Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
U pravoslavnom kalendaru svake godine niz praznika i krsnih slava oblikuje ritam porodičnog i crkvenog života, ali maj 2026. godine posebno se izdvaja po svojoj gustini i rasporedu prazničnih dana. U tom mesecu sabira se čak osam krsnih slava, uz nekoliko liturgijskih podudarnosti koje mu daju dodatnu slojevitost.
Već početak maja donosi jedan od najrasprostranjenijih praznika u srpskom narodu. Sveti velikomučenik Georgije - Đurđevdan obeležava se 6. maja, pri čemu ovaj datum pada u sredu, pa se praznik obeležava kao posan, uz trpezu sa ribom. Đurđevdan tradicionalno nosi snažnu simboliku novog početka u prirodi, ali i duboko ukorenjenu porodičnu dimenziju, zbog čega zauzima posebno mesto u narodnoj pobožnosti.
Uz to, istog dana Crkva obeležava I Prepolovljenje, praznik koji se slavi u sredu četvrte nedelje po Vaskrsu, na polovini puta između Vaskrsa i Spasovdana.
Samo dva dana kasnije, 8. maja, proslavlja se Sveti apostol i jevanđelist Marko – Markovdan, koji se ove godine takođe obeležava uz posnu trpezu, jer pada u petak, čime se nastavlja niz praznika sa izrazitim liturgijskim karakterom u prvoj polovini meseca.
Sredinom maja dolazi Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac, čiji se praznik 12. maja 2026. godine obeležava kao mrsna slava. Ovaj veliki svetitelj zauzima posebno mesto u savremenoj pravoslavnoj pobožnosti, a manastir Ostrog ostaje jedno od najposećenijih hodočasničkih mesta.
Dva dana kasnije, 14. maja, praznuje se Sveti prorok Jeremija, dok se praznični niz nastavlja ka jednoj od liturgijski zanimljivijih tačaka u mesecu.
6. maj: Sveti velikomučenik Georgije – Đurđevdan, post – riba
8. maj: Sveti apostol i jevanđelist Marko – Markovdan, post – riba
12. maj: Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac, mrs
14. maj: Sveti prorok Jeremija, mrs
21. maj: Spasovdan i Sveti apostol i jevanđelist Jovan Bogoslov, mrs
22. maj: Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja, post – ulje
24. maj: Sveti Kirilo i Metodije, mrs
Posebnu pažnju privlači 21. maj, kada se u isto vreme obeležavaju Spasovdan i Sveti apostol i jevanđelist Jovan Bogoslov. U 2026. godini ovo poklapanje dobija dodatnu težinu jer Spasovdan, kao pokretni Gospodnji praznik, i praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji je fiksan, padaju na isti dan. Takva podudarnost u crkvenom kalendaru retko se javlja i uvek se doživljava kao liturgijski snažan trenutak, jer povezuje sećanje na Vaznesenje Hristovo i lik jednog od najbližih Hristovih učenika.
Nastavak prazničnog ciklusa donosi 22. maj, kada se obeležava Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja, uz posnu trpezu sa uljem, što dodatno pokazuje raznovrsnost pravila posta i tipova obeležavanja u okviru istog meseca.
Samo dva dana kasnije, 24. maja, proslavljaju se Sveti Kirilo i Metodije, ravnoapostolni učitelji Slovena, čiji praznik prevazilazi isključivo liturgijski okvir i dobija snažno kulturno i prosvetno značenje.
Kraj maja i početak juna nastavljaju isti duhovni kontinuitet. U junu, 3. dana meseca, obeležavaju se Sveti car Konstantin i carica Jelena, dok 28. juna dolazi Vidovdan, dan duboko utisnut u istorijsko i duhovno pamćenje srpskog naroda, kada se proslavlja Sveti mučenik knez Lazar i svi mučenici srpski.
Posmatrano u celini, maj 2026. godine pokazuje koliko pravoslavni kalendar ne funkcioniše samo kao niz datuma, već kao živa mreža sećanja u kojoj se smenjuju praznici Hristovog života, apostolska predanja, veliki svetitelji i porodične krsne slave. Njihov raspored u ovom mesecu stvara ritam koji istovremeno oblikuje i liturgijski i porodični život, bez jasne granice između crkvenog i svakodnevnog.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2026. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Vethopeščernika po starom i Svetog Atanasija Velikog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Atanasija Velikog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Neobičan specijalitet iz starih monaških rukopisa pokazuje da su manastirske kuhinje nekada bile mesta u kojima su nastajali iznenađujuće zanimljivi ukusi.
Mnogi podvižnici kroz vekove svedočili su da je upravo dar suza bio jedan od najvećih darova koje su primili tokom svog duhovnog života.
Misa u crkvi San Karlo al Lacareto održana je povodom praznika Presvetog Srca Isusovog, ali je pažnju javnosti privukla zbog duginih boja, spornog natpisa na majici učesnika i rasprava o promenama u delu Crkve u Italiji.
Kađenje nije samo drevni crkveni običaj već dubok simbol molitve, blagodati i prisustva Božjeg, čiji koreni sežu do starozavetnih vremena.
U besedi za utorak 3. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači biblijsku sliku o čoveku koji sigurnost gradi na pogrešnom temelju i zato sopstveni mir pretvara u put ka propasti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
Treba da znamo da krsna slava nije ručak niti trpeza, već molitveno proslavljanje našeg svetitelja, naglašava sveštenik.
Suočen sa Dioklecijanom i smrtnim kaznama, Sveti velikomučenik Georgije je izabrao put koji ga je pretvorio u jednu od najmoćnijih figura hrišćanske tradicije.
Ova lepa slika porodične sloge, gde se tri brata ne samo okupljaju, već i pojedinačno domaćinski dočekuju goste, govori o snazi tradicije i zajedništva.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Lukilijana i druge s njim po starom, i Svetog Tihona Amatuntskog po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomen Svetog Franje Regisa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
I pored teških pretnji i mučenja, nije želeo da se odrekne Hrista, zbog čega je surovo prebijen i bačen u tamnicu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Nikifora po starom i Svetog proroka Amosa po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomen Svetog Vida, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Njegovo vreme na čelu Crkve obeležile su velike političke i verske borbe.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Lukilijana i druge s njim po starom, i Svetog Tihona Amatuntskog po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomen Svetog Franje Regisa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka protojereja Valerijana Krečetova otkriva kako se duhovni život ne urušava naglo, već kroz male prekide koji deluju bezazleno, ali vremenom menjaju sve, i zašto je povratak moguć samo kroz upornost bez odlaganja.
Nakon godina duhovnog traganja i formacije, zaređen je za sveštenika Katoličke crkve u Zagrebu, u slavlju koje je okupilo Crkvu sa pet kontinenata i snažnoj poruci o pozivu koji menja život iz temelja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
