Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
U pravoslavnom kalendaru svake godine niz praznika i krsnih slava oblikuje ritam porodičnog i crkvenog života, ali maj 2026. godine posebno se izdvaja po svojoj gustini i rasporedu prazničnih dana. U tom mesecu sabira se čak osam krsnih slava, uz nekoliko liturgijskih podudarnosti koje mu daju dodatnu slojevitost.
Već početak maja donosi jedan od najrasprostranjenijih praznika u srpskom narodu. Sveti velikomučenik Georgije - Đurđevdan obeležava se 6. maja, pri čemu ovaj datum pada u sredu, pa se praznik obeležava kao posan, uz trpezu sa ribom. Đurđevdan tradicionalno nosi snažnu simboliku novog početka u prirodi, ali i duboko ukorenjenu porodičnu dimenziju, zbog čega zauzima posebno mesto u narodnoj pobožnosti.
Uz to, istog dana Crkva obeležava I Prepolovljenje, praznik koji se slavi u sredu četvrte nedelje po Vaskrsu, na polovini puta između Vaskrsa i Spasovdana.
Samo dva dana kasnije, 8. maja, proslavlja se Sveti apostol i jevanđelist Marko – Markovdan, koji se ove godine takođe obeležava uz posnu trpezu, jer pada u petak, čime se nastavlja niz praznika sa izrazitim liturgijskim karakterom u prvoj polovini meseca.
Sredinom maja dolazi Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac, čiji se praznik 12. maja 2026. godine obeležava kao mrsna slava. Ovaj veliki svetitelj zauzima posebno mesto u savremenoj pravoslavnoj pobožnosti, a manastir Ostrog ostaje jedno od najposećenijih hodočasničkih mesta.
Dva dana kasnije, 14. maja, praznuje se Sveti prorok Jeremija, dok se praznični niz nastavlja ka jednoj od liturgijski zanimljivijih tačaka u mesecu.
6. maj: Sveti velikomučenik Georgije – Đurđevdan, post – riba
8. maj: Sveti apostol i jevanđelist Marko – Markovdan, post – riba
12. maj: Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac, mrs
14. maj: Sveti prorok Jeremija, mrs
21. maj: Spasovdan i Sveti apostol i jevanđelist Jovan Bogoslov, mrs
22. maj: Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja, post – ulje
24. maj: Sveti Kirilo i Metodije, mrs
Posebnu pažnju privlači 21. maj, kada se u isto vreme obeležavaju Spasovdan i Sveti apostol i jevanđelist Jovan Bogoslov. U 2026. godini ovo poklapanje dobija dodatnu težinu jer Spasovdan, kao pokretni Gospodnji praznik, i praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji je fiksan, padaju na isti dan. Takva podudarnost u crkvenom kalendaru retko se javlja i uvek se doživljava kao liturgijski snažan trenutak, jer povezuje sećanje na Vaznesenje Hristovo i lik jednog od najbližih Hristovih učenika.
Nastavak prazničnog ciklusa donosi 22. maj, kada se obeležava Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja, uz posnu trpezu sa uljem, što dodatno pokazuje raznovrsnost pravila posta i tipova obeležavanja u okviru istog meseca.
Samo dva dana kasnije, 24. maja, proslavljaju se Sveti Kirilo i Metodije, ravnoapostolni učitelji Slovena, čiji praznik prevazilazi isključivo liturgijski okvir i dobija snažno kulturno i prosvetno značenje.
Kraj maja i početak juna nastavljaju isti duhovni kontinuitet. U junu, 3. dana meseca, obeležavaju se Sveti car Konstantin i carica Jelena, dok 28. juna dolazi Vidovdan, dan duboko utisnut u istorijsko i duhovno pamćenje srpskog naroda, kada se proslavlja Sveti mučenik knez Lazar i svi mučenici srpski.
Posmatrano u celini, maj 2026. godine pokazuje koliko pravoslavni kalendar ne funkcioniše samo kao niz datuma, već kao živa mreža sećanja u kojoj se smenjuju praznici Hristovog života, apostolska predanja, veliki svetitelji i porodične krsne slave. Njihov raspored u ovom mesecu stvara ritam koji istovremeno oblikuje i liturgijski i porodični život, bez jasne granice između crkvenog i svakodnevnog.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2026. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Vethopeščernika po starom i Svetog Atanasija Velikog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Atanasija Velikog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Vethopeščernika po starom i Svetog Atanasija Velikog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Atanasija Velikog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Treba da znamo da krsna slava nije ručak niti trpeza, već molitveno proslavljanje našeg svetitelja, naglašava sveštenik.
Ova lepa slika porodične sloge, gde se tri brata ne samo okupljaju, već i pojedinačno domaćinski dočekuju goste, govori o snazi tradicije i zajedništva.
Jedna je od najvećih slava kod Srba i veliki prolećni praznik kojim se odvaja novi, letnji period godine od zimskog.
Srpska pravoslavna crkva 6. maja slavi Đurđevdan – dan mučenika koji nije uzmakao ni pred carem ni pred smrću, već je verom i ljubavlju prema Hristu pobedio tamu ovog sveta i postao večni saputnik vernih kroz molitvu i čudotvornu blagodat.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Vethopeščernika po starom i Svetog Atanasija Velikog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Atanasija Velikog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Podvižnik iz palestinske pustinje koji je kroz post, molitvu i tišinu izgradio put koji i danas nadahnjuje vernike da preispitaju sopstvene izbore.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2026. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
