje – hoće li država, lokalne vlasti i dobri ljudi prepoznati ovu priliku? Jer ako asfalt stigne, možda će Lukocrevo ponovo odjekivati dečjim smehom, zvonima i ezanom – zajedno, kao što je oduvek i trebalo da bude.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara