Pravoslavlje uči da ništa čoveku nije dato slučajno.
Čovek, prema pravoslavlju, kroz ceo život dobija mnoge darove od Boga - razum, snagu, talenat, reč, vreme, porodicu, mogućnost da voli i da pomaže drugima. Međutim, od samog dara često je važnije kako će ga čovek upotrebiti.
Pravoslavna vera uči da ništa čoveku nije dato slučajno. Nekome je dat dar mudrosti, nekome blagosti, nekome sposobnost da vodi druge ljude, dok je nekome dato da teši, podnosi i ćuti. Ali svaki dar nosi i odgovornost.
Kada čovek svoje sposobnosti koristi za pomoć drugima, za istinu, za milosrđe i poštenje, tada on ispunjava ono zbog čega mu je dar i poveren. Tada njegovo delo postaje blagoslov ne samo za njega, već i za sve oko njega.
Sa druge strane, isti ti darovi mogu postati oružje oholosti, sebičnosti i greha. Reč koja može utešiti može i povrediti. Snaga koja može zaštititi može i poniziti. Znanje koje može voditi ka istini može biti iskorišćeno za obmanu i manipulaciju. Zato Crkva ne meri čoveka samo po onome što poseduje, već po tome kako to koristi.
Svetitelji su kroz vekove podsećali da čovek ne postaje dobar samim tim što je obdaren, obrazovan ili uspešan. Dobrota se vidi u načinu na koji se čovek odnosi prema drugima, u tome da li svoje darove koristi za ljubav ili za ličnu korist.
U pravoslavlju svetost nije u spoljašnjoj veličini, već u čistoti srca i spremnosti da se ono što je primljeno od Boga umnoži kroz dobra dela.
Mnogi ljudi danas traže krivca za zlo u svetu, a zaboravljaju da svako svakodnevno bira između dobra i zla. Čovek se ne deli po bogatstvu, položaju ili moći, već po tome da li u sebi čuva obraz Božji ili ga gasi sopstvenim postupcima. Jer, i najdarovitiji čovek može postati nesrećan ako svoje darove pretvori u sredstvo gordosti, mržnje i nepravde.
O tome je govorio i Sveti Vasilije Veliki:
"Ono što razlikuje čoveka dobrog od čoveka zlog, čoveka svetog od grešnog, čoveka od nečoveka, to je ovo: dobar čovek upotrebljava na dobro ono što mu je Bog darovao, a zao čovek, ono što mu je Bog darovao na dobro, on okreće na zlo".
U pouci grčke svetiteljke novog vremena krije se jednostavan, ali zahtevan odgovor na to kako se ostaje miran u svetu koji stalno izaziva reakciju.
U besedi za subotu 4. sedmice po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovek ne stoji između svetlosti i tame, već pred jasnim izborom koji ne ostavlja prostor za kolebanje.
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
Snažna poruka svetogorskog starca otkriva kako pravoslavlje gleda na bol, ćutanje i iskušenja kroz koja čovek prolazi tokom života.
U nastavku zasedanja Svetog arhijerejskog sabora SPC, prema informacijama iz više izvora, doneta je odluka o razrešenju mitropolita Justina, dok se istovremeno otvaraju pitanja o različitim stavovima unutar crkvenog vrha.
Pravoslavlje uči da ništa čoveku nije dato slučajno.
U pravoslavnoj tradiciji hleb je svetinja koja se poštuje kao plod rada i blagoslova. Iz tog odnosa nastali su starinski recepti poput uštipaka od bajatog hleba koji vraćaju miris doma i podsećaju na vreme bez bacanja hrane.
Jevanđeljska priča o sleporođenom koga je Hristos iscelio zauzima posebno mesto u pravoslavlju jer, osim čuda progledanja, nosi snažnu poruku o veri, patnji, nadi i duhovnoj svetlosti koja menja čovekov život.
Meštani kažu da kad god su pokušali da mladice presade na drugo mesto, da su i plod davale i rasle uspravno.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Beda, glad i siromaštvo nisu samo društveni problemi, već i pokazatelji odnosa ljudi prema zapovesti ljubavi.
Sveti oci često su ukazivali na zavist kao na tihu, podmuklu bolest duše.
Umesto osvete i uzvraćanja, vernik je pozvan da trpi, da ne uzvraća zlom na zlo i da se seti sopstvene prolaznosti.
Poruke koje šaljemo mogu izlečiti srce bližnjeg, dok oštre reči poput mača ranjavaju i onoga ko ih izgovori. Veliki duhovni autoriteti pravoslavlja nas uče kako da promišljeno biramo reči i sačuvamo čistotu srca.
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Porodica se ne čuva velikim rečima, već svakodnevnom brigom, ljubavlju i spremnošću da čovek najpre menja sebe, a ne druge.
Dete koje ne nauči šta su čast, zahvalnost, trpljenje i dobrota, teško će pronaći mir čak i ako poseduje sve ovozemaljsko.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Tokom incidenta u bazilici u Jablonneu čula su se dva pucnja, nakon čega je ukradena i oštećena relikvija Svete Zdislave, dok policija istražuje motive i okolnosti skrnavljenja.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
