Predanje o episkopu iz Kampanije otkriva mučeništvo pred rimskim sudom, oganj koji ga nije spalio i veru koja je nadživela stradanje i smrt.
Ime Svetog sveštenomučenika Januarija ne spada među najčešće pominjane u svakodnevnim razgovorima, ali njegovo stradanje i danas ima snažan odjek u pravoslavnoj tradiciji. Njegov praznik Srpska pravoslavna crkva obeležava 4. maja, podsećajući na episkopa koji nije odstupio od vere ni pred najtežim mukama.
Januarije je bio episkop u oblasti Kampanije, na prostoru današnje Italije, u vreme kada su hrišćani bili izloženi sistematskom progonu. Za vreme cara Maksimijana izveden je pred sud, gde je od njega traženo da se odrekne Hrista. Umesto toga, suočio se sa nizom surovih kazni.
Prema predanju, bacili su ga u oganj, ali vatra mu nije naudila. Opisuje se da se plamen utišao, dok je episkop stajao nepovređen i molio se. Mučenja su zatim nastavljena – telo su mu strugali gvozdenim četkama, sve do kostiju. Ni tada nije uzvratio mržnjom niti pokazao kolebanje.
Njegovo stradanje pratili su đakon Faust i čtec Disiderije, koji su, gledajući muke svog episkopa, i sami uhapšeni. U tamnici su im se pridružili đakoni Prokul i Sosije iz Puteola, kao i dvojica hrišćana, Evtihije i Akution. Svih sedam izvedeni su pred zveri, ali ih one nisu napale. Presuda je na kraju izvršena mačem.
Tela mučenika hrišćani iz Napulja preneli su potajno i sahranili u crkvi. Tu počinje deo predanja koji je kroz vekove posebno ostao u sećanju vernika.
Na grobu Svetog Januarija, prema crkvenom predanju, dogodila su se brojna čuda. Među njima se izdvaja priča o udovici koja je izgubila jedinog sina. U očajanju je uzela ikonu svetitelja i položila je na telo deteta, moleći se. Predanje beleži da je dečak tada oživeo.
Takve priče u pravoslavlju ne služe kao senzacija, već kao izraz vere u Božju silu koja deluje kroz svetitelje. One ukazuju na to da smrt, u hrišćanskom razumevanju, nije kraj.
Sveti Januarije postradao je 305. godine, ali njegovo ime i dalje živi u bogosluženju i predanju. Njegov primer ne počiva na velikim rečima, već na doslednosti – na spremnosti da se ostane pri veri i kada to nosi najteže posledice.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Od učenika do igumana, od progona do mirnog kraja, njegov put otkriva kako je mala monaška zajednica u Carigradu postala poslednja linija odbrane svetih ikona.
Podvižnik iz palestinske pustinje koji je kroz post, molitvu i tišinu izgradio put koji i danas nadahnjuje vernike da preispitaju sopstvene izbore.
Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.
Predanje o episkopu iz Kampanije otkriva mučeništvo pred rimskim sudom, oganj koji ga nije spalio i veru koja je nadživela stradanje i smrt.
Fotografije građanske ceremonije sklapanja istopolnog partnerstva ispred pravoslavne svetinje otvorila je pitanja o statusu manastira, njegovoj komercijalnoj upotrebi i odnosu verske tradicije i turističkog biznisa na Kipru.
Veliki ruski svetitelj na jednostavan način osvetljava tešku istinu: sve što se meri slavom i bogatstvom gubi smisao pred delima učinjenim drugome.
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
Litiju je predvodio mitropolit kruševački David, koji je služio liturgiju u hramu Svete Trojice.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U hrišćanskoj tradiciji pominje se da se toliko očistio postom, molitvom i bdenjem, da se udostojio primiti veliku blagodat od Boga.
Sveti Jovan Krstitelj je poznatiji kao Preteča jer se rodio pre Hrista, a onda ga je na reci Jordan i krstio.
Mučena je i postradala za vreme vladavine cara Valerijana.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2026. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Trihinu po starom i Svete mučenike Timotija i Mavru po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Praznik Svetog Filipa i Jakova, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Trihinu po starom i Svete mučenike Timotija i Mavru po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Praznik Svetog Filipa i Jakova, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
