Mir koji ne donosi spokoj, i sreća koja završava u propasti, u besedi vladike Nikolaja za utorak 3. sedmice po Duhovima dobija oštar i nelagodno jasan oblik. U nekoliko rečenica iz Priča Solomonovih otvara se pitanje koje ne gubi težinu ni kada se prenese u svakodnevni život: šta se zapravo događa kada čovek svoj mir gradi mimo Boga, a svoju sreću mimo unutrašnjeg poretka duše.
Vladika Nikolaj taj paradoks razlaže bez ublažavanja, pokazujući da ono što se na prvi pogled čini kao stabilnost ili uspeh može postati sopstvena suprotnost. U njegovom tumačenju, granica između mira i samouništenja nije spoljašnja, već duboko unutrašnja, skrivena u samom izboru temelja na kome čovek stoji. Upravo tu počinje i pitanje koje ova beseda otvara pred čitaocem - ne kao teorija, već kao lični ispit smisla onoga što nazivamo mirom i srećom.
Beseda o miru ludih i sreći bezumnih
"Lude će ubiti mir njihov, a bezumne će pogubiti sreća njihova." (Priče Sol. 1, 32)
Zar mir ubija? Da, mir bezbožan ubija. Zar sreća može pogubiti? Da, sreća mimo Boga i nasuprot zakona Božjeg može pogubiti. Ludi su oni koji traže takav mir, i bezumni oni koji trče za takvom srećom. Jer u stvari ne traže mir, nego mač, i ne trče za srećom, nego za propašću. Šta je to mir ludih? I šta je to sreća bezumnih? Mir ludih je mir telesni, a sreća bezumnih je pirovanje telesno. Takav mir je hteo car Irod, pa su ga crvi izeli; i takvu sreću htela je Jezavelja, pa su je psi izeli.
Kako bi nazvali onoga čoveka koji, rešen da zida kuću, smišlja kako će najpre krov da namesti u vazduhu, a posle da zida zidove i postavlja temelje kuće? Ludim i bezumnim. Takvi su i svi oni koji pokušavaju da stvore spoljašni mir u svetu bez mira unutrašnjeg, i da stvore spoljašnju sreću ljudi bez sreće unutrašnje. Hrišćanska vera jedina sve što zida, zida s temelja, a temelj je Hristos, tvrda i nerazoriva stena. Tako i mir i sreću ljudi hrišćanska vera zasniva na Hristu.
Na Hristu Gospodu zasniva se unutrašnji, blagi i radosni mir, a na ovome miru zasniva se spoljašnji mir. Isto tako prava i trajna sreća. Još bolje je reći da je pravi mir i prava sreća kao dobro ozidana kuća, a spoljašnji mir i sreća jesu kao spoljašnji ukrasi na kući. Propadnu li ukrasi, kuća će ipak da stoji; no razori li se kuća, zar će ukrasi visiti u vazduhu?
O braćo moja, hrišćanska nauka je jedina razumna nauka o miru i sreći. Sve drugo je ludost i bezumlje. Jer kako bi mogle sluge zidati dvorac na imanju svoga gospodara bez odobrenja gospodarevog i bez njegove pomoći?
O Gospode, izvore večni pravog mira i prave sreće, spasi nas od mira ludih i sreće bezumnih. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 2. sedmice po Duhovima otkriva se odnos muškarca i žene kao odraz višeg jedinstva, u kome se bliskost uzdiže u duhovnu dimenziju koja prevazilazi uobičajeno poimanje.
U besedi za petak 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto za služenje Crkvi nisu dovoljni ni znanje ni ljudsko priznanje, već blagodat koja se prenosi od apostolskih vremena.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Tumačeći stihove iz Priča Solomonovih, Vladika Nikolaj pokazuje kako se Božja premudrost otkriva u prirodi, ljudskom životu i ličnosti Gospoda Isusa Hrista.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
