Beda, glad i siromaštvo nisu samo društveni problemi, već i pokazatelji odnosa ljudi prema zapovesti ljubavi.
U pravoslavnom hrišćanskom učenju pitanje imetka i pomoći drugima ne posmatra se kao stvar lične procene ili dobre volje, već kao moralna i duhovna obaveza.
Čoveku je dozvoljeno da ima onoliko koliko mu je potrebno za život, ali sve što prelazi tu meru podrazumeva odgovornost prema onima koji žive u oskudici. Nepravda ne nastaje samo kada se drugome nešto oduzme, već i kada se uskraćuje ono što mu je neophodno, a moglo bi biti dato.
Beda, glad i siromaštvo nisu samo društveni problemi, već i pokazatelji odnosa ljudi prema zapovesti ljubavi. Kada neko nema osnovna sredstva za život, a drugi pored njega čuvaju višak koji ne koriste ili dopuštaju da propadne, tada se narušava osnovni hrišćanski poredak. Pravoslavno predanje jasno uči da se čovek ne može opravdati time što formalno nikome nije učinio zlo, ako je svesno zanemario dobro koje je mogao da učini.
Sveti oci naglašavaju da dobra koja propadaju, kvare se ili se bacaju nemaju nikakvu vrednost ako nisu upotrebljena na korist onih kojima su potrebna. Hrana koja se ne podeli sa gladnim, odeća koja stoji dok se neko smrzava, novac koji se gomila bez svrhe – sve to svedoči o pogrešnom odnosu prema darovima koji su dati na korišćenje, a ne na zadržavanje.
U tom smislu, koristoljublje se ne ogleda samo u sticanju i gomilanju, već i u odbijanju da se podeli ono što može da pomogne drugome. Čovek tada ne čuva svoje, već zadržava ono što je namenjeno zajedničkoj koristi.
Takvo ponašanje Crkva smatra težim oblikom greha, jer se u njemu svesno zanemaruje potreba bližnjega, dok se istovremeno dopušta propadanje materijalnih dobara.
Zbog toga pravoslavno učenje jasno ukazuje da je uskraćivanje pomoći onima koji žive u bedi oblik nepravde i duhovne tvrdoće, naročito kada se radi o stvarima koje neminovno prolaze i nestaju.
Na to je ukazivao i Sveti Vasilije Veliki:
"Najgora vrsta koristoljublja je: ne davati onima koji žive u bedi – ono što može da propadne!"
Mitropolit Antonije Blum ostavio je za sobom riznicu beseda i svedočanstava koja nas podsećaju da se vera najdublje pokazuje onda kada smo spremni da damo i ono što nam je poslednje.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Posle božićne liturgije u Moskvi, poglavar Ruske crkve govorio je o grehu koji se proglašava vrlinom, slobodi bez granica i civilizacijskom sukobu koji se više ne može sakriti.
Svetac je u jednoj svojoj kratkoj pouci objasnio zašto nije svaki savet vredan poverenja i kako promišljeno biranje društva i reči može postati temelj unutrašnjeg mira.
Za savet, utehu i moralnu potporu često je odlazio svetom Antoniju, koga je on poštovao kao svoga duhovnog oca.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Objava Sanije Ameti na Instagramu pokrenula je višegodišnji sudski postupak i duboku društvenu raspravu: švajcarsko pravosuđe ocenilo je da je povređena sloboda veroispovesti.
Sve što stvara anksioznost nikada ne može biti od Boga, zaključuje mitropolit.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Starinski recept, korak-po-korak, za elegantno dekorisane rolate koji spajaju tradiciju i savremeni ukus, idealni za svaku krsnu slavu.
Post nije samo uzdržavanje od hrane – on je prilika za duhovnu obnovu, pokajanje i pomirenje sa samim sobom i Bogom. Kako post postaje lek za dušu i telo?
Svetac je u jednoj svojoj kratkoj pouci objasnio zašto nije svaki savet vredan poverenja i kako promišljeno biranje društva i reči može postati temelj unutrašnjeg mira.
Objava Sanije Ameti na Instagramu pokrenula je višegodišnji sudski postupak i duboku društvenu raspravu: švajcarsko pravosuđe ocenilo je da je povređena sloboda veroispovesti.
Sve što stvara anksioznost nikada ne može biti od Boga, zaključuje mitropolit.
Čovek, zaslepljen emocijama, često vidi samo ono što gubi, a ne i ono što gubitkom dobija.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Tokom Svete tajne jeleosvećenja vernici su čuli snažne reči sveštenika Dragana Stanišića o zdravlju, o snazi koja se ne meri lekovima i o duši bez koje čovek ne može da opstane.
Otkrijte kako u manastirskoj kuhinji, kroz zajednički trud bratstva i hodočasnika, nastaje posno jelo koje se priprema unapred, bez žurbe, i čuva ukus Hilandara i smisao posta.
U besedi za petak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako razlikovati površno znanje koje obmanjuje od istinske mudrosti koja osvetljava srce i oblikuje duh.
