Predanje o episkopu iz Kampanije otkriva mučeništvo pred rimskim sudom, oganj koji ga nije spalio i veru koja je nadživela stradanje i smrt.
Ime Svetog sveštenomučenika Januarija ne spada među najčešće pominjane u svakodnevnim razgovorima, ali njegovo stradanje i danas ima snažan odjek u pravoslavnoj tradiciji. Njegov praznik Srpska pravoslavna crkva obeležava 4. maja, podsećajući na episkopa koji nije odstupio od vere ni pred najtežim mukama.
Januarije je bio episkop u oblasti Kampanije, na prostoru današnje Italije, u vreme kada su hrišćani bili izloženi sistematskom progonu. Za vreme cara Maksimijana izveden je pred sud, gde je od njega traženo da se odrekne Hrista. Umesto toga, suočio se sa nizom surovih kazni.
Prema predanju, bacili su ga u oganj, ali vatra mu nije naudila. Opisuje se da se plamen utišao, dok je episkop stajao nepovređen i molio se. Mučenja su zatim nastavljena – telo su mu strugali gvozdenim četkama, sve do kostiju. Ni tada nije uzvratio mržnjom niti pokazao kolebanje.
Njegovo stradanje pratili su đakon Faust i čtec Disiderije, koji su, gledajući muke svog episkopa, i sami uhapšeni. U tamnici su im se pridružili đakoni Prokul i Sosije iz Puteola, kao i dvojica hrišćana, Evtihije i Akution. Svih sedam izvedeni su pred zveri, ali ih one nisu napale. Presuda je na kraju izvršena mačem.
Tela mučenika hrišćani iz Napulja preneli su potajno i sahranili u crkvi. Tu počinje deo predanja koji je kroz vekove posebno ostao u sećanju vernika.
Na grobu Svetog Januarija, prema crkvenom predanju, dogodila su se brojna čuda. Među njima se izdvaja priča o udovici koja je izgubila jedinog sina. U očajanju je uzela ikonu svetitelja i položila je na telo deteta, moleći se. Predanje beleži da je dečak tada oživeo.
Takve priče u pravoslavlju ne služe kao senzacija, već kao izraz vere u Božju silu koja deluje kroz svetitelje. One ukazuju na to da smrt, u hrišćanskom razumevanju, nije kraj.
Sveti Januarije postradao je 305. godine, ali njegovo ime i dalje živi u bogosluženju i predanju. Njegov primer ne počiva na velikim rečima, već na doslednosti – na spremnosti da se ostane pri veri i kada to nosi najteže posledice.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Od učenika do igumana, od progona do mirnog kraja, njegov put otkriva kako je mala monaška zajednica u Carigradu postala poslednja linija odbrane svetih ikona.
Podvižnik iz palestinske pustinje koji je kroz post, molitvu i tišinu izgradio put koji i danas nadahnjuje vernike da preispitaju sopstvene izbore.
Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.
Vaznesenjski hram u Beogradu 21. septembra ugostiće igumana Hilandara arhimandrita Metodija, koji će sasluživati sa episkopom lipljanskim Dositejem i delom hilandarskog bratstva.
U besedi za četvrtak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je pretvaranje vode u vino osnova Hristovih čudesa i kakvu poruku nosi čoveku čija su vera, nada i unutrašnja snaga oslabile.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Vavilu po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Svete mučenice Vera, Nada i Ljubav i majka im Sofija. Katolička crkva obeležava Rane Svetog Franje, dok Jevreji danas obeležavaju šesti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Kratka, ali snažna pouka starca Georgija govori o vezi između odnosa prema Bogu i spremnosti da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Sveti Vavila je bio arhijerej Antiohije, koji je u vreme cara Numerijana stradao jer nije hteo da se odrekne Hrista.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 9. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 8. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Bila je supruga svetog kneza Lazara, majka svetog despota Stefana i žena koja je u najtežim danima srpske istorije preuzela odgovornost za opstanak države i vere.
Pored glavnog svetitelja dana, Crkva molitveno proslavlja i Svetog Stefana Visokog, sina kneza Lazara, čuvenog despota, viteza, ktitora Manasije i jednog od najvećih srpskih književnika srednjeg veka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Vavilu po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Svete mučenice Vera, Nada i Ljubav i majka im Sofija. Katolička crkva obeležava Rane Svetog Franje, dok Jevreji danas obeležavaju šesti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Sveti Vavila je bio arhijerej Antiohije, koji je u vreme cara Numerijana stradao jer nije hteo da se odrekne Hrista.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Antima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveta velikomučenica Efimija. Katolička crkva obeležava Svete Kornelija, papu, i Kiprijana, episkopa i mučenika, dok Jevreji danas obeležavaju peti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Bitno je samo ne gubiti nadu.
Viktorija Sinis je nekada verovala da joj takav način života donosi slobodu i finansijsku sigurnost, a onda je donela odluku koja joj je promenila život.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
